Nisam bogat, al’ sam srećan

Izgleda da baš nešto i ne ide sa primenom antikorupcijskih zakona u zemlji Srbiji. Osim što ih Vlada Srbije donosi sa zakašnjenjem u odnosu na obećane rokove, malo šta se čini na njihovoj primeni. I dok Rodoljub Šabić, poverenik za informacije izabran po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, mesecima čeka na prostorije i stručnu službu koja bi omogućila njegovo sprovođenje, primena Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija pokrenuta je sa mrtve tačke. Istina, sa nekoliko meseci zakašnjenja, formiran je Republički odbor za rešavanje sukoba interesa, a zakonski rok za prijavljivanje imovine javnih funkcionera istekao je 1. aprila ove godine.

Međutim, i taj početni korak sproveden je traljavo, “legalistički”. Naime, do danas nije utvrđen ni tačan broj funkcionera čija imovina podleže evidentiranju po Zakonu o sprečavanju sukoba interesa. Milovan Dedijer, predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa, izjavio je da je podatak o broju funkcionera koji podležu Zakonu zatražen od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali ni ono ne poseduje tačnu informaciju o broju državnih funkcionera. A ni funkcioneri se nisu istakli u početnoj tački borbe protiv korupcije – dan uoči isteka roka svega jedan je odgovorio zakonskoj obavezi. Zato su se poslednjeg dana, po starom dobrom običaju, masovno odazvali.

Po podacima koje je 6. aprila saopštio Milovan Dedijer, do tog dana primljene su 2 455 prijave imovine, a od tog broja 400 ih je stiglo posle zakonskog roka. Po procenama nevladine organizacije Transparentnost Srbije, oko 10 000 funkcionera podleže obavezi prijavljivanja imovine, pa se da zaključiti da ipak većina funkcionera nije baš pohitala da ispuni svoju dužnost. Podaci iz prijava su nedostupni javnosti u cilju zaštite privatnosti, osim plata koje primaju iz buyeta. Otuda se prijavljivanje imovine medijima nekih državnih funkcionera po sistemu “četvrt stana – pola automobila” može smatrati dobrim demokratskim običajem. Po Dedijerovom ličnom mišljenju, do podataka o imovini funkcionera ne može se doći ni zahvaljujući odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer je u odnosu na njega Zakon o sprečavanju sukoba interesa leks specijalis.

Interesantno je da je najbolji odziv bio u najvišim državnim organima. Predsednik Tadić i svi članovi Predsedništva prijavili su svoju imovinu, što je učinilo i 240 od 250 narodnih poslanika Skupštine Srbije. Predsednik i potpredsednik vlade zajedno sa svim članovima kabineta ispunili su obavezu, kao i većina zaposlenih u svih 17 ministarstava i u Narodnoj banci Srbije. S druge strane, funkcioneri lokalnih samouprava nisu bili ažurni. “Podnošenje izveštaja o imovini je test moralne osetljivosti i odnosa prema dužnosti funkcionera. Iznenađen sam da su se funkcioneri na najvišim državnim funkcijama odazvali ovoj dužnosti. Svakako, mediji su uticali da odziv bude veći”, ocenio je član Odbora Slobodan Beljanski.

Podsetimo, funkcioneri su dužni da u izveštaju o imovini navedu podatke o nepokretnoj i pokretnoj imovini, depozitima u bankama, akcijama, gotovom novcu i hartijama od vrednosti, pravima po osnovu intelektualne svojine, dugovima i potraživanjima, prihodima od vršenja javne funkcije i od rada u naučnim, nastavnim i kulturnim ustanovama, članstvu u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća, kao i sve druge podatke koje funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona. Izveštaji koje podnose narodni poslanici i odbornici sadrže i podatke o privrednim subjektima u kojima su zadržali upravljačka prava ili su direktori, zamenici, pomoćnici direktora i članovi upravnog ili nadzornog odbora.

