Sava, žena Judina

Šta je, bre, ovo, ljudi moji! Čujem, palo mi Ministarstvo i slomilo ruku, a poledice davno više nema! Zvanično saopštenje je šturo i neubedljivo. Kao, Ministarstvo geknulo na guzicu tako što je PROMAŠILO stolicu!? Da Beni Hil nije opet umešao svoje prste? Ali, ne! Pokazalo se, da padanje mog Ministarstva nije bilo ideološke prirode. Pa šta je onda posredi?

Eh, šta! Zna se da je moje Ministarstvo ekspert za švajcarske satove. LJudi moji, kad biste samo videli kako, za tili čas, rastavi i sastavi, recimo, najskuplji “šafhauzen”! I to običnom pincetom i onim sajyijskim monoklom. Ah, kako sam zgranuto posmatrao te otvorene satne mehanizme, zevao sam kao u božije čudo, kao u boga samog! Ah, Švajcarska, Švajcarska! Znao sam da će to biti, kad-tad, moja zemlja. Jer, oduzeće mi ovu, oduzeće je, tu spasa nema! Videćete: srpski će ubrzo postati jezik za po kući. I govorićemo ga tiho da se ne ofiramo, da nas ne pohvataju. Kao onda kada smo iz sremske Rume begali za Galileju. Uh, koji je to put bio, bato moj! Niz Dunav, pa pored Crnog mora, pa onda zalamaj u Malu Aziju, pa prepreči preko Libana! I, sve peške.Tako, stignemo iz Srema u Galileju. Onda smo tamo pali u jevrejsko ropstvo. A tolika bežanija! Kada je Aleksandar Makedonski ušao u Jerusalim, dočekali smo ga kao Oslobodioca! Čovek se čudio kada smo mu se obratili na njegovom rodnom jeziku... Kao, otkud mi tu, u Jerusalimu.

Nego, kako je i zašto moje Ministarstvo stradalo? Izvori bliski Ministarstvu tvrde da je nesreća stigla sa najnovijim “šafhauzenom”. Elem, posle ručka, Ministarstvo se posvetilo svom kućevnom zadovoljstvu; otvorilo je “šafhauzen”. Ali, ne lezi vraže! Jedan šrafčić, koji se jedva vidi golim okom, odleteo je, đavolski, ispod pisaćeg stola. I šta da radi Ministarstvo? Stavljaj sajyijski monokl na oko, i, ajd ispod stola, puzi, lezi, traži šrafčić. Ne zna se koliko se moje Ministarstvo zadržalo ispod stola i koliko li je samo huktalo, tek, šrafčić je nađen! Jer, Ministarstvo je, takođe, arijevac i ima bistro plavo oko. Ali, kao što znamo, i arijevcima se dešavaju gluposti sa lošim posledicama. Dakle, srećno što je našlo šrafčić od “šafhauzena”, Ministarstvo je zaboravilo da je samo sebi izmaklo stolicu dok se zavlačilo ispod stola. Iii? Šta “iiii”? Zna se šta se desi kad sedneš u PRAZNO, kad ne ispoštuješ Wutna! Tako je Ministarstvo geknulo guzicom na pod! O tome nije izdato nikakvo zvanično vladino saopštenje. Ali, zato imamo mišljenje porodičnog doktora Trajka Kratošijana: “Da je Ministarstvo, prilikom pada, bilo lakše, bar, dvadeset kilograma, ruka bi izdržala telo. Ovako, mora u gips!”

Ali, nije sve tako crno u Srbiji. Osvanulo je Nepobedivo Sunce i moja terasa je opet rajsko mesto. Dremam u ligenštulu, a moja Crna, moja četvoronožna proročica, otvara mi sedmo nebo. Šapuće mi na uvo: “Zapamti, zemlja Hananska je zemlja PANONSKA koju je Avram sa ženom Sarom napustio samo zato “jer žetva ne beše previše dobra”. Dakle, Avram napušta zemlju panonsku i seli se na jug u dolinu Moava. Ali, gle! Dolina Moava je VODOPLAVNA! I treba li da ti kažem da je ovde reč o dolini MORAVE!?”

Rekavši mi ovo, Crna skoči sa moje terase, i, letela je, o, bože, kako je letela dok nije doskočila na krov CZ-a. Onda se niz oluk spustila i ušla kroz prozor jednom robijašu...

