Dušan Prelević-Prele

Rođen 11. novembra 1948. godine u Beogradu. Insistira da se napiše kako nije završio gimnaziju. Bio je fudbaler Bulbudera i Crvene zvezde i hokejaški golman Partizana. Profesionalni je muzičar od 1965. godine. Bio je osnivač i član Korni grupe, a potom solista. Član je Udruženja džez muzičara. Snimio je nekoliko ploča, pisao je tekstove za rok i džez kompozicije, pevao je u zemlji i inostranstvu, a u istoriji Ateljea 212 ostaće zlatnim slovima upisano da je igrao, naročito pevao, u legendarnoj predstavi Kosa. Poslednjih dvadesetak godina je objavljivao priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, Dugi i drugim listovima, a napisao je i tri knjige pripovedaka. Autor je scenarija za film Poslednji krug u Monci, a napisao je i nastavak koji će po svoj prilici biti pretočen u novi film. Svoj politički angažman manifestovao je članstvom u DEPOS-u početkom devedesetih godina prošlog veka i u DSS-u. Bio je uhapšen u demonstracijama 9. marta 1991. godine. Nije se ženio. Otac je dve odrasle kćeri, Dine i Milice.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Nada (na španskom – ništa).

Šta je za vas najveća nesreća?

- Zar vam nije neprijatno da me to pitate?

Kad vam je neprijatno?

- Dok smišljam odgovor na ove budalaštine.

Koju pesmu volite da pevate?

- Ja sam doskora bio profesionalac i pevao sam za novac. Privatno, bogu hvala, nikada nisam ni pevao. Niti džabe. Ovih dana slušam jedan fini instrumental nekog švedskog džez trija, baladu koja me je privukla pre svega zbog svog naziva. Zove se Sa Gagarinove tačke gledišta i desi mi se da to zazviždim.

Šta vas izluđuje?

- Kukavice i glupi ljudi.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na to što sam živ.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Kevi.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Malo toga.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Lakše mi je da kažem koga bih želeo da sretnem – Solanu, Klarka,

DŽejmija Šeja, Kušnera, Holbruka... a od domaćih Tiosava Pančića, Gorana Svilanovića...

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Uglavnom gunđaju.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da letim. Od toga nema lepše.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Jedino sebi. Sebi sam najviše zla naneo.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Ne očekujem tu vrstu uvažavanja.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, štabitobilo?

- Prek sam, brz, ne umem da se strpim ni dve sekunde da ne reagujem. Mislio sam da će to s godinama da se popravi. Ali, to je bolest koja se ne leči, gora je od alkohola.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Mozak.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Sve moje kapitalne odluke su bile pogrešne jer sam uvek imao katastrofalnu završnicu. Imam savršeno otvaranje, odličnu sredinu, ali kad treba poentirati ja odustanem.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Sentimentalan sam kao devojčica.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Rekao bih mu ti si slep, a ja sam slepac. Shvatio bi.

Razum i Želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Bolje da se ne zna.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Najgori: šoder, šljam, nepismeni... Kao i uvek.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Kad sam bio mladić, dopadao mi se spartanski vođa Leonidas. Imam sliku pored njegovog spomenika na Termopilima.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Moj prijatelj iz vojske Niče sa kojim sam služio kod Mladića u Skoplju.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Anarhistički ne može da omane, što bi rekla moja drugarica Biljana Vilimon.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Ovo pitanje je namešteno. Ali, bez obzira na to, kintu ne bih dao za Vilimonku. Sa njom bih razgovarao samo putem evra.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Golman Vladimir Beara.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da živim.

Kako biste voleli da umrete?

- Odmoran. Ne bih voleo da umrem umoran.

Gde želite biti sahranjeni?

- Po mogućstvu u grobu i u Beogradu. Ali, ja o tome, verovatno, neću odlučivati.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Moj prijatelj Miško Babić koji malo muca. Ja bih mu napisao govor a on bi ga čitao i čitao. Pa onaj ko se zezne da dođe na sahranu, ima majci malo da odstoji. To bi potrajalo. Čak bi se postavilo pitanje da li bih uopšte bio sahranjen.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Je l’ ovaj konačno otišao?! Ajmo na piće u Božur.