Funkcioneri su dužni da u prijavi navedu i imovinu povezanih lica – bračnih partnera i najbližih srodnika. Zakon spominje, pored bračnih partnera, potomaka i predaka, i braću i sestre, tazbinske veze, usvojenike, usvojenice, pa čak i vanbračne partnere. Međutim, tu se javlja problem što funkcioneri mogu zloupotrebiti položaj preko kumova, daljih rođaka ili drugih povezanih lica koja ne pominje zakon. U obavezi funkcionera je da u izveštaju navedu dokumentovane i tačne podatke o imovini bračnih partnera, predaka i potomaka. Kad je reč o drugoj grupi povezanih lica kao što su vanbračna supruga, tazbinsko srodstvo, srodstvo po pobočnoj liniji do drugog stepena, u formularu o prijavi, funkcioner ima obavezu da dostavi podatke i o njihovoj imovini, ali samo po ličnom saznanju, bez obaveze dokumentovanja.

“Svi ovi podaci se mogu osporavati u postupku. U uputstvu za prijavljivanje imovine u povezana lica spadaju i druga lica koja nisu navedena u Zakonu ako po drugom osnovu proizlazi da imaju neki odnos povezanosti interesa sa funkcionerom. Faktički, u uputstvu smo dali objašnjenje odredbe i ona se svodi na nepotizam. Nepotizam nije samo pogodovanje srodnicima nego i kumovima i drugim prijateljima funkcionera. Postupak utvrđivanja nepotizma je vrlo složen, ali se može voditi. U određenim situacijama postoje dva uslova za nepotizam – pored srodstva, kumstva i poznanstva iz mladih dana, pretpostavlja se da lice koje se, primera radi, prima u službu ili pojavljuje na tenderu, ima slabije kvalitete ili rezultate od konkurenata, ali je primljeno na posao ili je pobedilo na tenderu”, objašnjava Dedijer.

Interesantno je da Odbor ne proverava tačnost podataka navedenih u prijavi. Ukoliko bi se eventualno otkrio netačan podatak, odbor bi mogao i da preduzme određene mere koje predviđa ovaj Zakon (izricanje mere nejavnog upozorenja ili mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje). Pored ovih mera koje su moralno-političke prirode, u takvom slučaju moglo bi biti uslova i za pokretanje krivičnog postupka na prijavu Odbora”, objašnjava Dedijer.

Imajući u vidu sklonost građanstva ka dostavljanju bezbednosnih informacija, postavlja se pitanje sudbine anonimnih dojava koje stižu na adresu Odbora. Do sada, Odbor je primio već dve koje se odnose na sukob interesa. Zaključak je da se anonimne prijave, u principu, ne uzimaju u proceduru, ali ako iz njih proizlazi da ima elemenata na osnovu kojih bi Odbor trebalo da izvrši provere, posebno ako bi bio pružen neki dokument ili dokaz koji bi ukazivao na sukob interesa, u tom slučaju ti podaci mogu se koristiti za pokretanje postupka.

Postupak pred Odborom pokreće se na tri načina: Odbor može po službenoj dužnosti da pokrene postupak ako dođe do saznanja bilo kojim putem, drugi način je da zahtev za pokretanje postupka o sukobu interesa pokrenu funkcioneri ili neposredno viši funkcioneri, a treći način, najčešći u praksi, odnosi se na prijave građana ili pravnih lica. Do sada je na adresu Odbora stiglo deset do 12 prijava za sukob interesa, rešeno ih je sedam ili osam, a u tri ili četiri slučaja donet je zaključak o pokretanju postupka za sukob interesa. Neki zahtevi su još uvek na proveri.

Bilo kako bilo, jedan od najvažnijih antikorupcijskih zakona počeo je da se primenjuje. Iako i među onima koji su ga usvojili imali primedaba na sadržinu i sprovođenje, može se očekivati da će funkcioneri sve manje koristiti položaj zarad lične koristi. Činjenica da su oni na najvišim položajima skloniji da se podvrgnu obavezama pred Odborom za sprečavanje sukoba interesa i da javno objave svoju imovinu iako nisu obavezni, kazuje da vremena burazerskog vođenja države lagano prolaze.