Zna Koštunica, ali ćuti

S obzirom na to da nisam tipičan predstavnik “nebeskog naroda” jer imam istorijsko pamćenje duže od pet minuta, nemalo sam se iznenadio videvši naslov “Odgovor Radeta Markovića Goranu Petroviću” u poslednjem broju NIN-a znajući da imenovanom nikada nisam pisao i da ne znam zašto mi i šta odgovara. Zavirivši u sadržaj ovog obimnog teksta (cela dva stupca), shvatio sam da je to zajednički rad grupe koautora potpisanih kao “branioci optuženog R. Markovića”.

Već iz prva tri pasusa vidljivo je da se radi o drugorazrednom političkom pamfletu o zlom i pokvarenom Petroviću koji je “Gebelsovom metodom” (mnogo puta ponovljena laž postaje istina) uspeo da dobrog i naivnog Markovića ne samo pošalje u zatvor, već u javnosti predstavi kao inkarnaciju zla. Uz nešto malo tugaljivih lirskih pasaža o dobrim i finim braniocima, u prva tri pasusa skoro da nema ništa drugo na šta bi se mogla obratiti pažnja. Komentar ne zaslužuje čak ni “poverljiva ili već proverena istina” o tome kako je Petrović operativno obrađivao i nezakonito prisluškivao pola Srbije. Pažnju ne zaslužuje ni lamentiranje branilaca nad tužnom sudbinom R. Markovića koji dobar i pošten nakon 5. oktobra dosijee važnih ljudi “nije predao njima?!” ili ih uništio. Ali zbog vašeg ličnog informisanja dužan sam da vas obavestim da vam vaš branjenik nije rekao celu istinu.

Kada je u pitanju “iznošenje dosijea”, mogao je da vam ispriča kako je novembra 2000. godine Koštunici “prodao” priču o Goranu Svilanoviću (tada već ministru inostranih poslova) kao patološkom doušniku koga je (gle čuda!) zavrbovao baš Petrović i to tako dobro da su se kasnije okumili i postali prijatelji. I to sve u trenutku kada je moje ime počelo da se pominje u krugovima DOS-a kao kandidata za budućeg funkcionera u RDB-u. O tome da Svilanovića poznajem iz studentskih dana, te da nismo ni kumovi ni pašenozi, nepotrebno je i govoriti. Iako možda krnji svetao lik i delo R. Markovića, bio je to njegov simpatičan pokušaj da o jednom trošku iskompromituje i aktuelnog ministra spoljnih poslova i potencijalnog kandidata za neku funkciju u RDB-u. Da li je ovaj slučaj usamljen ili se tu radilo o oveštaloj praksi zloupotrebe službenog položaja zarad ličnih ciljeva, možda bi mogao nešto da kaže i ondašnji predsednik SRJ koji najbolje zna šta mu je sve Marković donosio. A da li se ovakva aktivnost R. Markovića može podvesti pod “poštovanje krivičnih i moralnih normi i većeg prisustva domaćeg vaspitanja”, procenite sami.

Ali idemo dalje i pojasnimo kako je to zli i pokvareni Petrović iz straha da će Marković “o njemu i njima izneti nešto nepoželjno kao i iz ličnog revanšizma bez ikakvih dokaza R. Markovića uhapsio i poslao u zatvor”. “Proverljiva je i već proverena istina” da je prva demokratska vlada Srbije naložila MUP-u čiji je RDB bio integralni deo da se prioritetno pozabavi rasvetljavanjem slučajeva Ibarske magistrale, te ubistava Stambolića i Ćuruvije i svih drugih nerasvetljenih zločina i ubistava iz Miloševićevog perioda. Radeći stručno i profesionalno, RDB je u najkraćem mogućem roku, za manje od mesec dana prikupio dovoljno činjenica i dokaza na osnovu kojih je napisana krivična prijava u slučaju Ibarska magistrala protiv R. Markovića i njegovih saučesnika. I tu se aktivnost RDB-a završava. Pošto se predstavljate kao advokati, trebalo bi da vam bude poznato da bi krivična prijava bila odbačena da je bila neosnovana i neutemeljena.

Nije Goran Petrović prihvatio krivičnu prijavu već je to uradilo tužilaštvo, nije Goran Petrović već istražni sudija vodio istragu, i nije Goran Petrović sudio već sud koji je na kraju i doneo osuđujuću presudu u prvostepenom postupku. R. Marković je prvostepeno osuđen ne samo u predmetu Ibarska magistrala, već i za odavanje državne tajne zbog CD-a koji je izneo iz Službe na koji su narezani dosijei lidera DOS-a. Ponavljam, doneta je prvostepena presuda (u intervjuu je neprecizno preneta moja izjava) a meni je kao i vama jasno da se do pravosnažne presude u ruiniranom pravosuđu ove zemlje veoma teško dolazi. Baš je ovih dana objavljeno da je Vrhovni sud Srbije po četvrti put poništio presudu prvostepenog suda u slučaju Andrije Draškovića. Svemu tome zdušno doprinose i branioci okrivljenih koji navodno braneći svoje klijente nepotrebno razvlače i politizuju postupke. Setite se samo pitanja koja su i meni i mnogim drugim svedocima u postupku

