Lepo prihajali Faust

Gostovanjem u mariborskom Slovenskom narodnom gledališču 10. i 12. septembra sa predstavama Faust prvi i drugi deo, Narodno pozorište iz Beograda i zvanično je otvorilo svoju 135. jubilarnu sezonu. Na taj način protokol o saradnji između ova dva nacionalna teatra, potpisan pre dve godine u Beogradu, dopisan je i overen još jednom više nego uspešnom “reckom”.

Podsećanja radi, “zmajčeki” su na sceni nacionalnog teatra do sada gostovali dva puta (predstave “Drakula” i “Debeljuce u suknjama”), a naš ansambl predstavio se prošle godine komadom “Balkanska plastika”. Sportskom terminologijom izraženo, rezultat je izjednačen najpoznatijim Geteovim komadom koji je u metropoli slovenačke Štajerske izazvao ogromno interesovanje.

Skoro svi najznačajniji elektronski i pisani mediji u Sloveniji svakodnevno su izveštavali o ovom događaju, a na “meti” novinara uglavnom su bili nosioci naslovnih uloga Predrag Ejdus, Tihomir Stanić i svakako rediteljka Mira Erceg koja je na sceni Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru 1986. godine režirala komad “Breht - maraton”. Mnogi poslenici “sedme sile” nisu propustili priliku da posebno apostrofiraju i kritiku čuvenog nemačkog teatrologa Heninga Rišbitera, objavljenu u najuglednijem svetskom pozorišnom časopisu “Teatre hojte”, koji je između ostalog napisao da su “obe inscenacije u režiji Mire Erceg na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu nastale u najboljoj tradiciji teatarskog tumačenja Fausta”...

O nezapamćenom interesovanju publike u Mariboru za “najboljšo predstavo Narodnog gledališča iz Beograda” kako su je okarakterisali novinari dnevnog lista “Večer”, govori i podatak da su karte za dva Geteova komada, u sali koja ima oko 900 mesta, bile rasprodate još krajem maja i početkom juna. Cene su se kretale u rasponu od 3 000 za jedno, odnosno 5 000 tolara za oba izvođenja Fausta što bi, konvertovano u najtraženiju evropsku valutu, iznosilo oko 13 i 22 evra. Drugim rečima, dva puta skuplje nego kod nas.

Međutim, malo je nedostajalo da ova svojevrsna kulturna “fešta” uopšte ne bude održana, jer se dan pre izvođenja Fausta 1 povredio nosilac naslovne uloge Predrag Ejdus. Naime, na generalnoj probi popularni glumac je zbog potpuno drugačijeg rasporeda scene od one u Beogradu, ali i poprilično mračnog prostora koji zahteva slika “Veštičje kuhinje” zakoračio u pogrešnom pravcu i stropoštao se unazad u “segment orkestra” koji se nalazi na dubini od preko dva metra. U želji da pomogne kolegi, sticajem nesrećnih okolnosti koje su se odvijale u stotim delovima sekunde, u “rupi” se našla i mlada glumica Barbara Milovanov koja je takođe zadobila nekoliko ozbiljnijih povreda. Neki od mnogobrojnih članova ansambla (u Maribor je putovalo 60 glumaca i oko 70 ljudi “iz pratnje” - dekorateri, šminkeri, garderoberi...) već su počeli da pakuju kofere, jer su sa raznih strana dopirale informacije tipa “rekla - kazala” prema kojima nema šanse da se predstava održi, jer povrede nisu nimalo naivne.

Sumnje je odagnala najpre Barbara, a potom i Ejdus koji se iz mariborske bolnice pojavio u pozorištu na sam dan predstave (oko 13 časova) i sa osmehom na licu saopštio da “sve to ne izgleda toliko katastrofično” i da će ipak moći da nastupi. Ovaj ohrabrujući podatak kao da je dodatno povećao ionako visoko prisutan adrenalin kod svih članova ansambla koji su sa velikim nestrpljenjem iščekivali susret sa mariborskom publikom. Ona je na neki način i dosta specifična jer je u pozorišnom smislu, kako reče upravnik Narodnog pozorišta LJubivoje Tadić, veoma dobro “potkovana”, pogotovo sa poznavanjem Geteovog Fausta kojeg je, na ovoj istoj sceni, pre desetak godina postavio jedan od najznačajnih eks-jugoslovenskih i svetskih reditelja Tomaž Pandur.

