Trovanje jevtinom strujom monopoliste

Sve izraženija glad za energijom i sve veći problemi oko zaštite čovekove okoline nameću ekonomski i ekološki efikasnu energetsku proizvodnju. Velika energetska postrojenja su, u pogledu zaštite čovekove okoline, postala meta javnosti, tako da je sa te strane dat signal u pravcu manjih, nezavisnih energetskih postrojenja lociranih na mestu potrošnje. Istovremena (kombinovana) proizvodnja – kogeneracija – električne i toplotne energije direktno na mestu potrošnje ili u neposrednoj blizini, energetski je sistem koji ispunjava zahteve održivog razvoja, kao najefikasniji i ekonomski najopravdaniji način za smanjenje energetskih troškova u industrijskim postrojenjima i komunalnim objektima, uz značajno smanjenje zagađenja životne sredine.

Nasumnjiva je tendencija izgradnje visokoefikasnih, “malih” decentralizovanih energetskih postrojenja, sa kratkim periodom amortizacije uz poštovanje strogih propisa o zaštiti čovekove okoline. Sistematska gradnja ovih postrojenja ima podršku političkih i zakonodavnih struktura u Evropi, stimulisana je tarifnim odnosima energenata i modelima finansiranja.

Naša energetsko–ekološka stvarnost je dijametralno suprotna konceptu Evrope. Potrebe za energijom (strujom) pokrivaju se preko 70 odsto iz velikih elektrana na ugalj (lignit) uz intenzivno trošenje prirodnih resursa i veliko zagađenje životne sredine. Proizvodnju struje iz lignita karakterišu: mali stepen korisnog dejstva u odnosu na standarde 21. veka, veliki gubici u distributivnoj mreži, veliko i nedopustivo zagađenje vazduha, zemlje, vodotokova i podzemnih voda, stvaranje efekta staklene bašte – velike emisije CO2, izrazito zahvatanje i uzurpiranje poljoprivrednog i drugog zemljišta koje se nepovratno gubi, veliki zdravstveni problemi ljudi u blizini termoelektrana na ugalj.

Srbija, kao evropska država, nagomilane probleme u energetici i ekologiji, može i mora da reši usvajanjem ciljeva evropske energetske strategije. Ciljevi EU u energetskom sektoru do 2010. godine su izraženi direktivama koje promovišu kogeneraciju, proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, ograničenje emisija određenih zagađivača vazduha iz velikih ložišta, kao i uspostavljanje sistema tržišta gasova sa efektom staklene bašte.

Usled nedostatka kapitala za krupne investicije, nedostatka odgovarajućih lokacija i problema zaštite čovekove sredine, kogeneracija sa gasnim tehnologijama predstavlja odgovor na postojeće zahteve izgradnje energetskih kapaciteta u Srbiji, što istovremeno znači čuvanje sopstvenog energenta (ugalj), kao strateškog rezervnog goriva.

Dostizanje nivoa primene kogeneracije u EU je prosečno 10-15 odsto. Srbija bi, koristeći postojeću gasnu infrastrukturu u kratkom roku od dve do tri godine, mogla da postavi kapacitet od preko 500 MW električne snage sa proizvodnjom struje od preko 3,5 milijarde kWh godišnje. Istovremeno bi se proizvelo 3,5 milijarde kWh toplotne energije koja dodatno eliminiše potrošnju struje za grejanje i klimatizaciju.

Neke od prednosti primene kogeneracije su: visok stepen korisnog dejstva, ulaganja po jedinici energije su nekoliko puta manja u odnosu na klasične elektrane na ugalj, vreme izgradnje je višestruko kraće, finansiranje preko krajnjeg korisnika (industrija, komunalni objekti) što vodi efikasnijem održavanju i eksploataciji. Zadovoljenjem standarda o zaštiti životne sredine, država bi počela da ispunjava svoje obaveze koje slede iz međunarodnih ugovora.

Posebno je potrebno istaći da bi uvođenje kogeneracije u naš energetski sistem bilo u skladu sa Kjoto protokolom čija je ratifikacija u Skupštini SCG jedan od ključnih preduslova za priključenje naše zemlje Evropskoj uniji i ostanak u Evropskoj strujnoj interkonekciji.

Preduslovi za stvaranje povoljnog ambijenta za realizaciju potencijala u kogeneraciji su neophodna regulacija, odnosno deregulacija pravnih, ekonomskih i tržišnih normi koje smanjuju monopole, a forsiraju privatne inicijative. Usvojeni Zakon o energetici je prvi korak u uvođenju tržišnih principa u ovu oblast. Nažalost, konkretne podsticajne mere, koje najavljuje ovaj Zakon, još nisu donete(!?).

Osnovne prepreke za uvođenje kogeneracije u našoj zemlji su: veoma depresirana cena električne energije, pre svega za potrošače u industriji koja je i veliki rasipnik struje (primera radi, čak sedam puta veća potrošnja nego u Austriji za isti bruto nacionalni dohodak), nepovoljan odnos cena struje i prirodnog gasa u industriji: kod nas 1 kWh struje = 1,4kWh gasa, a u našem okruženju 1 kWh struje = 4 kWh gasa, nedostatak vrednovanja ekoloških prednosti i energetske efikasnosti, nedostatak strateških odluka države u odnosu na kreditnu politiku, izdavanje garancija i tretman nezavisnih proizvođača struje.

Mirko Nikolić,

dipl. inž.