Šaronov mir

Čini se da je konačno izgovoreno javno ono što se mnogim Izraelcima, naročito izraelskim političarima, godinama mota po glavi. Da ubiju Jasera Arafata. Sa njim se ne može. Ne može se ni pregovarati, niti dogovarati, ni ratovati ni miriti. I tako godinama. Ali uzrok njihovih nevolja, barem na prvi pogled, palestinski vođa Jaser Arafat, reflektovan u njihovim očima kao najveći uzrok zla u kome se Izrael već godinama nalazi, može se jednostavno ukloniti.

Ne tako davno, jedan izraelski general imao je istu ideju. Hteo je da ubije Arafata. Sada je taj general predsednik Vlade Izraela Arijel Šaron i iznošenje takvog stava mu ne priliči, ali sigurno se raduje što su i drugi došli na istu ideju, koju je on odavno smatrao jedinim realnim i prihvatljivim rešenjem “palestinskog” pitanja.

Tu ideju je, posle sednice vlade, saopštio izraelski potpredsednik vlade Jehud Olmert, javno na izraelskom državnom radiju. “Arafat više ne može biti faktor u svemu što se događa ovde”, rekao je on. “Pitanje je: kako ćemo to uraditi? Isterivanje (iz Izraela) sigurno je jedna od opcija, a ubistvo takođe jedna od opcija.”

To je bilo najeksplicitnije objašnjenje pošto je vlada Arijela Šarona odlučila da ukloni Arafata na bilo koji način o čemu će biti odlučeno kasnije, a vreme i detalji postepeno razrađivani.

Ovo je, naravno, izazvalo šok u celom svetu, naročito među Palestincima, i posebno u arapskom svetu. Međutim, na neki način je i shvatljivo. U poslednje tri godine Izrael je bio stalna meta terorističkih napada, a palestinski militantni lideri, oni koji su prema izraelskoj proceni, davali naređenja za napad na Izraelce, meta Izraelaca, koji su ih uklanjali (ubijali) kad god im se pružila prilika. Ubistvo Arafata bio bi, po mišljenju Izraelaca, poslednji potez u obezglavljivanju Palestinaca.

Ova odluka je naišla na najžešću osudu Ujedinjenih nacija i najvećeg, možda i jedinog, izraelskog saveznika Sjedinjenih Američkih Država.

Državni sekretar SAD Kolin Pauel je iz Iraka u intervjuu “Foks njuzu” javio da Sjedinjene Države ne podržavaju ni teranje Arafata u egzil niti njegovu eliminaciju. “Mislim da možete predvideti šta to može izazvati u arapskom svetu, u muslimanskom svetu i u mnogim drugim delovima sveta”, poručio je Izraelcima.

Za Arafata je, međutim, ovo bila nova prilika da se “iskaže” i ponovo izazove Izraelce. Iz svog štaba izašao je u uobičajenoj vojničkoj uniformi i poljupcima uzvraćao Palestincima koji su došli da mu iskažu podršku.

“Mi smo hrabri ljudi i mi ćemo nastaviti (našu borbu) sve dok ne uđemo u Jerusalim”, rekao je Arafat, podsećajući Palestince na njihov cilj, da istočni deo svetog grada bude prestonica njihove države. Iako se mnogi Palestinci ne slažu sa politikom Jasera Arafata, oni ga podržavaju u svemu što uradi, jer smatraju da “svog predsednika” treba podržati i reći svetu da niko ne može da ih primora da se odreknu svog vođe.

Iako mu je uticaj skoro nikakav među militantnim palestinskim pokretima, ni članovi tih organizacija ne bi nikako odobrili uklanjanje Arafata. Kad dođe vreme, oni sami će razmišljati o tome, ali za sada narod podržava Arafata, a Izraelci su poslednji kojima bi tako nešto bilo zaboravljeno.

U međuvremenu, izbile su nove demonstracije u pojasu Gaze. Demonstranti su gađali vojsku kamenjem, vojska je uzvratila, i poginuo je jedan 14-godišnji palestinski dečak. Uobičajeni dani i događaji u Izraelu, koji više nikoga u svetu ne potresaju i što je najgore, ne zanimaju.

Očigledno je da “jedini strani faktor” u ovoj zemlji, Sjedinjene Države, moraju da promene svoju taktiku koju su usvojili sredinom 2002. godine - da ne pregovaraju sa Arafatom ni oko mira niti zbog bilo kojih drugih razloga. “Izraelci znaju naš stav”, rekao je Pauel. Zato što ga znaju, zato i dobijaju ovakve ideje, koje, istina, imaju i druge vlade, ali ih javno ne iznose, iako ponekad ostvaruju.

Pauelu je, takođe, poznato stanje na izraelskoj političkoj sceni, ali misli da javno iznošenje radikalnog mišljenja i stavova ne može biti od pomoći.

Izrael je, istovremeno sa ovim događajima, pojačao pritisak na izgradnju kontroverzne zaštitne ograde na Zapadnoj obali, koja bi Palestince, barem jedan deo, “odvojile” od Izraela, odnosno sprečila upad terorista na njihovu teritoriju. Američki predsednik Buš, koji već duže vreme pokušava da ih spreči u tome, ponovo ih je opomenuo nazivajući to preprekom u mirovnim pregovorima.

Uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija, Izrael izgradnju zaštitne ograde i, najnovije, odluku o proterivanju ili eliminisanju Arafata, naziva “pravom” države da se zaštiti.
Na sastanku Saveta bezbednosti koji je održan “iza zatvorenih vrata” na zahtev arapskih država i 116 članica pokreta nesvrstanih, osuđena je odluka izraelske vlade. “Ne bi bilo mudro odstraniti ga (Arafata)”, rekao je Kofi Anan, generalni sekretar UN.

“Kada dođe do toga da se odbrani terorista kao što je Jaser Arafat, ceo svet se mobiliše, a kad ginu žene i deca na ulicama Izraela, Savet bezbednosti UN ćuti”, izjavio je tim povodom agenciji APF jedan izraelski diplomata. “Uprkos kritikama, Izrael neće promeniti odluku da se Jaser Arafat ukloni u pogodnom trenutku”, završio je.

Izraelska ministarka obrazovanja Limor Livnat rekla je da uprkos primedbi UN i SAD, Arafat, koga poredi sa Sadamom Huseinom, šeikom Ahmedom Jasinom i Osamom bin Ladenom, više ne uživa imunitet. “Izrael je nezavisna i suverena država i mada ima bliske, prijateljske i veoma važne odnose sa Amerikom, ona ne prima naredbe od Amerike.”

Drugim rečima, ono što ima prava Amerika, ima i Izrael. Amerika je odredila pomenute teroriste, za odstrel, Izrael će svoje.

Veoma neobično shvatanje prava. Da li će i druge države poći tim putem, ili će poći samo ako Amerika to tako odredi? Na američki presedan niko nije burno reagovao, a na izraelski jeste. Da li će se sve završiti “reakcijom” i postati praksa velikih i jakih država, ostaje nam da vidimo.

Što se tiče izraelskog premijera Arijela Šarona, treba verovati da je prvi put posle mnogo godina srećan.