Planirao posetu Beogradu

Neočekivanom brzinom Rimokatolička crkva izabrala je kardinala Jozefa Racingera za svog novog poglavara. U utorak predveče okupljena masa na Trgu svetog Petra, u trenutku proglašenja, reagovala je sa manje oduševljenja nego da je izabran neko od Italijana, na primer kardinali Martini, Sodano ili Tetamanca. Nije ostvarena želja da se nastavi stara tradicija da papa bude sa Apenina. Posle prvih reči ispunjenih skromnošću, novi papa, koji je izabrao da se zove Benedikt Šesnaesti, uklonio je rezerve Rimljana. Smerno ih je zamolio da se pomole Bogu i Bogorodici za njegovo služenje u vinogradu Gospodnjem.

Brzina izbora (postupak nije trajao ni dva puna dana) znak je jedinstva koje je postojalo među kardinalima. U ovom trenutku Rimska crkva nije ni imala kandidata koji bi se mogao uporediti sa kardinalom Racingerom. Propoved u ponedeljak na misi, pred početak izbora pape, potvrdila je, ne prvi put, da se radi o čoveku koji može da vodi brod crkve kroz moguće bure. Istakao je da se svi nalaze pred “časom velike odgovornosti”.

Posle 482 godine na tronu rimskog pontifeksa našao se ponovo Nemac. Nisu malobrojni oni koji misle da je Katolička crkva sa Nemcima imala tokom istorije više problema nego sa drugima. Nemački carevi i vladari često su pružali otpor rimskom centralizmu i isticanju crkvenog autoriteta nad vladarskim. Martin Luter je potekao sa germanskih prostora i stavio crkvu pred najveći izazov. Postao je začetnik reformacije, protestantizma. Na nemačkom tlu u 19. veku nastaje starokatoličanstvo, koje odbacuje papinu nepogrešivost u učenju, ali i brojne druge postulate. Poslednjih decenija nemački teolozi zadaju brige Rimu više nego svi ostali. Među njima se ističu Hans King i Eugen Dreveman.

Nemci su pre Benedikta imali šestoricu papa. Nijedan se u Rimu nije osećao prijatno. Grigorija Petog, pre hiljadu godina, mladog papu sa 24 godine, Rimljani su proterali, a kada se vratio ubrzo je umro. Kliment Drugi hteo je da suzbije korupciju i, po svemu sudeći, otrovan je. Nemac, papa Damas Drugi, bio je poglavar samo 23 dana, umro je od malarije. Lav Deseti, u 11. veku, pao je u zarobljeništvo Normana, a Viktor Drugi je prisiljen da postane papa. Poslednji, Hadrijan Šesti, u 16. veku, pokazao se nemoćnim prema protestantizmu, ne shvatajući da se ugrožava temelj Rimske crkve.

U svojoj otaybini novi papa Benedikt Šesnaesti ima više kritičara nego ma gde drugde. Protestanti, koji čine polovinu stanovništva, zameraju mu što je uvek bio protivnik zajedničkog pričešćivanja, te da njihovu crkvu ne smatra “pravom”, već zajednicom verujućih. Mnogim nemačkim katolicima je Racinger delovao izuzetno konzervativno. Nisu saglasni sa njegovim pogledima na ulogu žene u crkvi, na status razvedenih, na stavove o seksualnom moralu. Ni među osam sadašnjih nemačkih kardinala Racinger ne uživa nepodeljen autoritet. Poslednjih dana sprovedene ankete pokazuju da većina njegovih zemljaka nije računala, ili nije bila za to, da on postane papa.

Racinger je koliko Nemac, toliko i Bavarac. Potiče iz malog mesta nedaleko od Bogorodičinog svetilišta Alteting. Studirao je osim teologije i filozofiju. Godinama je predavao dogmatiku na univerzitetima u Frajzingu, Minhenu, Bonu, Tibingenu. Nadbiskup Minhena je bio od 1977. godine. Papa Jovan Pavle Drugi mu 1981. poverava vođenje najvažnije ustanove crkve – Kongregacije za doktrinu vere. Ova institucija je naslednik nekadašnje neslavne inkvizicije i brine se o pravoverju. Na ovom položaju imao je mogućnost da usmerava crkvu, zajedno sa papom, i da je čuva od modernizma. Ali, takođe, i priliku da se mnogima, u crkvi i van nje, zameri. Što je papa bivao bolesniji, time je kardinal Racinger u očima posmatrača postajao sve uticajniji.

