Razmena energije

Raščulo se kako je, u najboljoj nameri, u odvojenim posetama, Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, savetovao Koštunici da osveži vladu i savetovao Tadića da mu, uz DS, u tome pomogne.

Sve navedeno su brže-bolje demantovali “optuženi” za ozbiljniju vezu od kohabitacije. Specijalnu težinu ovoj nepopularnoj potencijalnoj nameri dala je nekadašnja v.d. predsednika Srbije i sadašnja šefica GSS-a, Nataša Mićić. Uoči sednice Predsedništva stranke ona je izjavila “da je moguće, da pored dosadašnje kohabitacije, DS uđe u koaliciju sa DSS-om”. Ne samo da joj se ideja nije dopala, već je rešila da se žrtvuje “jer kohabitacijom DS nanosi štetu Srbiji, pa mora da postoji snaga koja će u ovom trenutku biti motor reformi”.

Iako sebe doživljava kao energičnu negaciju dominirajućoj politici, Mićićeva je rekla da ne želi da se osveti DS-u tako što će vratiti mandat narodnog poslanika Demokratske stranke. Svejedno, boriće se jer smatra da za Srbiju nije dobro da se izjednačava napredna, proreformska i moderna politika sa politikom nacionalizma, konzervativizma, nazadnosti i okrenutosti ka Istoku ...

Iako su svi relevantni iz DS-a i DSS-a zdušno demantovali da je Solana delio savete, odnosno preporuke da DS uđe u vladu, izgleda da prisustvujemo periodu povećane bliskosti, ili povećanog razumevanja, na relaciji DS i DSS. Naročito što Solanu, osim kao dresera u srpskom zoološkom vrtu, mnogi vide i kao glavnog kuvara u nacionalnom restoranu, posebno veštog u kombinovanju začina. Šta kažu visoki funkcioneri “prozvanih” stranaka?

Slobodan Gavrilović, potpredsednik DS-a, za NIN kaže: “Žalosno je da bilo ko sa strane, čak i najdobronamernije predlaže ono što bi u Srbiji trebalo da bude imperativ. I to najbolje ukazuje na neodgovornost tzv. političke elite. Ako su nam politička stabilnost države, njen ekonomski oporavak i razvoj, kao i evropske integracije najznačajniji politički ciljevi, onda u skladu sa takvim ciljevima moramo odgovorno da se ponašamo. Mislim da su rešenju ovog problema izbori bliža varijanta od ulaska DS-a u vladu.”

Gavrilović objašnjava i zašto. U januaru prošle godine, na sednici Glavnog odbora stranke, 304 člana su glasala za to da DS uđe u većinsku vladu. Protiv je bilo samo njih troje. “Ipak, DSS je neodgovorno za saveznike izabrao SPS a ne nas.” Dalje, priseća se da je na izbornoj skupštini stranke, u februaru prošle godine, Zoran Živković, tadašnji zamenik predsednika, izjavio da je bila greška što su poslanici DSS-a u prethodnom sazivu isključeni iz republičke skupštine.

“Na tako pruženu ruku dobili smo odgovor da prema nama treba napraviti sanitarni kordon. Nedavno je Koštunica izjavio da tek sad razume kroz šta je Zoran Đinđić prolazio i da je reč o ‘ličnosti koja je svojom neverovatnom energijom bila jako važna’. Ja to razumem kao pokušaj pružanja ruke. Ako na tu pruženu ruku odgovorimo kao što su oni nama, onda toj priči nema kraja i neće biti ozbiljnih pomaka u razvoju Srbije.”

