Odlazak princeze

Štampa ju je krstila “princeza naslednica” Socijaldemokratske partije, koja vlada praktično bez prekida još od 1945. godine. Čovek kojeg je trebalo da nasledi, premijer Švedske Joran Peršon, za nju je rekao da je bila “angažovana, ambiciozna i veoma sposobna”.

Lindova je za lokalnog odbornika izabrana sa 20 godina, poslanik u parlamentu prvi put je postala 1982. godine, a do 1990. predsedavala je Socijaldemokratskom omladinom. Sledeće godine ušla je u Izvršni odbor SDP-a, dok je Ministarstvo za ekologiju, koje u Švedskoj ima veliki značaj, preuzela 1994. godine. Četiri godine kasnije postaje šef diplomatije. Kao ministar spoljnih poslova predsedavajuće EU, Lind je igrala ključnu ulogu u sprečavanju rata u Makedoniji 2001. godine.

Lindova je bila i oštar kritičar američke spoljne politike, a predsednika DŽordža Buša je, zbog odluke da započne rat protiv Iraka, opisala kao “usamljenog rendžera”. Lindova je kritikovala i Italiju koju vodi Silvio Berluskoni tvrdeći da nema sposobnosti za rukovođenje Evropskom unijom u trenutku kada se donosi novi ustav. Dobro mišljenje nije imala ni o politici izraelskog premijera Arijela Šarona i jednom prilikom rekla je da “nema smisla razgovarati sa Šaronovom vladom”.

Lind je ubijena kada je, posle posla, sa prijateljicom otišla u kupovinu. Šef američke diplomatije Kolin Pauel rekao je jednom prilikom da posebno voli tri stvari iz Švedske - “Abu, Volvo i Anu Lind”, na šta je Lindova uzvratila: “Zašto sam ja tek na trećem mestu?”

Smrt Ane Lind teško je pala Šveđanima iz najmanje dva razloga: ona je bila osoba koja se ponašala kao običan građanin i samim tim bila veoma bliska prosečnom Šveđaninu. Da je prvo majka, a tek potom državni fukcioner, Ana Lind nedvosmisleno je dokazala nedavno kada je u žurbi napustila sastanak sa svojim britanskim kolegom DŽekom Strouom jer su se jednom od njena dva sina zalupila vrata od kuće i nije mogao da se vrati unutra. Za Lindovu je vezana i priča prema kojoj je, jednom prilikom kada se vraćala vozom sa posla kući, bez reči ustupila mesto čoveku koji je imao rezervaciju, sela na pod i nastavila da čita dokumenta sa posla.

Drugi razlog jeste što ubistvo Lindove neodoljivo podseća na ubistvo nekadašnjeg premijera Ulofa Palmea 1987. godine. I Palme je ubijen jer je odbijao život u kavezu i trudio se da se ponaša kao i svaki drugi građanin. Stvar je utoliko gora što Šveđani veruju da policija ponovo ne radi svoj posao i vuče loše i zakasnele poteze. Palmeov ubica do danas nije pronađen, ali je policija u slučaju Ane Lind u utorak, pet dana posle ubistva, saopštila da je glavni osumnjičeni priveden. Prema šturim informacijama koje su došle do javnosti, radi se o Šveđaninu starom 35 godina koji je i ranije imao nevolje sa pravosudnim organima. Uprkos tome što švedski mediji navode da se radi o osobi povezanoj sa neonacistima, policija za sada odbacuje mogućnost da je motiv ubistva bio politički.