Ibarska magistrala postavljana o dovođenju R. Markovića na Institut bezbednosti i razgovoru sa ministrom Mihajlovićem. Za neupućene, umesto da se koncentrišu na bitne momente, branioci su insistirali na potpuno beznačajnim pitanjima poput: “na koju je kapiju R. Marković izveden iz CZ a na koju uveden na Institut bezbednosti, da li je bilo večere i šta je bilo na meniju, da li nas je služio konobar ili nije, da li je to bilo po protokolu (?)” i slično. A o tome ko je “lagao na sudu”, najbolje svedoči činjenica da je i meni lično u više navrata predočeno da istražni sudija Živković nije dao saglasnost za izvođenje R. Markovića iz CZ-a na čemu su teatralno i estradno insistirali i potpisnici ovog pamfleta da bi na poslednjem ročištu upravo pomenuti sudija potvrdio da je potpis na saglasnosti njegov.

Prema tome, nikada nisam izjavljivao da sam “spasavao Srbiju” već sam samo dao doprinos na realizaciji zadataka koje je pred MUP I RDB postavila vlada. Srbiju su spasavali mnogi pre mene. Ne stidim se ni svoje prošlosti ni svojih kumova ni prijatelja niti se bojim onoga što će R. Marković reći o meni ili mom radu.

Što se tiče afere o uništavanju dokaza lansirane u emisiji “Insajder”, i u toj emisiji i u mnoštvu drugih intervjua rekao sam da se ta priča nepotrebno politizuje i upotrebljava u dnevnim stranačkim obračunima. Decidirano sam govorio da je R. Marković kao načelnik Resora izdao odgovarajuće uputstvo o selektivnom uništavanju dokumentacije, što je inače periodična praksa u Službi, da je postupajući po toj depeši načelnik analitike (dakle, kompetentno lice) obilazio centre po unutrašnjosti gde su odlukama načelnika centara formirane komisije koje su pristupile uništavanju dokumentacije koja je prethodno popisana te se shodno svemu tome teško može govoriti o “očiglednoj zloupotrebi” ili o masovnom i nezakonitom uništavanju dokumentacije bez obzira na to

što su pojedini novinari i mediji stalno insistirali “na lomačama koje su početkom oktobra gorele na Institutu bezbednosti”. Takođe sam podsećao da sam lično na jednu konferenciju za štampu u MUP-u odneo dosijee dva lidera “Otpora” i pored toga što su, navodno, svi dosijei iz ove kategorije uništeni. RDB je protiv R. Markovića podneo nekoliko krivičnih prijava koje su na vašu žalost potkrepljene obiljem činjenica i dokaza, tako da se lansiranje do kraja neistražene priče o uništavanju dokumenata Službe sigurno ne može pripisati meni i mom zameniku Z. Mijatoviću jer nam takva vrsta “promocije” nije potrebna.

S obzirom na to da prema vašim navodima “uporno iznosim neistine u pogledu 600 kilograma droge”, rizikovaću da i ovo moje obraćanje tretirate kao takvo. Za vašu informaciju, tokom navodne primopredaje dužnosti između R. Markovića i mene, imenovani mi nije predao nijedan dokument niti mi usmeno preneo bilo kakvu informaciju, a ponajmanje o pomenutom sefu u Komercijalnoj banci i njegovom sadržaju.

Ta “primopredaja” svela se samo na popisivanje sredstava u kasi za specijalne namene od strane Markovićevog šefa kabineta Zovića. Tu priču o drogi u sefu Komercijalne banke čuo sam mnogo kasnije od svog saradnika Dragana Grbovića kome je bivši pomoćnik R. Markovića Branko Crni, prilikom razduživanja zbog odlaska iz Službe, predao ključ od sefa nakon čega sam formirao komisiju koja je otišla u Komercijalnu banku i drogu i sve dragocenosti koje su tamo zatečene, uredno popisala. O svemu sam odmah obavestio ministra, a sve ostalo je javnosti već poznato.

Smešno bi i neozbiljno bilo dalje komentarisati vaš pamflet koji se uklapa u višegodišnju strategiju “sila mraka i haosa” koje žele da od yelata i ubica naprave naivne i nevine žrtve, a one koji su ih izveli pred lice pravde – pred sudove da im sude u legalnim i javnim postupcima – predstave kao sujetne, iskompleksirane i osvetoljubive tipove sa “mutnom i sumnjivom prošlošću”. Zato, gospodo, ja vama mogu da kažem: prestanite da obmanjujete javnost lažima i poluistinama, a svog branjenika branite u sudovima u konkretnim predmetima a ne u novinama i pred TV kamerama. Pošto ste od R.

Markovića bili ovlašćeni da mi sve što ste imali saopštite, ja vas sada ovlašćujem da R. Markoviću prenesete moju ličnu poruku. Poruka glasi: “S obzirom na to da se protiv vas vodi više krivičnih postupaka u kojima ste optuženi da ste počinili brojna i teška krivična dela, čudi me da do sada niste angažovali advokate, pa vam stoga savetujem da to u vašem ličnom interesu učinite što pre.”

Goran Petrović