Riskantna američka karta

Već dve godine članica NATO-a i pred ulaskom u Evropsku uniju, zvanična Rumunija sada promoviše nov spoljnopolitički prioritet – svojevrsnu osovinu Vašington-London-Bukurešt i na toj osnovi jačanje svoje regionalne uloge i moći. Ulazak u Evropsku uniju ostaje cilj, ali kao da nema raniji ekskluzivitet.

Rumuni, ipak, veruju da se njihovo dugo putovanje u EU bliži kraju. Nadaju se da će 1. januar 2007. biti datum prijema njihove zemlje (i Bugarske) u članstvo Unije. Međutim, u Briselu se ozbiljno razmišlja o odlaganju. Šta je u pitanju: “nepripremljenost za članstvo u znatnom broju oblasti” ili “nejasni signali” iz Bukurešta?

Protekle decenije Rumunija je često bila predmet kritičkih zapažanja s obzirom na polovičnost transformacija u raznim oblastima. Istini za volju, poslednjih godinu dana primetno su poboljšani osnovni ekonomski parametri (privredni rast, privatizacija, investicije...), ali je niz krupnih problema ostao (korupcija, sudstvo, pravna regulativa...).

Predsednički i parlamentarni izbori krajem prošle godine doveli su do krupnih promena na političkoj sceni. Na talasu unekoliko iznenađujuće pobede Trajana Baseskua, predsedničkog kandidata demokratsko-liberalne opozicije, oformljena je heterogena koaliciona vlada, sa liberalom Taričeanuom na čelu. Mada pojedinačno najjača, u opoziciju je otišla Socijalistička partija. Wen kandidat za predsednika Adrijan Nastase je poražen, a dosadašnji šef države Jon Ilijesku završio je drugi predsednički mandat.

Vladajuća koalicija (čine je četiri stranke ne baš sličnih opredeljenja) krenula je u “raščišćavanje” prostora za liberalniji ekonomski koncept, suzbijanje korupcije i povraćaj “enormnih suma novca iz nelegalnih klanova i sistema”. Predsednik Basesku, čija je reč i u vladi presudna, pokrenuo je plan kako bi sve državne institucije podstakao na “pravi rat protiv korupcije” i na usklađenije “akcije u procesu evropskog integrisanja”. U tom cilju je zatražena pomoć dva specijalizovana savetnika iz zapadnih zemalja za pitanja antikorupcijske borbe i evropske integracije.

Vlada, u kojoj je većina ličnosti toliko povezana sa krupnim kapitalom da je zovu “brokerskom”, tek je nepuna tri meseca “u sedlu” pa je teško govoriti o rezultatima. Do sada je zapaženo povećanje taksi i poreza, a za naredne dane je najavljeno i povećanje cena nekih proizvoda, dok se ka parlamentu još ne upućuju novi predlozi zakona. To neki dovode u vezu sa iskazanom idejom predsednika da nakon potpisivanja akta o pristupanju EU 25. aprila raspiše prevremene izbore. Basesku ne krije nameru da jasnijom većinom na tim izborima ostvari bolju poziciju za “udar na interesne grupe” koje su preživele 15 godina od pada režima Čaušeskua.

Za novu vlast, međutim, nije povoljno stanje u socijalnoj sferi, gde pokretanje izmena Zakona o radu i odsustvo socijalnog dijaloga prete slabljenju podrške vladinom putu.

Evropska unija, njeni funkcioneri, parlamentarci i uticajni ministri, poslednjih meseci često obilaze Rumuniju, testiraju stanje i procenjuju situaciju. Komesar za proširenje Ren pozvao je Bukurešt početkom marta da “sa reči pređe na dela”, a u Evropskom parlamentu nemački poslanik Forber lobira za većinu u Komisiji za spoljne poslove kako bi se iskoristila klauzula koja omogućava odlaganje prijema Rumunije u EU.

Konačno razjašnjenje moglo bi doći početkom aprila, jer je za 13. april predviđeno da se u Parlamentu u Briselu donese “odgovarajuća preporuka”, bez koje se ne može doći do potpisivanja akta o pristupanju.

Deklarisanje predsednika Baseskua za specijalno partnerstvo i savezništvo sa Vašingtonom i Londonom, kao ključnom polugom regionalnog snaženja i uticaja Rumunije, izazvalo je dosta nedoumica, pa i poremećaja u evropskim razmišljanjima i procenama. Basesku, ukazujući na promene u Gruziji i Ukrajini, pominje i Moldaviju, a za kasnije i Belorusiju kao zemlje sa kojima Rumunija, u skladu sa politikom i bezbednosnim konceptom zapadnog sveta, treba da pojača regionalne odnose. Pre ili kasnije, kaže predsednik Basesku u intervjuu pariskom “Mondu” 4. marta, konflikti Pridnjestrovlja, Osetije i Nagorno-Karabaha moraju biti rešeni – “ako bude potrebno i interventnim merama”. Rumunija, zaključuje rumunski šef države, želi da bude vrlo aktivna u toj zoni.

U Evropi je ovakav spoljnopolitički prioritet doživljen kao preferiranje specijalnog vojnopolitičkog oslonca na Vašington i London. Bez obzira na pravo Rumunije na svoj izbor prioriteta, ovakav prilaz čini se neodgovarajućim u trenutku kada se odlučuje o prijemu te zemlje u EU. Ministar spoljnih poslova Francuske Barnije je tim povodom u Bukureštu izneo da mu izgleda prirodno da neko ko se sprema za ulazak u Uniju ima, pre svega, “evropske reflekse” i u spoljnopolitičkim pitanjima. Pariz i Berlin imaju komentare da je posebno kontroverzno zaobilaženje Francuske i Nemačke, tradicionalnih sponzora evropske promocije Rumunije.

Koji su izvori i motivi ovog prilaza može se za sada samo naslućivati. Geopolitički značaj Rumunije uvećan je promenama u centralnoj i istočnoj Evropi. Rumunija je danas, posle Poljske, ako izuzmemo Ukrajinu, najveća zemlja u regionu koja se pridružuje EU, a već je u članstvu NATO-a.

Veći stepen oslonca na SAD uočen je pre tri godine kada je Vašington podržan u antiterorističkim akcijama i intervencijama u Avganistanu i Iraku, a zvanični Bukurešt bio je prvi koji je potpisao bilateralni sporazum sa SAD o izuzimanju njenih državljana od izvođenja pred Međunarodni krivični sud. Bukurešt je od toga imao koristi (prijem u NATO, priliv investicija, sporazum sa MMF-om), ali i period krize u odnosima sa Briselom, što je uravnoteženim delovanjem vremenom prevaziđeno.

Sadašnji rizik novog ulaska u “sendvič” između SAD i EU pojavljuje se, međutim, u krajnje delikatnom trenutku.

Agilni rumunski predsednik ovih dana posećuje čelne zapadne zemlje (u Vašingtonu je bio 9. marta), a prihvatio je i poziv da učestvuje na obeležavanju 60-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Moskvi. Posle tih poseta trebalo bi da bude jasnije kakvi su dometi i budućnost nove rumunske spoljnopolitičke orijentacije. Naravno, i moguće reperkusije.

Vladimir StanimiroviĆ