Čudo u zemlji bez poroka

Kada je nedavno “stvoritelj” savremenog Singapura, vitalni Li Kvan Ju (82), koji kao član vlade ima državnu titulu “mentor-ministar”, izjavio da je lično protivnik kockanja ali da “novo vreme donosi nove običaje”, svi su razumeli da je praktično već doneta odluka o izgradnji prvog singapurskog kazina.

Singapur je, naime, veoma bogat ostrvski grad-republika, sa oko 4,6 miliona stanovnika raznih vera i nacija (mada uz punu dominaciju Kineza), gde, reklo bi se, postoji sve čega ima u “božijoj bašti” – izuzev pravih kockarnica.

Politički sistem predstavlja “vestminstersku” parlamentarnu republiku, ali se ocenjuje da uglavnom funkcioniše na principu “5 K” – keš, kola, kreditna karta, klub i kondominijum (zajednička stambena zgrada sa igralištem, bazenom, čuvarom i baštovanom). Sa novcem je moguće skoro sve, a bez novca – skoro ništa.

Zakoni i običaji u Singapuru, međutim, strogi su i puritanski, zadržani od Britanije iz 19. veka (sa smrtnom kaznom i batinama), uz obrazloženje da treba razvijati samodisciplinu. U poslednjih 15 godina obešeno je 400 osuđenika, prvenstveno u vezi sa drogom, a smrtna kazna sledi i strancima u slučajevima posedovanja 15 grama heroina, 30 grama koke, 250 grama sintetičkih narkotika ili pola kilograma marihuane.

Singapurska vlast oštro suzbija i pušenje duvana i korišćenje alkohola, strogo se pazi na javnu higijenu, a potpuno je zabranjena pornografija, analni i oralni seks (izuzev kao predigra u bračnom odnosu). Dozvoljen je i široko rasprostranjen običaj video-nadzora i diskretne, ali efikasne državne kontrole.

“Pogrešio sam kad sam 1970. godine potcenio snagu moderne masovne kulture pa sam bio protiv kazina i izgradnje staze za Formulu 1, ali sad je na mlađima da pažljivije gledaju u kom pravcu je ekonomski i socijalno bolja budućnost”, rekao je Li, podsećajući da kompleksi sala za kockanje postoje u celoj jugoistočnoj Aziji i da se od njih ne može pobeći jer od takvog globalnog poroka nema spasa.

Prethodno, povodom samoubistva jednog Singapurca koji je u obližnjoj Maleziji prokockao celo imanje, mesecima je vođena žestoka rasprava o velikoj štetnosti ruleta, bakare, pokera i automata “blek yek”. Vlada se pri tom javno podelila na “moraliste” i “pragmatiste”, lokalni islamski savet se oštro protivio, zahtevan je i referendum, ali izgleda da dilemu razrešava Li Kvan Ju, čija se reč i dalje bespogovorno sluša i u zemlji, ali i u svetu.

Magazin “Tajm” ocenio je da Li Kvan Ju, koji je od 1959. godine čak osam puta bio biran za predsednika singapurske vlade, spada među 100 najuticajnijih ljudi prošlog veka.

Po svemu sudeći, njegov uspešni “prosvećeni apsolutizam”, koji je formalno trajao više od 30 godina, nastavio se i kada je 1990. odstupio u korist dotadašnjeg vicepremijera Gok Čok Tonga i prešao na funkciju “senior ministar”, a potom i kada je posle 14 godina, prošlog leta, na čelo kabineta i za ministra finansija postavio svog sina Li Sijen Lunga, od koga je i dobio zvanje “mentor ministar”.

Supruga Li Kvan Jua suvlasnik je velike advokatske firme “Li&Li”, premijer je svom ocu zamenik u vladinoj Agenciji za investicije, ćerka vodi Institut za neurologiju, drugi sin je direktor telekomunikacione kompanije SingTel, dok snaja – premijerova žena, vodi državnu poslovnu imperiju “Temasek”, koja ima većinske ili manje delove vlasništva u brojnim kompanijama iz oblasti industrije, brodogradnje, telefonije, vazdušnog saobraćaja, bankarstva, osiguranja, kao i u luksuznim hotelima i u drugim uspešnim firmama u samom Singapuru, ali i u Maleziji, Tajlandu, Indoneziji, Australiji i u SAD.

Li Kvan Ju je, doduše, povremeno prinuđen da odbija opozicione optužbe za nepotizam, ali tvrdi da pozicije porodice nisu privilegije već rezultat genetike i njihovih ličnih sposobnosti i zasluga.

U međuvremenu, Singapur je stalno ubrzavao privredni rast, sa svojih samo 600 kvadratnih kilometara teritorije postao je svetski biznis-centar i u mnogo čemu šampion. Tek je malo bio “zakačen” štetom od Azijske finansijske krize 1997. i od epidemije SARS 2003. godine, bruto-nacionalni proizvod prelazi 120 milijardi dolara godišnje (oko 30 000 dolara po stanovniku), a izvoz je 140 milijardi dolara.

Devizne i zlatne rezerve iznose 95 milijardi dolara.

“Kazino će još unaprediti razvoj turizma i doneti zaradu, ali ne treba da se strepi kako će potkopati temelje na kojima je Singapur sazdan – vredan rad, čvrsta porodica, sigurnost, obezbeđenje dobrog poslovnog okruženja i zaštita životne sredine”, rekao je sadašnji premijer Li Sjien Lung.

Inflacije, korupcije i kriminala u Singapuru gotovo da nema, stopa nezaposlenosti je tek oko 3,5 odsto, a veoma visok standard dostignut je i u zdravstvu i u prosveti, gde postoji i poseban podsticajni sistem za talentovane đake i studente.

Ne postoje penzije, ali je svaki radnik zakonom obavezan na štednju koja mu se s kamatom vraća na kraju radnog veka.

Svi mediji su u vladinom vlasništvu – sedam televizijskih kanala kontroliše Medija korp, radio programe drže Vojno-rekreativno udruženje i državni sindikat, dok dnevne i nedeljne listove na kineskom, malajskom, tamilskom i engleskom izdaje jedina novinska kuća “Singapurski pres-holding”.

Privatne satelitske antene su zabranjene, kablovskom televizijom takođe upravlja država, a u Ministarstvu za informacije, komunikacije i umetnost zvanično postoji i aktivno deluje Komitet za cenzuru.

U već izgrađenoj posebnoj naciji Singapuraca i dalje se podstiče razvoj multietničkog društva, odobravaju se sve veroispovesti, uključiv i jermensko-pravoslavnu, ali ima znakova da su Malajcima teško dostupni najviši položaji u državi, vojsci i privredi.

Radovan Pocin