Odgovor Vladana Batića

Činjenica da je glavni i odgovorni urednik NIN-a čitavu stranu posvetio marginalcima koji su formirali Narodni pokret “Peti oktobar”, najbolja je potvrda da nismo ono što bi on želeo da budemo. Govoreći pežorativno o nama, on i sam Peti oktobar opisuje kao ružno podsećanje, ilustrujući to sa nekoliko bizarnih fragmenata (nespretno upotrebljen suzavac, dva-tri podmetnuta požara, rukovanje sa Legijinim specijalcima, krađa slika i stolica iz – kako urednik pogrešno kaže – Narodne umesto Savezne skupštine).

Na ovaj način gospodin Slobodan Reljić uvredio je milione građana Srbije koji su deset godina čeznuli za boljom, bogatijom, poštenijom, modernom Srbijom. Verovali su da je taj cilj dostignut upravo 5. oktobra 2000, ne znajući da je već sutradan novi predsednik SRJ ta desetogodišnja nadanja poništio susretom i dogovorom sa Slobodanom Miloševićem, uz prisustvo Nebojše Pavkovića kao svedoka pri zaključenju ovog političkog braka čije je novorođenče sadašnja Vlada Republike Srbije.

Osnivanjem Narodnog pokreta “Peti oktobar” niti restauriramo DOS, niti repriziramo događaje, niti se vraćamo u prošlost, niti svojatamo tekovine demokratske revolucije iz 2000. godine, niti vređamo narod, niti optužujemo Srbiju, ništa od onoga što nam tajni portparol aktuelnog premijera spočitava.

Naprotiv, naš jedini motiv je da kao učesnici svih događaja u borbi za demokratske promene od 1990. godine, podstaknemo, obodrimo, motivišemo, mobilišemo, trgnemo iz apatije i depresije onu bolju, hrišćansku, evropsku, demokratsku Srbiju koja je ustuknula pred lažnim, primitivnim, arhaičnim patriotizmom, retoričkim legalizmom, jevtinom socijalnom demagogijom, ksenofobijom, mržnjom, agresijom, najezdom kiča i šunda, bujicom primitivizma i prostakluka, potpuno izopačenim kulturnim modelom...

Želja nam je da pomognemo da se završi započeto, da podsetimo da je Peti oktobar bio najviši demokratski uzlet građana Srbije, da je bio kruna demokratskog etosa naroda koji je verovao u bolju Srbiju, da se moraju ispraviti nepravde iz prošlosti (lustracija, otvaranje dosijea, rehabilitacija, denacionalizacija, demontaža raznih zloglasnih službi bezbednosti), zatim uobličiti Srbija kao država punog kapaciteta, suverena i međunarodno priznata, sa istinskom podelom vlasti, afirmacijom vladavine prava i institucija i modernim evropskim ustavom. Nakon toga, najkraćim putem ka evropskim integracijama, bespogovornim ispunjavanjem svih međunarodnih obaveza i – ono što je bitno – emancipacijom Srbije.

Nije problem glavnog i odgovornog urednika što smo mi formirali Narodni pokret “Peti oktobar”. To što nas NIN naziva jakobincima, montanjarima i sada marginalcima, za nas nije uvredljivo nego pohvalno. Čast nam je da smo u očima zbunjenih, uplašenih, ksenofobičnih i introvertnih jakobinci ili montanjari premda takvo poređenje verovatno i ne zaslužujemo. Kakvi smo gubitnici i marginalci za razliku od gospodina urednika, najbolje svedoče naše biografije.

Ovde je problem u stanju svesti, u načinu razmišljanja, u sistemu vrednosti. Tu se u malom oslikava sukob dve Srbije. Političku personifikaciju te dve Srbije oličavali su Đinđić i Koštunica. Nikada nije postojao “tandem snova”. Nikada Đinđić i Koštunica nisu ni bili tandem. U snovima je bio i tada i danas Koštunica, Đinđić nije spavao nego je radio i dok drugi spavaju.

Ne govorimo jezikom mržnje mi nego glavni i odgovorni urednik NIN-a uvek kada neko gestom ili rečju povredi onoga čiji lik i delo fanatično sledi.

Danas smo to mi, juče su bili Čedomir Jovanović ili Vladimir Popović, prekjuče Zoran Đinđić.

Godinama u NIN-u o sebi čitam samo uvrede. Kaže urednik da mi ne brinemo o Kosovu, Hagu, ustavu. Da drži do nepristrasnog informisanja, omogućio bi da bar učestvujem u polemici o ustavu jer sam bio na čelu Ustavne komisije koja je napisala ustav i dobila sve moguće pohvale Venecijanske komisije koja je trebalo da dođe da ono što je urađeno rediguje, da polemišem o Hagu, Haradinaju, organizovanom kriminalu... jer u tim stvarima spadam među najkompetentnije ljude u ovoj zemlji. Umesto toga, na stranicama NIN-a omalovažavanje i uvrede. Takođe i neistine. Na predstavljanju Narodnog pokreta “Peti oktobar” bili su izveštači svih respektabilnijih medija u ovoj zemlji. Naravno, sa izuzetkom NIN-a.

Zbog jezika mržnje koji u ovom nekad uglednom nedeljniku kreira glavni i odgovorni urednik, NIN danas ima tiraž manji od fabričkih novina Prve petoletke. I zato nam je pored ostalog neophodan 5. oktobar. I kao ideologija i kao pokret.

Vladan Batić,

predsednik Demohrišćanske stranke Srbije

Odgovor Slobodana Reljića objavićemo u sledećem broju.