Srušite tabue

Oldrih Černi ima biografiju kakve postoje samo u američkim trilerima: bio je urednik u izdavačkoj kući “Albatros”, producent u praškom državnom pozorištu “Studio” gde je upoznao tada pisca opasnog po komunistički poredak Vaclava Havela. Diplomirao je engleski i češki jezik na Karlovom univerzitetu. Tokom plišane revolucije bio je direktor NJujorškog festivala zabranjenih čeških filmova, a zatim prihvata poziv Havela da se pozabavi izgradnjom nove obaveštajne zajednice. Bio je izvršni direktor fondacije Forum 2000, a danas vodi Institut za bezbednosne studije. Bavi se pasionirano umetničkom fotografijom.

Da li su stari kadrovi predstavljali neku vrstu pretnje za novu službu, počeli da rade za mafiju ili neku stranu obaveštajnu službu?

- Iako se pojavilo mnogo teorija zavera, nije došlo do nekog povratnog udarca ili osvete starih kadrova. Neki oficiri su jednostavno prešli u privatni sektor, služeći se prednostima koje u stekli u obaveštajnoj karijeri, kao što su poznavanje stranih jezika ili poznanstva koja su stekli u inostranstvu. Većina njihovih poslova je doživela propast jer, jednostavno, nisu do kraja razumeli pravila tržišne ekonomije. Mnogo ljudi iz obaveštajnih službi završilo je u privatnim agencijama za obezbeđenje, koje su prosto preplavile zemlju posle plišane revolucije. Ali mi nikada nismo pratili njihove aktivnosti.

Kako su to obaveštajci postali uspešni biznismeni?

- Većina njih nije bila preterano uspešna u biznisu, uspeh su imali samo agenti koji su počeli da rade za strane obaveštajne službe.

Vi naglašavate pomoć demokratskih zemalja u transformaciji vaše službe. Šta je od te pomoći bilo najznačajnije?

- To je duga priča, ali nam je svakako najvažnija pomoć bila u “bezbednosnom softveru”, upućivanju kako služba treba da bude organizovana, organizovanju škola i kurseva za pripadnike naše nove službe.

Da li su saopštena imena agenata tajne policije i u kojoj su meri građani mogli da vide sopstvene dosijee?

- Mi smo objavili imena agenata koji su radili za komunističku tajnu policiju. Što se tiče građana, oni mogu da zatraže dosije na uvid i prouče ga. Problem je što je veliki broj dosijea neovlašćeno uništen neposredno posle promena 1989. godine zbog čega nam nedostaje veliki broj informacija.

Uz pomoć kojih mehanizama je najbolje obaviti kontrolu tajnih službi?

- Iz mog iskustva to je prilično jednostavno: vladina i parlamentarna kontrola, ali i istraživačko novinarstvo, čine prilično efikasan kontrolni mehanizam.

Kako ste podelili arhive, agente i infrastrukturu tajnih službi prilikom razlaza Češke i Slovačke?

- Podela je obavljena na osnovu principa 2:1, jer Češka ima dvostruko veću populaciju, dok su se kadrovi delili na osnovu njihove nacionalnosti. To je bila rizična, ali veoma korisna odluka posebno kada je Mečijar došao na vlast u Slovačkoj i napravio Informativni servis koji je bio krcat starim komunističkim kadrovima.

U kojoj ste meri upoznati sa bezbednosnim službama na Balkanu, a posebno u Srbiji i Crnoj Gori i da li imate neke savete za vlast u Beogradu?

- Ne znam previše o stanju na Balkanu. Dok sam bio u službi, nisam imao priliku da se sretnem ni sa jednim Srbinom ili Crnogorcem. Imao sam zvaničan susret sa Stedmanom Mlađim, ali nije ostvarena saradnja sa hrvatskom obaveštajnom službom. Mislim da naše iskustvo nije lako preneti na vaše podneblje, jer imamo različite istorijske okolnosti, atmosfere u društvu, tempo reformi, kao i različita iskustva tokom podele zemlje. Mislim da je vama najpotrebnije da detabuizirate svet tajnih službi, što ćete učiniti ako otvorite javne rasprave o procenama kakva vam opasnost preti, obimu tih službi i njihovim funkcionalnim vezama sa vladom. To znači da treba jasno znati ko je politički odgovoran za koju službu, ko je odgovoran za njihove budžete a ko za obezbeđivanje parlamentarne kontrole tih službi.