“Najmiliji kardinal” pape označavan je, od onih koji su mu se divili, kao “saradnik istine”, “stena dogme” ili “lepota pravoverja”. Odličan mislilac i prefinjen govornik, veruje se, sastavio je većinu enciklika, takozvanih apostolskih pisama i drugih doktrinarnih dokumenata Vatikana objavljenih poslednjih decenija.

Kritičari su smatrali da zrači hladnoćom, da je simbol konzervativizma i dogmatizma, da nema dovoljno pastirskog iskustva, kako sa klerom tako i sa vernicima. Ono što su neki očekivali, kako od pape, tako i od Racingera, da bi ih označili “progresivnim”, oni svakako nisu mogli da ispune. Crkva je bez sumnje u nekim oblastima bila rigoroznija nego što je potrebno. Određene promene ne bi izneverile njeno poslanje, a približile bi je

vernicima.

Papa Benedikt se u svojim knjigama, a ima ih preko četrdeset, i propovedima, vrlo često teološki i filozofski osvrtao na savremeno stanje čovečanstva, koje je smatrao nezdravim i zabrinjavajućim. Prema materijalizmu je uvek bio kritičan. Sve je prolazno, vlast, novac, građevine, knjige, ostaje samo ono što je posejano u dušama ljudi. Svet se mora baviti diskusijom o vrednostima, njih treba sačuvati. Najvećim problemom današnjice smatra relativizam, on postaje nov totalitarizam. Sve se, posebno vrednosti, dovodi u pitanje. Evropa sebe etnički ugrožava, kako padom nataliteta, tako i migracijama. Uz to, jača netolerantnost prema veri, Bog se marginalizuje. Iako su crkve sve praznije, vera nije mrtva. Društvo, gde se odstranjuje Bog, uništava sebe. Politika i ekonomija moraju biti svesne svoje moralne odgovornosti. Terorizam je već dobio razmere svetskog rata. Globalizam potire sve razlike, čak i kulturne, iako su one bogatstvo čovečanstva. Stvaranje jedinstva uniformnošću je gradnja Vavilonske kule, upozorava godinama novoizabrani biskup Rima.

Prve reakcije na njegov izbor su većinom pozitivne. S obzirom na to da je “konzervativan”, smatra se da će se lakše odlučiti na neke reforme koje neće potkopati Crkvu. Oni koji se bave ekumenskim odnosima misle da pravoslavni posebno mogu biti zadovoljni. Papa Benedikt poštuje hrišćanski Istok, u njemu vidi pravoverje, doduše odvojeno od rimskog prestola. Insistiranje na hrišćanskim vrednostima Evrope i kritika stihijnog globalizma u skladu su sa pravoslavnim stavovima.

Da bi bio spreman da dovede u pitanje rimsko učenje o primatu pape nad svim episkopima sveta, malo ko veruje. O ovome će sigurno intenzivirati međucrkvenu institucionalnu diskusiju, a pravoslavno-katolička komisija za bogoslovski dijalog će, moguće, još ove godine nastaviti svoj zastali dijalog. Carigradski patrijarh Vartolomej je uvek novog papu smatrao sagovornikom vrednim poštovanja i najveće pažnje. Ne bi iznenadilo da Benedikt bude prvi papa koji će posetiti Srbiju. Wegova poseta Beogradu bila je predviđena za ovu jesen.

Mnogi su očekivali da novi papa uzme ime Jovan Pavle Treći, čime bi nedvosmisleno potvrdio da nastavlja sa idejama svog prethodnika. To se posebno očekivalo od kardinala Racingera u slučaju da bude izabran. Samo nekoliko sati posle izbora čula su se razna nagađanja oko toga zašto je uzeo ime svetog Benedikta Nursijskog, osnivača zapadnog monaštva, koji je živeo u četvrtom veku. Ovaj svetitelj proglašen je pre više decenija od Rima zaštitnikom evropskog kontinenta, kao i sveta ravnoapostolna braća Kiril i Metodije, prosvetitelji Slovena. On simbolizuje nepodeljenost Evrope, njegovo delo slavi i pravoslavlje, a ceni i protestantizam i anglikance.

Po jednom predanju, novoizabrani papa će vladati u znaku “slave masline”. Ovo drvo označava mir, blagost i plodotvornost. Svetog Savu Srpskog crkvena pesma hvali da je svoj narod kao masline zasadio u duhovnom raju.

Papa Benedikt Šesnaesti ima priliku, mada možda ne i dovoljno vremena, da s mudrošću svojoj crkvi pruži nove podsticaje, koji se tiču njenog ustrojstva i učenja, kao i da unapredi odnose sa drugim hrišćanima i drugim religijama.

Živica Tucić