Tu meni počne da radi mozak: ako su Jevreji, u drevnoj istoriji, bili znani kao Hebreji, nisu li oni, ispočetka, bili Sebreji? Ako aramejska reč EBRI vodi poreklo od hebrejske reči IBRI, a Ibri su, po dunavskim Egipćanima, “KOVAČI SA DRUGE STRANE REKE”, onda vas pitam: koji je to kovački narod i pored koje reke?!?

KOVIN je, recimo, tu pored Beograda, ali sa druge strane reke. I, možeš li da zamisliš, Srbine, koliko je uz Dunav bilo kovača i kovačnica koje su se zlatom, srebrom, bakrom i kalajem snabdevale iz rudnika jugoistočne Srbije. A kovalo se, brale, i oko reke IBRA, pa su i te Ibre mogli nazivati “kovačima preko reke”.

Ali, Momir Nikić u izuzetno važnoj knjizi “Jezički koreni Srba” čak ni u fusnoti ne dozvoljava “nekritičke evalucije međusobnih veza i uticaja” između Srba i Jevreja. Nikić kaže da je otkriće zajedničkog imena Jevreja i Srba, pa i tvrdnja da je “srpski jezik najstariji jezik Biblije”, u stvari nova reciklaža teme “izgubljenih plemena” Izrailja u kojoj se konstatuje slovensko-jevrejski “BILINGVIZAM”!!

Pa šta!? Zašto bi nam smetao taj bilingvizam? Zato što se Nikić plaši zaključka da je “najveći deo slovenske leksike SEMITSKOG porekla”(!?)

Eh, Nikiću, Nikiću! A što ne bismo okrenuli taj bilingvizam naglavačke! Što ne bismo rekli da je najveći deo jevrejske leksike SRPSKOG, arijevskog porekla!? Što ne kažemo da je, ovde, na Dunavu, na Mojsijevoj “prvoj rajskoj reci” bio ne samo RAJ i Prvi Izrailj, već da je ovde bila prva RAJA, prvi narod RAJANA, hoću reći, RAŠANA, a da smo se onda rasejali po svetu. Pa i tamo u Palestini, tamo gde je i Ruma galilejska.

Opasuljite se, bre, Srbi dok vas ne zatru! Čitajte Postanje, čitajte Knjigu o Judi! Nije li mu se žena zvala SAVA! A ako je ISAV naše muško ime, onda je i ISAK naše ime, jer od njega je ISKANDAR, hoću reći, Aleksandar. I treba li da objašnjavam čija su imena JAKOV i DAVID? Ne zove li se kralj David po bogu VIDU!? Ili si, i boga Vida zaboravio, moj Srbine? I kako se zove žena Davidova? Nije li joj ime VITSAVEJA, hoću reći, VIDOSAVA!!? I nije li kralja Davida, pored Vitsaveje, dvorila i SUNAČKA, neka naša SUNČICA! I, kako to da vredni arheolozi u Palestini dosad nisu iskopali statue Davida i Solomona i grobnice ostalih “hebrejskih kraljeva sa zlatnim ogrlicama i kočijama ukrašenim draguljima”? Kako to da su našli samo “sudove za vodu, kao što su bili oni iz kojih je Rebeka pojila kamile Avramovih slugu”?

A u Srbiji, zaori gde stigneš i zaoraćeš u raj, u Izrailj. I ko zna još kada smo Davida i Solomona iskopali, tu, pored Dunava, samo su nam objasnili da su to statuete nekih nevažnih paganskih božanstava. A šta ako je bog Apolon, u stvari, SOLOMON!!? Šta ako je kip boga Vida bio kip Davida?

Kad,hoćeš! Zvoni mi morbidni. Zove Ministarstvo. Hoće da mi interveniše u tekstu. Kaže: “Ej, ako pišeš da sam slomio ruku, nemoj da spominješ mojih sto dvadeset kila.” Pa šta da napišem? “Pa, kaži da sam slomio ruku zato što mi je tvoj guru Jung, inače, zet Šafhauzena, izmakao stolicu jer te stalno zezam zbog dunavske Troje.” I odjednom mi sve logično; dok je Ministarstvo bauljalo četvoronoške ispod stola tražeći šrafčić “šafhauzena”, zet Jung je smislio sitnu pakost; izmakao je stolicu onom koji mi ne veruje da je Troja bila na Dunavu. Šta, ne kapirate?! A logično vam je da su David, Sava i Jakov jevrejska imena i da je Izrailj u Palestini, a ne ovde, na Dunavu!?

Nepobedivo Sunce diže se iznad CZ-a, a mali “vitezovi” vredno vežbaju na terenu FK “Obilić”. I, zaista, ako se ne vratimo Nepobedivom Suncu, kako mislite da postanemo opet nepobedivi?