Ukrajinski Ćuruvija

Nad svakim svrgnutim režimom na površini pluta “leš" – neko nerazjašnjeno ubistvo, pripisano vlasti koja je izgubila tron.

“Leš" vlasti bivšeg predsednika Kučme nosi ime i prezime Georgija Gongadzea, novinara koji se poduhvatio zadatka da učini “prozračnim” mutne radnje ukrajinskih “privatizacija”. Udubljujući se u “privatizaciju”, Gongadze je zapazio da pljačka ukrajinskih najsočnijih komada retko kad prođe bez pomoći “vlasti”. Ali, pišući o “vlasti” – usudio se da razbije anonimnost tog izraza imenom Leonida Kučme. Rekao je, Kučma i Kučmina vlast!

Telo ubijenog Gongadzea pronađeno je bez glave, oktobra 2000, u šumi blizu Kijeva. Mesec dana pošto su ga videli pri ulasku “u taksi” vozilo podmetnuto u svrhu njegove otmice.

Identitet dekapitiranih ljudskih ostataka utvrđen je sudsko-medicinskom analizom stručnjaka. Utvrđeno je da je Gongadze mučen, ubijen, poliven benzinom, paljen i ukopan – međutim, da mu je glava odstranjena posle smrti. Verovatno u nastojanju da se oteža raspoznavanje.

Ne računajući način na koji je zločin izvršen, Gongadze bi mogao biti ukrajinski Slavko Ćuruvija.

Kao duh, neupokojeni Gongadze vratio se minulih dana u politički život Ukrajine, ispitujući revolucionarnost revolucije – istinsku spremnost Juščenkovih novih vlasti da otkriju i tu poslednju, ali najvažniju nedostajuću pojedinost tragične priče: ko je naručio da se novinar ubije? Potrebno je reći ime.

U vreme Kučme, ubistvo Gongadzea podiglo je demonstracije opozicije. U javnosti je zapletena afera “s trakom” – navodno, magnetofonskim zapisom “Kučminog glasa” u trenutku dok “izdaje naređenje” tobože Juriju Kravčenku, tada ministru unutrašnjih dela: “...Uklonite ga, izbacite, dajte ga Čečenima!”

Opozicija je govorila da “Kučma štiti ubice”. Kučma je poricao verodostojnost zapisa. Međutim, zahtev da se slučaj rasvetli i da se “Kučmi sudi” obnovljen je s političkom pobedom – kada je na vlast došla bivša opozicija.

Test je sada težak. Dok su u maršu, revolucije retko kad škrtare u obećanjima, rečite su. “Preispitivanje”, “oduzimanje”, “rasvetljavanje”…, reklo bi se, ništa lakše. Problem obično počne posle, kada se mitinzi raziđu, pa ta nova vlast ostane nasamo s njoj već dobro poznatim profiterima bivšeg režima i policijom. Zar da ruši mašinu koja i njoj samoj može biti od koristi? Kako će se prijatelji te nove vlasti obogatiti, ako sve odjednom postane tako idealno “prozračno”?

Predsednik Juščenko je obećao da će se naručilac ubistva ukrajinskog novinara imenovati. Uhapšeno je nekoliko lica. Proizlazi da predsednik Ukrajine izvesno naslućuje rasplet. “Sada ja mogu svojoj deci da kažem ko je, kako i zašto ubio Giju (Georgija) Gongadzea.”

Juščenko nije, razumljivo, mogao znati da će prošlog petka biti pronađen Jurij Kravčenko, potencijalno glavni svedok u celom slučaju, jedan od dvojice “s magnetofonske trake” – međutim, s prostreljenom glavom. Sada se nagađa zašto se Kravčenko ubio. Policija, po običaju, ne razglaba. Policija kaže – ubio se.