Mokri čvor

Bili smo u nas novi stan u Beogradu manje od nedelju danu, ali već znam da imamo nekoliko smesne i teške situacije.

Znam da ja sam Snajka i uvek kriva, ali nisam znala koliko trebam da učim ovde u Srbije kad počnem da spremam nova kuca. Kako da merim, pravim i da stavim zaves za prozore, ili kako da uključim novi televizor i da čujem glas a ne samo slika u snegu. Zašto refridjider izkluci svaki put kad upalim ventilator na sporet? Gde da kupim eksere da ne prave veliki rupa u zidu kad stavi slike? Ali sve to sitni stvar da prodjem, nadam se, ako samo disem malo vise duboko i cekam.

Na druge stranje, imamo malo problem za jedan od nas komsija. Izgleda da voli da promeni brava na vrata od zajednicko dvoriste. Nekoliko puta. To ni je mnogo prijatno, ali mozda se plase da cu da kopam tamo i da stavim neki sareno, uzasno, ruzno svece. Ali kako mogu? Zemlja je smrzla sada i kosava duva napolju pred vrata.

Da pravo kazem ucila sam dosta pozitivnih, smesni i toliko lepih stvari kad trazili smo stan u Beogradu. Na primer, sad znam kako da citam reklame u “HALO,” ili “OGLASI,” znam sta je salonac, i “prvi” ili “visoki” parter, i bolje znam kako radi vas vrlo komplikvani sistem za prodavanje. Najvaznije i najsmesnije, sad znam sta je “mokri cvor.”

Kad sam pocela da citam oglase za stan, citala sam stalno nesto sto kaze “dva mokra cvora” ili bogami, “tri” mokra cvora. Jedan put pitala sam agenticu koja bila na telefon: “Izvini, tako sam glupa, ali stvarno ne znam: Sta je ‘mokri cvor?’ Ja samo znam da necu nista MOKRO u moja stan.”

S one strane – smeh. Sad znam to sto vi kazete “mokro,” mi kazemo sobe gde ide toilet, ili sudopera, ili tus kabina.

Za mene, najteze od ceo sistem bilo da svaki put mi kad smo hteli da gledamo neki stan, trebali smo da ima celo drustvo, skoro Palata Pravda kod nas: nas agentica, pravi vlasnik i njegov agent, advokat od pravi vlasnik i nekoliko rodjaka od vlasnik, da vidi ako pravi vlasnik je stvarno pravi covek, ili hoce da radi nesto sto ne treba. Svaki put bilo ceo pozoriste zajedno sa nama kad gledamo taj mokri cvor, kuhinja, francuski prozor ili pogled iz mali balkon. Bilo interesantno i smesno, ali malo nezgodno u isto vreme. U Amerika, mozes da vides 10 kuce u jedan dan ako hoces, zato svaka kuca ima otvorena vrata na isto vreme; mozes da ides sam, ili zajedno sa agent. Ako ne volis, to je kraj.

Ovde, nisam znala kako izgleda 45 kvadrata. Znala sam samo da strasno volim arhitektura izmedju Prvi i Drugi svetskog rata. Na moje misljenje, materijali onda bili najbolji, imali lep dekoratiuvni plaster, medaljone oko luster na plafon. Zidovi su bili debeli i ne cujes svaki put kad neko kine na drugi sprat ili ide na jedno mesto. Volim kako svetlo dodje kroz stari prozori sto izgleda ko pola mesec. Ako i ne skripi stari hrastov pod, to je odlicno!

Ja sam cula preko moje novinarsko drustvo i drugi pametni ljudi da moram dobro da pazimo i da videmo ako sve je legalno i da stan je “uknjizen” i nekoliko drugi stvar sto je vrlo vazno.

Na kraj, bili smo mnogo srecni. Mislim da moj irski krv je pomoglo u situaciji kupovine. Nasli smo lep stan u stari deo Beograd. Sta fali ako u stari urbanističke plan hteli su da rusi kuca gde je nas stan. Mozda, i nadam se, da novi vlast je vise pametan nego stari.

Svakako, imali smo avantura sa majstori i komsije, i jos imamo svaki dan. Ali to su druge price. Samo da kazem na kratko, pola majstori bili su vrlo vredni, ali nekoliko ne znaju kako da radi kvalitetni posao bez piće pre podne.

Kad smo spavali ovde prvu noc, culi kao da pevaju ptice u druga soba, ili se deca smeju ispred vrata. To su bili nasi radijatori. Wema trebali mala pomoc. Drugi noc, probudimo se kad voz ide do Pancevo duboko ispod nasa krevet. Ali to je vec romanticno. Moj muz je saobracajni inzenjer.

Volimo da mi smo ovde sada i da sneg pada polako i polako pokrio sve. Ni sam nikad bila u Beograd kad ima toliko sneg. U zajednicko dvoriste, grane se sagle i kriju gomile prazne flase. Nekoliko male saksije sa sesirima od sneg vise na ogradi komsija, cekaju na prolece. Neko cepa drva sekirom preko plot. Kad imam ovakav pogled nije vazno da ne mozemo da dobijemo slike na televizor. Kosava moze da duva koliko hoce. Toplo nam je i Kalenic nije daleko.

Nadam se da komsije glede na ista scena i misle kako da sadimo cveće zajedno u prolece.

Joan McQueeney Mitric