Ipak, posle svega, ono što su mnogi tajno očekivali i priželjkivali dobilo je svoj epilog u sredu uveče, na najlepši mogući način, koji je veoma teško opisati rečima... San je postao java. Oduševljena mariborska publika umela je da prepozna i pozdravi kvalitet. U svakom slučaju krajnje iskreno, ali stekao se utisak i dosta neobično, jer je atmosfera u Slovenskom narodnom gledališču više odgovarala nekom fudbalskom i košarkaškom nego pozorišnom ambijentu. Dugotrajni aplauz u trajanju od nekih petnaestak minuta potpomognut pojedinačnim i horskim uzvicima “bravo” uz šest biseva, prema sopstvenom priznanju većine prisutnih, dugi niz godina nije viđen na sceni Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru. Ovakvu ocenu potvrdili su između ostalog i ambasador državne zajednice Srbija i Crna Gora u Sloveniji dr Ivo Visković, zamenik slovenačkog ministra za kulturu Ciril Bašković, upravnik i umetnički direktor SNG-a Danilo Rošker i Samo Strelec.

Međutim, rekordi i postoje da bi se obarali. Bilo je to dva dana kasnije. Na istom mestu, sa skoro istim ansamblom, ali sa drugom predstavom (izvođena dva puta u 17 i 20 časova), verovatno i publikom koja je ovoga puta bila “pojačana” upravnikom Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu Mladenom Tarbukom. Kraj komada Faust 2, retko izvođenog i u svetu, mariborska publika dočekala je na nogama nateravši beogradske glumce da čak sedam puta izađu na bis. Bilo je to, kako reče koleginica sa RTS-a Marijana Terzin “šest sati predstave za pola sata aplauza”. Oduševljenju nije bilo kraja, a pored članova ansambla velikom uspehu radovala se i naša “delegacija” sa upravnikom Narodnog pozorišta LJubivojem Tadićem na čelu, direktorom Drame Slavkom Milanovićem i zamenikom republičkog ministra za kulturu i informisanje Milosavom Marinovićem...

Biti Srbin iz Beograda, tokom protekle nedelje u Mariboru, svakako je bilo “in”. Videlo se to na svakom koraku. U pozorištu, na ulici, u prodavnicama ali i kafanama. Na “top listi omiljenosti”, u razgovoru sa “običnim” ljudima, Srbi polako osvajaju jednu od vodećih pozicija, iako naše građane koji žive i rade u ovoj bivšoj “bratskoj republici” zvanična LJubljana i dalje ignoriše. U prilog tome ide i činjenica da Srbi u Sloveniji uopšte nemaju svoj status, odnosno da nisu uvršćeni ni kao nacionalna manjina. Prema najnovijim statističkim podacima u “deželi” živi oko 35 000 Srba, a 52 000 ljudi se izjasnilo da im je srpski jezik maternji. Ipak, da se u Sloveniji sveukupna slika o nama kreće nabolje, govore i reči upravnika Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru Danila Roškera koji je na oproštajnom koktelu u petak uveče u “Kazinskoj dvorani” izjavio da je pored ovako sjajne predstave veliko zadovoljstvo bilo i to da je “Beograd ponovo u Mariboru”.

- S obzirom na to da je sve vreme padala kiša, sunce nismo mogli da vam damo, ali zato sunce nosimo u nama - dodao je Rošker.

Novi susret dva prestižna nacionalna teatra zakazan je od 4. do 9. maja sledeće godine kada će Slovensko narodno gledališče iz Maribora gostovati u beogradskom Narodnom pozorištu sa tri predstave koje će na svojoj sceni premijerno izvesti tokom narednih meseci. Za sezonu 2004/2005. planiran je koprodukcijski rad na jednom savremenom komadu koji bi trebalo da režira umetnički direktor SNG-a Samo Strelec.