Život na ivici

Zen se definiše preko onoga što zen - nije. I autor knjige “Antologija kontrakulture” Dejan D. Marković već u podnaslovu kaže da kontrakultura nije (ili nije samo) rokenrol čija je veza sa buntovništvom odavno postala kliše. Rokenrol je samo najkomercijalniji proizvod jedne šire (kontra)kulturne klime čiji su koreni uglavnom u američkom bit pokretu i njihovim guruima: Keruaku, Ginzbergu, Beruozu. Kroz veliki broj tekstova, eseja i intervjua ova hrestomatija kontrakulture pokušava da odgovori na pitanja ko su bitnici, ko su hipici, ko su pankeri, a ko kiber pankeri. Uostalom, i na pitanje jednog tinejdžera upućenog autoru knjige u jednom neformalnom razgovoru: “Je l istina da su se hipici borili protiv masona?”

Možda ova naivno iskrivljena definicija hipika i nije tako daleko od istine. Alenu Ginzbergu, inspiratoru hipi revolucije, jedan od glavnih neprijatelja bila je CIA i naravno, Pentagon. Čak je organizovao i jedan masovni pokušaj da se odatle isteraju zli duhovi - zajedničkim pojanjem famoznog “om”. Kasnije je “zavera vlade” postala opšte mesto pop kulture, doživevši svoj vrhunac u seriji “Dosije X”. Početkom pedesetih, međutim, to je bio i ne tako bezopasan način za iskazivanje prezira prema političkoj klimi hladnog rata i vrednostima američke srednje klase.

“Ono što je dobro za ‘General Motors’, dobro je za Ameriku”, piše u “Antologiji kontrakulture” Markovića. To je bio jedan od reklamnih slogana koji lepo ilustruje začetke američkog potrošačkog društva 50-ih. Keruak i njegove bit kolege na to nisu pristali. Na užas zvanične kulture, promovisali su seksualne i sve druge manjine i marginalce. Rasni izgnanici intrigirali su Keruaka, Ginzberg je gravitirao ka seksualnim otpadnicima, a Berouz je sklapao prijateljstva sa narkomanima i kriminalcima. U literaturi traže uklanjanje revizije i interpunkcije. Bliski su im spontanost i improvizacija saksofona Čarlija Parkera i akciono slikarstvo DŽeksona Poloka. Zvanična religija im je budizam i orijentalni misticizam. Osim seksualne, zahtevaju i psihodeličnu revoluciju: Ginzberg je drugi deo “Urlika”, napisao pod dejstvom meskalina, a Berouz je za svoj, drogama natopljeni, “Goli ručak” jednom prilikom izjavio da se ne seća da ga je uopšte napisao.

Generalno dekadentni i anarhični, ideolozi bita nisu bili tu samo da šokiraju puritansku Ameriku. “U opoziciji sa zvaničnom kulturom oni su inspirisali i začeli danas velike pokrete kao što su ekološki, mirovni, feministički. Oni su suptilno menjali i svet i svest”, kaže Dejan D. Marković. Ginzbergov “Urlik” nije ostao samo protestni krik pedesetih, već je postao manifest svih nadolazećih generacija nezadovoljnih, zbunjenih i dezorijentisanih.

Sam naziv knjige je, u stvari, parafraza pesme Mika DŽegera: “It s onldž rock n’ roll”. Da nije tako, DŽeger pokazuje na vlastitom primeru. Planetarno popularni rokenrol bendovi su postali sinonim za lažno buntovništvo. Ili za njegovu komercijalizaciju. Od početne, iskrene ideje bunta, rokenrol je postao masovni proizvod pop kulture. Tokom 60-ih svaki maloletni potrošač mogao je da kupi vlastitu nekonvencionalnost za onoliko novca koliko je koštala ploča Bitlsa.

Nije to bio samo rokenrol Iz neformalne biografije Dejan D. Marković, autor knjige “Antologija kontrakulture: Nije sve to bio samo rokenrol”, po obrazovanju je profesor američke književnosti i jezika. Po zanimanju je samostalni umetnik - prevodilac, esejista, fotograf “amater”, ljubitelj prirode, svetski putnik. Duhovni učitelji su mu dva DŽeka: London i Keruak, Alen Ginzberg, Henri Miler, Timoti Liri i Buda. Promenio je niz poslova, od kućnog spremača u severnom Londonu početkom 70-ih, profesora engleskog u Evropi i Americi, do službenika dve agencije Ujedinjenih nacija. Stigao je da radi i za najveću ekološku organizaciju - “Greenpeace” i humanitarnu fondaciju - “Feed the children”. Preveo je dvadesetak knjiga, uglavnom američkih autora, o Dalekom istoku. Antologija kontrakulture je zbirka njegovih prevoda i autorskih tekstova o bit-hipi-pank-kiberpank kulturi kojom se bavi poslednje dve decenije. U knjizi se nalaze i njegovi razgovori sa Ginzbergom, čiji je bio prijatelj i lični prevodilac prilikom njegovih dolazaka u Beograd.

Rokenrol je, u stvari, vrlo dobar pokazatelj kako je granica između mejnstrima i margine erodirala i kako kontrakultura prelazi u oficijelnu ili trend. Sam Ginzberg se trudio da ukaže na razliku između bit generacije i “bitnika”, tj. bradatih mladih ljudi koji se šetaju u ručno napravljenim sandalama. “Onog momenta kada se uključe mediji i kada uđu velike pare, cela stvar se izvitoperuje i pretvara u svoju suprotnost. To se desilo sa pankom, a nije slučajno što je pevač ‘Nirvane’ tragično nastradao. On je žrtva velikog biznisa”, kaže Dejan D. Marković.

“Nekom je život majka, a nekom maćeha”, što bi rekao jedan poznati radijski voditelj. Za razliku od tragičnih rokenrol figura kojima je komercijalizacija i planetarna slava na ovaj ili onaj način došla glave (Sid Višiz, DŽon Lenon, DŽimi Hendriks, DŽenis DŽoplin ...), pomenuti Mik DŽeger je dobro prošao. Jeste da je vremešan ali je i dalje vitalan i đipa za velike pare. Koncerte ugovara uz svitu advokata koji prilježno sastavljaju sve one klauzule, stavke i zahteve o sigurnosti koju gradovi sa sumnjivom reputacijom teško da će ikad zadovoljiti. A tu je od buntovništva ili “života na ivici” malo šta ostalo.