Razbiću tajne službe

Vlada Vojislava Koštunice odbila je nacrt zakona o otvaranju dosijea koji je predložio Srpski pokret obnove. Ovaj potez vlade ponovo je otvorio rasprave ne samo o dosijeima već i o ulogama tajnih službi u političkom životu Srbije. Danica Drašković, žena bez političkih funkcija ali velike moći, nameće se kao neminovna sagovornica na ovu temu.

Šta mislite o tome zašto vlada nipodaštava predlog SPO-a o zakonu o dosijeima?

- To je veoma jasno. Vlada je u rukama Socijalističke partije Srbije i vodi politiku te partije, što joj, čini se, i nije teško. Zato je nemoguće očekivati da takva vlada podrži zakon o otvaranju dosijea koji je predložio Srpski pokret obnove a napisali ga stručnjaci omrznutih nevladinih organizacija. Ministar pravde Stojković kaže da će oni predložiti svoju verziju tog zakona, a ja mislim da će ga napisati Rade Marković u tišini svoje zatvorske ćelije.

Šta sadrže dosijei kada ih se toliko plaše i vlast i opozicija?

- U njima je istorija ubijanja Srbije od uspostavljanja komunističkog režima do danas.

Unutrašnji neprijatelji protiv kojih se režim borio sve vreme, ubijani, praćeni, pljačkani, zatvarani, proterivani iz zemlje i njihovi dželati koji su im oteli kuće, porodice, živote, pa i danas ne daju da vidimo kako su nas lagali i varali i kako je sve drugačije bilo. U Srbiji nije pao komunizam, pre svega zbog čuvanja tajni tajnih službi, jer kada se one otkriju srušiće se šezdesetogodišnja istorija ovog naroda. Deca onih koji su pravili dosijea danas ih čuvaju od otvaranja sa istom demagogijom o navodnoj bezbednosti države kao i njihovi očevi, a čuvaju, u stvari, svoju bezbednost. Kada se otvore dosijei tajnih službi oslobodiće se i budućnost ovom narodu, a do tada živeli nam Staljin, Lenjin, Ranković i drugovi.

Znate li konkretno koji su ljudi iz tzv. političke elite radili za policiju?

- Znam, naravno, za mnoge od njih, ali ne mogu reći imena dok se to zakonom ne oslobodi tajnosti. Radili su svi koji se tako žestoko bore protiv usvajanja ovog zakona, iako je od pada komunizma u Srbiji prošlo više od dvadeset godina, a od pada Miloševića već šest godina. Bile su tri, navodno demokratske vlade od 5. oktobra do danas, i nijednoj nije palo na pamet da ovaj zakon predloži i usvoji, a tolike su beznačajne zakone doneli. Zašto je to tako, pitanje je u kojem leži odgovor na ono što vi mene pitate.

Poznato je da je SDB stvorila neke stranke, a u druge ubacila svoje ljude, kao što je to urađeno u SPO-u?

- Sve je tačno. Dovoljno je da pratite politički život stranaka u Srbiji od njihovog osnivanja do danas i videćete sve. One koje je osnovala Služba jačaju i ne cepaju se, a one koje su zaista demokratske i žele promene sistema cepaju se neprestano. Tako je bilo sa Srpskim pokretom obnove. Najjača opoziciona stranka, opasni ideološki protivnik, lomljena je ciljno, planski i sistematski. Oni u Srpskom pokretu obnove koji su to radili, bili su službenici na zadatku, aktivirani po potrebi Službe u određenom važnom trenutku. To je jasno iz priča koje odlazeći funkcioneri pričaju, uvek su iste i deo su dobijenog zadatka.

Da li i dalje nameravate da insistirate na mestu direktora Instituta bezbednosti?

- Nameravam i biću u toj Službi u ovoj ili nekoj drugoj vladi. Mislim da imam sve stručne, moralne i političke kvalifikacije za to. Borim se s njima preko trideset godina.

Proganjali su mi i hapsili oca samo zato što je bio antikomunista. Gubila sam posao nekoliko puta, uz pismena rešenja da sam “moralno i politički nepodobna za obavljanje rukovodećih poslova”, u njihovoj komunističkoj državi. Od prvih školskih dana do Pravnog fakulteta bila sam unutrašnji neprijatelj, a o političkom delovanju u Srpskom pokretu obnove da i ne govorim. Bila sam uvek glavna meta službi, prisluškivali su me, pratili i proganjali na sve moguće načine, do onog najtragičnijeg. Hteli su da me ubiju zajedno sa Vukom, a ubili su mi brata i prijatelje. Zato mislim da treba da učestvujem u rasformiranju tog centra komunističkog zla i to po evropskim i svetskim standardima, da nikada više Služba ne bude ono što je bila. Naravno, to neće biti nikakva osveta, kao što mi govore dušebrižnici iz vlade koji mi ne daju to mesto, već potrebna i temeljna deratizacija države kao jedini mogući način za oporavak, a malo je ljudi koji to hoće da rade.

Šta je prava pozadina sukoba između rukovodstva SPO-a i njegovih poslanika u Skupštini Srbije? Može li SPO da sebi dozvoli taj luksuz da izbaci Verka Stevanovića, Vojislava Mihailovića, pa i Bogoljuba Pejčića, vašeg do juče najbližeg saradnika?

