Noćna projekcija u Institutu

Hor dobrovoljnih branilaca “junaka dosijea inspektora Božovića” – Milana Obradovića, Nenada Milića, Čedomira Jovanovića – skoro da je uverio prošle nedelje ovdašnju javnost kako su optužbe na račun njihovih štićenika zasnovane samo na tvrdnjama kriminalaca, pa im stoga ne treba verovati ni reč. Ali, slagali su javnost, svesno ili nesvesno.

O istim događajima, naime, govorili su pod zakletvom i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Raško Vujović i Branislav Tepavčević. Pokazali su da je Šilerova ulica učestvovala u “istrazi” ubistva policijskog generala Boška Buhe, da su za to znali vrh Gradskog SUP-a i Tužilaštvo, da je u istrazi učestvovao i tadašnji šef poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije Čedomir Jovanović. NJihova su svedočenja pred Specijalnim sudom, u procesu protiv tzv. Makine grupe, bila zatvorena za javnost. NIN sada ekskluzivno objavljuje najvažnije delove ovih svedočenja.

Najpre, rezime dosadašnjeg toka priče: general Boško Buha, tadašnji načelnik SUP-a Beograd, ubijen je na keju kod hotela “Jugoslavija” 10. juna 2002. godine. Ministar policije Dušan Mihajlović odmah obećava prevrtanje neba i zemlje u potrazi za ubicama i naručiocima ubistva, a policija pokreće akciju “Splav”. Krajem oktobra hapse se Nikola Maljković, Dragan Ilić Limar, Vladimir Jakšić Karlos, kao pripadnici grupe Željka Maksimovića Make. U policijskoj stanici u 29. novembra, pod ne sasvim jasnim okolnostima, umire slikar Dragan Malešević Tapi, priveden pod sumnjom da je deo ove grupe. Maksimović Maka je u bekstvu.

Još od pokretanja postupka pojavljuju se sumnjičenja da su u “otkrivanju” navodnih počinilaca učestvovali kriminalci Dušana Spasojevića, kao i da je korišćena sila prilikom ispitivanja okrivljenih. Policija odbacuje ovakve tvrdnje, a svi policajci koji su istraživali slučaj početkom 2003. godine bivaju unapređeni. Među njima i Milan Obradović i Slobodan Pažin.

Posle ubistva premijera Đinđića slučaj dospeva u ruke specijalnog tužioca Jovana Prijića, zaduženog za organizovani kriminal. Ali, Specijalni sud u novembru prošle godine donosi oslobađajuću presudu zbog nedostatka dokaza.

U međuvremenu, od kraja juna 2004. godine, u toku je i istraga Službe generalnog inspektora MUP-a, povodom tvrdnji da su iskazi od okrivljenih iznuđivani silom. Delovi izveštaja prošle nedelje dospevaju do javnosti; u dve reči, Buhino ubistvo, po ovom izveštaju, istraživalo je šarenoliko društvo: general Milan Obradović (Buhin naslednik u GSUP-u), Milorad Bracanović (tada zamenik načelnika BIA), Milorad Ulemek Legija, Dušan Spasojević (šef kriminalnog klana iz Šilerove u Zemunu), Nenad Milić (zamenik ministra policije), Čedomir Jovanović (šef poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije) i Slobodan Pažin (tada inspektor u GSUP-u, sada u zatvoru pod optužbom da je pripadnik zemunskog kriminalnog društva).

Policajci Raško Vujović i Branislav Tepavčević svedočili su u februaru prošle godine pred većem sudije Zorana Tatalovića, u procesu za ubistvo generala Boška Buhe. Aktom prethodnog ministra policije Dušana Mihajlovića bili su oslobođeni čuvanja službene tajne; suđenje je, zbog toga, bilo zatvoreno za javnost, pa se dosad nije znalo šta su to Vujović i Tepavčević ispričali. A govorili su o ulozi Šilerove ulice u Zemunu u istrazi ubistva Buhe, o sastanku kome prisustvuju Milorad Bracanović, Milorad Ulemek Legija, Čedomir Jovanović...

I Raško Vujović i Branislav Tepavčević članovi su istražiteljskog tima čiji je vođa Slobodan Pažin; istražuje se ubistvo policijskog generala Boška Buhe. “Naravno, rukovodilac tog predmeta bio je (Milan) Obradović. Znači, on je vođa predmeta”, govori Vujović pred sudom, stoji u transkriptu.

Obojica opisuju kako su u više navrata blindiranim policijskim yipom taksirali između Šilerove ulice u Zemunu i SUP-a u 29. novembra, Palate pravde... Odvozili su i vraćali nazad kod Dušana Spasojevića u Šilerovu ulicu budućeg svedoka Slobodana Resimića, zvanog Sloba Talijan (pogledajte okvir).

Veoma je važan i sledeći detalj: osim s policajcima, svedok Resimić razgovara i sa tužiocem koji vodi predmet s Vladimirom Vukčevićem. Resimić je prethodno dovezen iz Šilerove, posle razgovora s tužiocem u Šilerovu je i vraćen.