Naš sagovornik ističe da sve što je vlada do sada činila u pravcu napretka društva, DS je podržao. Ne žele da budu nalik DSS-u dok je bio opozicija DOS-ovoj vladi i kada su se ponašali po principu – što gore to bolje. Podseća da je DS, kao konstruktivna opozicija, podržao 60 zakona u parlamentu. Ipak, Gavrilović želi da skrene pažnju na obećanja koja vlada premijera Koštunice nije ispunila. Nije donet ustav u roku od pola godine kako je obećano, stopa kriminala nije smanjena, umesto da bude smanjen povećan je porez na lične dohotke, povećan je spoljnotrgovinski deficit, obećana jednocifrena inflacija veća je za 70 odsto, sa privatizacijom se čekalo sedam meseci, sve do dolaska ministra Bubala, i – kao što vidimo – ne idu svi dobrovoljno u Hag. U međuvremenu je i predsednik Srbije Boris Tadić zatražio da se javnosti razjasne okolnosti odlaska Lukića u Hag. Naravno, Tadić je istakao da saradnju sa Haškim tribunalom “niko ne sme da osporava, jer je to međunarodna obaveza Srbije”.

Vladeta Janković, savetnik premijera za spoljnu politiku takođe naglašava da “pregovora o ulasku DS u vladu nije bilo, niti ih ima”. Ipak, sama činjenica da se uprkos svemu priča sa neobičnom upornošću ponavlja i podgreva, ukazuje da je nekome, po svoj prilici, do takve mogućnosti stalo. “Najpre se nameće utisak da bi ulazak u vladu u ovom trenutku pomogao Tadiću i Demokratskoj stranci. Wima rejting stagnira, a problemi oko podela u stranci ne deluju kao da su prevaziđeni, zbog čega bi za njih učešće u izvršnoj vlasti i sa tim povezane nove motivacije bili dobrodošli. U isto vreme, u zemlji i još više van nje, ima dosta onih koji veruju da je jedino zajednički front demokratskih stranaka iole pouzdana brana od nadirućeg radikalizma, tako da me ne bi čudilo da se iza tih krugova svesno lansiraju glasovi o navodnim pregovorima”, kaže Janković.

Činjenica je, međutim, i to potvrđuju naši sagovornici, da ljudi iz neposrednog okruženja predsednika Tadića i premijera Koštunice u poslednje vreme efikasnije i redovnije usklađuju stavove oko temeljnih pitanja vezanih za Kosovo i Metohiju, kao i za državnu zajednicu u celini. S druge strane, vode se teški i zasad bezuspešni pregovori oko uspostavljanja saradnje na lokalnom nivou. “Jednostavno rečeno, kontakti između DSS-a i DS-a postoje, i čak su redovni, ali oni nisu na nivou stranačkih rukovodstava i ne tiču se mogućnosti proširenja vlade. Dogovor između naše dve stranke je poželjan, ali – bar kako danas stvari stoje – čini se da ćemo na to morati još da sačekamo. Čak mi se čini da bi tako nešto ugrozilo osetljivu ravnotežu, pomrsilo pravce i poremetilo ritam delovanja izvršne vlasti. Istovremeno, najbolji način da se na delu dokaže spremnost na saradnju bio bi da DS pomogne u donošenju ustava, posle čega bi usledili izbori. Tek onda će svakome da se odredi stvarna mera političkog uticaja, čime će se stvoriti zdravija osnova za saradnju svih demokratskih snaga”, ističe Vladeta Janković.

Stranka G17 plus dosledno se zalagala da DS uđe u vladu. Međutim, “DS je to izbegla vođena uskostranačkim interesima”, kategoričan je Čedomir Antić, visoki funkcioner G17 plus. On tvrdi da je kohabitacija između predsednika i premijera zamrla još u oktobru kada su se razišli po pitanju izlaska na kosovske izbore. “Lično ne verujem da će sada ući u vladu, jer nisu u stanju da shvate dugoročne posledice svog ponašanja. Mi želimo da uđu u vladu, iako je vlada pokazala da i bez njih može da funkcioniše. Wihov ulazak doveo bi do stabilnosti naše političke scene, ali i do potencijalnih sukoba unutar vlade. U ovom trenutku to ne odgovara nikome, ali odgovara Srbiji. Za sada se nisu pokazali kao konstruktivna opozicija, oni su u savezu sa Bogoljubom Karićem i radikalima”, tvrdi Antić.

