Stid ili bes

Poljska nije imala razbijanje zemlje, sankcije, bombardovanje, Miloševića, goreg od Hitlera, kako mu je od milja tepao Asnar, Albance..., imala je svu ljubav i pažnju sveta, imala je svoga papu, nije bila satanizovana a danas je, kako vidimo, očajna i besna, i zadužena preko svake mere. Imala je ono što i sve nesrećne zemlje sa druge strane gvozdene zavese, uključujući i ove balkanske, imala je neodgovorne sanjare, uobražene električare, mesare za koje interveniše Kristofer lično, lažne intelektualce željne slave, ogrezle u sujeti, neverovatno halapljive na novac, koji su pažljivo odabirani u laboratorijama CIA, koji su, navodno, bili samo žedni i gladni demokratije, tržišta i divljeg kapitalizma.

Mnogo sam o tome do sada čuo, ali ovako nešto još nigde nisam pročitao. I šta se desilo? Prvo su najurili revolucionare – ovce koje su ubedili razni disidenti, intelektualci značajnog izgleda, golobradi mutanti predstavljani kao eksperti, razni vladini i nevladini likovi klonirani da opčine mase, da im objasne da ih vukovi neće pojesti, da su to dobri zapadni, demokratski vukovi koji su tu samo radi ovaca i njihovog dobra.

Bezbrojnim je ubijena nada da može biti bolje, ali i dalje se tvrdi da je sve to trebalo da se desi samo da bi u današnjoj opustošenoj Rusiji 25 dolarskih milijardera živelo sa 80 milijardi dolara u yepu. Da li se time pokriva neviđena pljačka koja se očito ne može zaustaviti drugačije nego nekom novom revolucijom, nekim novim Lenjinom koga će opet Zapad vozom prebaciti u Rusiju iz neke Švajcarske i klatno upotrebljene i ojađene zemlje vratiti opet u gulage i Lubjanke?

Dragan Vidaković,

Prilike