- Prava pozadina tog sukoba je opet Služba i njen aktivni rad na očuvanju ove skrpljene vlade. Vremenski, sukob je počeo kada je trebalo da dobijem mesto direktora Instituta za bezbednost, što je bilo dogovoreno u Poslaničkom klubu da se traži od vlade zajedno sa još nekim mestima koja pripadaju Srpskom pokretu obnove i da se to uslovi glasanjem budžeta. Ništa nije bilo sporno, svi poslanici su pristali, da bi sutradan, posle izgleda noćnih vampirskih poseta. Poslanički klub doneo sasvim drugačiju odluku, glasao za budžet, napao sopstvenu stranku, predsednika i naravno mene. Stara prazna priča radnika Službe. Opet se pojavio, nažalost, nepostojeći bjelopoljski klan i deljenje funkcija nekima koji nisu Voja i Verko. Realno je sasvim drugačije. Oni koji su se pobunili, u stvari su uzeli sve najvažnije funkcije u stranci i u vladi i odlučili da ih čuvaju po svaku jajarsku cenu. A vampir im je došapnuo da bi dobili i više samo ako Danu sapletu. Opet pogrešno. Dani ne mogu ništa, a od sebe su napravili moralne i političke nakaze.

Što se tiče Srpskog pokreta obnove, mislim da će on dobiti njihovim odlaskom. Voja Mihailović je, inače, virtuelno bio u stranci deset godina i tek sada je progovorio. Nikada ga niste videli ni čuli da govori o stranci na televiziji ili po medijima. Nikada ništa nije radio, mažen je i pažen, uzimao je najveće funkcije i privilegije samo na svoje poreklo. Verko Stevanović, član Socijalističke partije Srbije do prelaska u Srpski pokret obnove, sa dugačkim noktom na malom prstu i prstenjem na rukama, ne pripada nama nego onima sa kojima je napravio koaliciju u Kragujevcu i pobedio na veoma sumnjiv način uz trošenje ogromnih finansijskih sredstava iz nepoznatih izvora. O Bogoljubu Pejčiću neka govore tekstovi koje je pisao u “Srpskoj reči”, sasvim suprotni od ovoga što danas govori i jasno je šta je i za koga radio.

Kako vi vidite igre vlade sa Hagom, to jest isporuku generala Lukića i poternicu za generalom Pavkovićem?

- Kao državnu bruku i dokaz da postoji kolektivna odgovornost za zločine, a ne samo pojedinačna. Smeje nam se ceo svet. Optužene za zločin slavimo kao heroje, molimo ih da sami idu na Sud, podmićujemo ih, ministri ih prate u Hag uz državne počasti, vlada finansira njihove porodice, a žrtve zločina za koje su optuženi još su po blatu batajničkih grobnica, nenađenih hladnjača i neotkrivenih stratišta. Političke protivnike Služba i danas prisluškuje i prati 24 sata sa ekipama doušnika, a optuženi general Pavković, do juče predsednički kandidat na izborima, zvezda TV stanica i beogradskih kafana, nestade, službe ne znaju gde je. Nije nego. Znam da deluje paranoično, ali je tačno da je državni kolaps nastao zbog toga što u Srbiji i dalje ne postoje ni Skupština ni vlada, ni sud ni zakon, već samo službe koje upravljaju državom od 1946. godine do danas. Zato smo ovde gde jesmo i bićemo dok nam je njih.

Vratiću ti, Radovane! Radovan Jelašić dobio je ovih dana od člana menadžmenta jedne banke preteću poruku Kada je guverner NBS Radovan Jelašić najavio da će bankarski sektor u Srbiji na kraju ove godine izgledati drugačije, jer će se, naročito od banaka koje nisu ili su jedva stigle do propisanog kapitalnog cenzusa, tražiti da povećaju kapitalnu bazu, poboljšaju kvalitet svojih usluga, menadžment i upravljanje, uzburkali su se, izgleda, mnogi duhovi na bankarskoj sceni Srbije. Guverner NBS Radovan Jelašić, kako saznajemo, dobio je ovih dana od člana menadžmenta jedne banke koja ne ispunjava ni kapitalni cenzus sledeću nedvosmislenu poruku: „ Lepo si to smislio, ali da znaš da ću ti vratiti. Kako? Videćeš!” Poruka je, da ne bi bilo nedoumica, saopštena lično, telefonom, što će reći da ljutiti bankar uopšte nije brinuo o posledicama zbog izrečene pretnje. Guverner Jelašić je slučaj prijavio nadležnom javnom tužiocu. Nije, međutim, preduzeo posebne mere obezbeđenja, što ne znači da pretnju ne shvata ozbiljno. Ipak, ime bankara koji mu je pretio, ne saopštava. Zasad. Komentarišući ovu vrstu “komunikacije” u NBS podsećaju da, prilikom prodaje neke domaće banke, institucije sa kredibilitetom priznatim u svetu uvek nude nižu cenu, u odnosu na one koje uz novac ne donose ni znanje, ni potvrđeno iskustvo u finansijskom sektoru. Narodnu banku pre svega interesuje ovo drugo, dok je akcionarima nekih naših banaka jedino važan njihov finansijski interes i da što bolje unovče svoj vlasnički udeo. Za takve akcionare uopšte nije važno koliko je „čist" izvor sredstava potencijalnog kupca, niti šta on stvarno nudi za razvoj banke. Kada je Narodna banka takvim akcionarima jasno stavila do znanja da Srbija nije mesto gde se peče bankarski zanat i da će u interesu deponenata potencijalne ulagače propustiti kroz „sito i rešeto”, počela su politička lobiranja i učestale su razne pretnje, uključujući i poruke ovakve vrste guverneru lično, kažu u NBS. Zasad guverner ne želi da saopšti javnosti ni imena političara lobista, ali kaže da prepišemo ono što je rekao u intervjuu u pretprošlom broju NIN-a (br. 2830, 24. mart) da ne štedite u bankama čiji direktori imaju telohranitelje i da će svaki direktor banke kada dolazi kod njega, na vratima Narodne banke morati da ostavi svoje “gorile”.