Kada država uskoro dobije pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, svi će morati da priznaju vladi pun reformski i demokratski kapacitet, očekuje naš sagovornik. I dodaje: “Ako ova vlada padne na nekom reformskom pitanju, DS više nikada neće moći da se predstavlja kao reformska i demokratska stranka.” Antić misli na mogućnost da socijalisti ostave vladu na cedilu, a i radikali su u parlamentu najavili inicijativu o glasanju o poverenju vladi.

Prisetimo se kako se od formiranja vlade periodično najavljuju procene o gotovim koalicijama. Tako se jedno vreme najavljivalo sigurno ulaženje DS-a u vladu. Da bi onda, posle lokalnih izbora i krize kohabitacije, mnogi kao pouzdanu stvar najavljivali ulazak radikala u vladu. Još tada je bilo jasno da Evropa i Amerika imaju želju da vide vladu navodno punog demokratskog kapaciteta – sa DS-om i DSS-om. Ali, pošto je tada onemogućavanje radikala da uđu u vladu bilo prioritet, Zapad je prihvatio manjinsku vladu uz podršku u tom trenutku relativno bezopasnih socijalista.

“I danas se, kao i onda, više projektuju želje nekih domaćih i inostranih aktera i posmatrača, kao što su se, kada je o radikalima bila reč, projektovali strahovi”, kaže Đorđe Vukadinović, glavni urednik “Nove srpske političke misli”. On ističe da ne očekuje da će uskoro doći do rekonstrukcije vlade: “Koštunica će pokušati da se što je moguće duže drži manjinske priče, oslanjajući se naizmenično, od slučaja do slučaja, čas na levu čas na desnu nogu, pomalo flertujući i sa DS-om i sa radikalima. Pažljivo dozirajući, kako u tom flertu ne bi otišao predaleko.”

I zaista, kada bi čitav proces vezan za potencijalni ulazak DS-a u vladu došao do realizacije, tek tada bismo mogli da se uverimo šta su problemi – tehnički, počev od raspodele resora, do koncepcijskih i ideoloških razlika. “Najveća prepreka je što je politika DS-a i DSS-a poslednje četiri godine bila politika konfrontacija. Funkcioneri, članovi i simpatizeri ovih stranaka skoro instinktivno reaguju jedni na druge. Stvoren je uslovni refleks, pa jedni prema drugima emituju negativnu političku energiju, što se preko noći ne može zaustaviti”, ceni Vukadinović. Ipak, kaže da se DS plaši da ne ostane potpuno isključen, dok će se DSS i G 17 plus nametnuti kao glavni promoteri evropskog kursa. Vukadinović ističe da su optužbe na račun antievropskog i nereformskog kursa vlade sve manje ubedljive za biračko telo, kao i za međunarodne političke posmatrače. Kako sada stvari stoje, DS će morati da se izbori za deo evropskog kolača podsećajući da su svojim kritikama navodili vladu na put ka evropskim integracijama i Haškom tribunalu. Naš sagovornik kaže da je DS ponovo u poziciji da se upoznaje sa čarima opozicionog delovanja.

“Mnogi njihovi kadrovi ostali su bez funkcija, što je izvor nezadovoljstva. Wima bi iz unutarstranačkih razloga dobro došao ulazak u vladu. Tim pre ako ne mogu da je sruše. Čini mi se da unutar DS-a raste sklonost za opciju ulaska u vladu. Ipak, ne verujem da je to na dnevnom redu, ali sam siguran da će ubuduće sarađivati.”

Određivanje državnih i socijalnih prioriteta i njihovo realizovanje mnogo su više u rukama vlade nego predsednika Republike. DS je na mukama jer se analitičari javnog mnjenja slažu da puko oponiranje stavovima vlade, kao i nekritičko prihvatanje istih, neće doprineti ni rastu ni očuvanju njenog postojećeg rejtinga. Možda je usvajanje ustava, posle čega prirodno dolaze izbori, najbolje rešenje. Za sve aktere na domaćoj političkoj sceni.