Nekoliko meseci kasnije, on postaje “ključni svedok” specijalnog tužilaštva u procesu protiv “Makine grupe” zato što ukazuje na Maksimovića kao organizatora ubistva, a kao neposrednog izvršioca označava Nikolu Maljkovića, člana “Makine grupe”. Maljković mu se, navodno, kao dugogodišnji prijatelj, poverio da je ubio generala Buhu. Šilerovu i boravak kod Dušana Spasojevića ne spominje.

Ova činjenica, međutim, tokom suđenja izlazi na videlo i Resimić biva, jasno, diskreditovan. Koliki je značaj Resimićevog boravka u Šilerovoj, odnosno uticaja Dušana Spasojevića na čitavu priču, govori i specijalni tužilac Jovan Prijić, u pismu upućenom generalu Miroslavu Miloševiću, sadašnjem načelniku Resora javne bezbednosti: “Manipulacije sa ‘svedokom’ Resimićem su potpuno kompromitovale predmet i dovele do oslobađajuće presude.” Navodi i sledeće: “Da je ova činjenica (boravak Resimića u Šilerovoj pre davanja izjave u pretkrivičnom postupku) bila poznata tadašnjem referentnom, redovnom javnom tužiocu (Vladimiru Vukčeviću), siguran sam da optužnica ne bi ni bila podignuta.”

Prijić, takođe, u pismu priznaje da je i sam – tada kao zamenik republičkog javnog tužioca – tokom pretkrivičnog postupka razgovarao sa Slobodanom Resimićem. Međutim, napominje da ni Vukčević ni on nisu znali vezu Resimić–Spasojević, odnosno, da su prevareni od strane “određenih krugova MUP-a Srbije”.

Iz iskaza dvojice policajaca, međutim, vidi se da je na razgovor s tužiocem Vukčevićem Resimić dovezen iz Šilerove ulice, službenim yipom GSUP-a, i da je posle razgovora na istu adresu i vraćen. I tako nekoliko puta.

Možda će od značaja za neku buduću analizu biti i to što, nekoliko meseci posle hvatanja članova “Makine grupe” i razgovora sa Slobodanom Resimićem – kada mu se i te kako verovalo – oba tužioca odlaze u specijalno tužilaštvo; Vukčević za ratne zločine, Prijiću pripada organizovani kriminal.

Bitan momenat u svedočenju policajca Raška Vujovića jeste i noćni sastanak – “to je mrak, mrkli mrak, to je negde tri sata noću” – u Institutu bezbednosti. Ovom sastanku, svedoči policajac Vujović, osim njega i Pažina, prisustvuju i Čedomir Jovanović i Milorad Ulemek Legija. Spominje i Milorada Bracanovića, da je bio “tu negde”.

Raško Vujović govori da se na tom posleponoćnom sastanku u Institutu bezbednosti, u noći 29. na 30. oktobar 2002. godine, “na jednom velikom televizoru”, pušta film u kome Dragan Ilić Limar priznaje da je Željko Maksimović Maka ubio generala Boška Buhu i još nekoliko ljudi (vidite okvir).

Važan detalj: Limar je, vidi se na prikazanom filmu, povređen. Zašto je ovo bitno, postaje jasno kad se prikazivanje filma s Limarem u glavnoj ulozi stavi u vremenski kontekst.

Dragan Ilić Limar je, naime, prvi put uhapšen 27. oktobra 2002. godine. U pritvoru je zbog nelegalnog posedovanja oružja; izlazi dva dana kasnije, 29. oktobra. Uveče ga iz kuće otimaju nepoznati ljudi s fantomkama na glavama. Sledećeg jutra, 30. oktobra, policijska patrola pronalazi ga kod hotela “Jugoslavija”. Kad je otet (29. 10. uveče), Ilić Limar nije bio povređen. Kad je pronađen (30. 10. ujutru), bio je i te kako povređen. Sve ovo su činjenice koje niko ne osporava.

Zvanično, policija nije uspela da sazna identitet Limarevih kidnapera. No, da li je baš tako?

Limaru su povrede, nije teško zaključiti, nanete u noći 29. na 30. oktobar 2002. godine, dok je u rukama NN kidnapera. NN-ovi su ga, dakle, i isprebijali.

U Institutu bezbednosti gleda se snimak Limarevog priznanja, i vidi se da je on povređen, kako kaže policajac Vujović. Kada je snimak načinjen? Kad je Limar otet i povređen, jer pre i posle toga nije sniman na taj način – Limareve aktivnosti pre i posle ove noći znaju se, i ne uključuju snimanje ovog konkretnog “filma”, u kome je on jedini protagonista, pored nepoznate osobe čiji se samo glas čuje.

A ko je ovaj nepoznati? Raško Vujović kaže da ne zna, Pažin tvrdi da je prepoznao glas Dušana Spasojevića.

Otkud policiji, u Institutu bezbednosti, snimak koji su načinili kidnaperi ako već ne zna ko su oni, i ne sarađuje sa Ilićevim kidnaperima?

Štaviše, ako su Limarevi otmičari za policiju NN, kako je Milan Obradović mogao da zna gde će, i kada, 30. oktobra ujutru on biti “oslobođen”? Jer, on je lično uputio Interventnu patrolu da u 11 sati pre podne, tog 30. oktobra, kod hotela “Jugoslavija” pokupi “NN” lice i sprovede ga u CZ bez postavljanja pitanja. Patrola, po Obradovićevom preciznom nalogu, stiže baš u trenutku kad NN-a, tj. pretučenog Ilića Limara, izbacuju iz yipa “landrover diskaveri” sa zatamnjenim staklima, umotanog u karirano ćebe.

Situacija je, dakle, na osnovu svedočenja dvojice policajaca, sledeća: zemunski mafijaši Dušana Spasojevića aktivno i na više načina učestvuju u “istrazi” ubistva generala Boška Buhe, a policija to i te kako zna. Po svedočenju policajaca, sa radom na slučaju su bili upoznati i Čedomir Jovanović, i Legija i Bracanović.

A da sve bude još i gore, policija je još u avgustu 2002. godine započela akciju “Svedok”, u kojoj je LJubiša Buha Čume detaljno govorio o raznim nepočinstvima svojih bivših saboraca. Znalo se, dakle, u oktobru te godine veoma dobro i ko je Dušan Spasojević, i Milorad Bracanović, i Milorad Ulemek Legija i inspektor Slobodan Pažin.

Iz svedočenja policajaca pred Specijalnim sudom Akvarijum sa piranama O “krunskom svedoku” Slobodanu Resimiću i Dušanu Spasojeviću: Svedok Vujović: “Po svedoka (Slobodana Resimića) otišli smo prvi put Pažin Slobodan i ja. Otišli smo službenim vozilom MUP-a Republike Srbije koji je dat na korišćenje Gradskom SUP-u. To je yip, blindiran yip, blind. Otišli smo tamo po njega u ulicu Šilerovu u jedan kafić. On je bio u kafiću. Mi smo tu njega pokupili iz kafića, stavili ga u yip, vratili se u Gradski SUP i seli da pričamo sa njim.” Predsednik veća zatim postavlja pitanje da li je još nekog bilo u kafiću. Raško Vujović odgovara: “Jeste. Tu je bila neka devojčica, lepa onako, konobarica. Znači, koga sam ja video, a video sam Dušana Spasojevića. On je prošao – zdravo, zdravo. (...) Sedeo sam tu i tu je bio Mile Luković, ovaj Kum pokojni. Znate o kome pričam – Mile Luković pokojni. I tu ima gore jedan akvarijum sa piranama i sad mi tu pričamo, upoznali smo se, kaže – ja sam Kum – ja sam Raško i tako. Ja njega pitam, kakve su ovo ribe. On kaže – to su pirane. Smeš li da staviš prst. (...) Mi kupimo Resimića, odlazimo u Gradski SUP i obavljamo razgovor sa njim.” Vujović dalje objašnjava da je Resimić u strahu od Željka Maksimovića i da traži zaštitu. Policajci mu preporučuju da o tome razgovara sa tužiocem. Dva-tri dana kasnije Resimića ponovo dovoze, na razgovor sa tužiocem Vladimirom Vukčevićem. Dovoze Resimića i u Palatu pravde, na razgovor sa istražnim sudijom: “Svedok je vođen u Palatu pravde, ja se sećam toga, jer je tražio zaštitu da ga neko ne ubije uz put i da ga ne ubije u povratku.” I Branislav Tepavčević: “Odlazim ja sa Pažinom po svedoka. (...) Idemo službenim vozilom. (...) To je blindirani yip. To je yip SUP-a Beograd. (...) Odlazimo u Zemun, u kafić u Šilerovoj ulici gde čekamo svedoka Resimića, on dolazi.” O sastanku u Institutu bezbednosti: Svedok (Raško) Vujović: “I tamo, odnosno u prostoriji, malo čovek se iznenadi. Očekuje Limara, ja ulazim u prostoriju i vidim potpredsednika Vlade Čedomira Jovanovića, vidim, pazite, ja tada nisam znao da je to Legija. Onako neki momak, predstavio mi se kao Milorad. I naravno, ukapiram da je Legija i Bracanović. I dešava se to da mi gledamo tu film. Znači, ja ne mogu da vam kažem ko je pustio film. To bi bilo suludo. Pazite, ja momak mlad nađem se u takvoj situaciji gde očekujem da vidim, spuštenu lampu i punu sobu dima da neko ispituje Limara, a vidim potpredsednika vlade. To je šok bio za mene. Ko je to pustio, ne znam. Na jednom velikom televizoru oni puštaju film gde Limar priča – Maka ubio Bayu, Maka ubio Rajkovića, Maka je ubio Buhu i, e, sad i ja tu ne znam za Gidru, to mi je nejasno nešto ostalo u glavi.” (...) Predsednik veća: “Je li se sećate, na tom ekranu kako je izgledao Limar?” Svedok Vujović: “Limar je nosio kapu na glavi i ovde (pokazuje koren nosa) imao je neku povredu u predelu nosa.”