Biljana Vilimon

Rođena 15. maja 1951. godine u Novom Pazaru. Trinaestu beogradsku gimnaziju i Akademiju primenjenih umetnosti (odsek slikarstva) završila u Beogradu. Poslediplomske studije takođe. Samostalno izlagala u Beogradu, Rimu, Milanu, Čikagu... Dobitnik je prve nagrade za crtež na Dubrovačkom salonu, nagrade Društva likovnih umetnika Beograda za crtež na izložbi Crtež i mala plastika, nagrade Beli anđeo za crtež (Mileševo), nagrade RSIZ kulture Crne Gore za crtež na Likovnom salonu u Cetinju, nagrade Likovne jeseni Sombor za crtež na VIII trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža, nagrade Fonda Moša Pijade za unapređenje likovne umetnosti za akvarel na IV i V bijenalu akvarela Jugoslavije u Karlovcu, nagrade za crtež na XI i XII zagrebačkoj izložbi jugoslavenskog crteža. Vlasnik je Grand Prix-a za slikarstvo na Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku... Kao TV autor radila “Tri minuta sa Biljanom Vilimon” u okviru Beogradskog programa, na Prvom kanalu RTS. Potom, “Svet intime” na Trećem kanalu RTS. Početkom 1991. započinje ciklus autorskih emisija pod nazivom “Galerija tajni”, koje na poziv tadašnjeg glavnog urednika Aleksandra Tijanića, 1993. godine, prenosi na TV Politika. Dobitnik je glavne autorske nagrade za izuzetan rad i inovacije u video-filmu, za emisije iz ciklusa “Galerija tajni”, na I festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, kao i nagrade žirija novinara za inovacije i izuzetan autorski doprinos TV stvaralaštvu, za emisije izciklusa “Galerija tajni” na II međunarodnom TV festivalu dokumentarnog filma u Baru. Sa Miljanom Laketić, novinarom Duge, objavila je naučno-fantastični ljubavni roman pod naslovom “Putovanje u Visbaden”. Autor je knjiga za decu “Crtati je teško, ali može da se nauči” i “Učimo da crtamo”. Za poslednju je na 29. međunarodnom sajmu knjiga dobila Posebnu diplomu i nagradu stručnog žirija iz oblasti savremene nastave. Šest godina radila je kao glavni i odgovorni urednik i kreativni direktor magazina “Jefimija” u okviru BK kompanije, odakle odlazi početkom ove godine. Od 1998. godine radi kao kolumnista Blica. Iz braka sa Petrom Jankovićem, filmskim producentom, ima kćerku Aleksandru, kojoj je 28 godina

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da se moji unuci neće uspavljivati uz Krvave bajke, u kojima su Srbi nebeski narod.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Što imam devetnaest godina škole, a ovde najbolje prolaze oni koji nemaju ni predškolsko obrazovanje.

Kad vam je neprijatno?

- Nikad. Jer oni kojima bi trebalo da bude, nemaju blama.

Koju pesmu volite da pevate?

- Betovenovu Devetu simfoniju, na tekst Viljema Šekspira i najčešće u duetu sa mojim najboljim drugarom, Hamletom Hamletovićem.

Šta vas izluđuje?

- Više ništa.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na sve gluposti koje sam napravila, jer nije ih bilo lako izvesti.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Onima koji su mi razbili iluziju kako se isplati biti pošten.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Molim gospodu iz gornjeg desnog ugla da me podsete šta to behu prijatelji.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Sebe. Nije mi potrebno da isparavam.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Oni samo maštaju.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da ponekad (ali, kulturno) odem u tri lepe....

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Oni su na redu.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Ne bi bile dobre kad bi se u Srbiji uvažavale.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Da shvatim kako lagati i krasti, ovde nije nepošteno.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Kupola pored moje gajbe, čiji je vlasnik jedna baba. Nemam love da je otkupim, pa mi je još draža.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- To što je bilo dramatično, nije bilo pogrešno.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Dobro su skrivene. Nadam se da neću pocrveneti kad ih spoznam.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Vitak. Plav. Bez brkova i brade. Sa malo ženstvenijim glasom. Nosi suknju i predstavlja se kao žena.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Uzela bih (transparentno) dve-tri kuće na Dedinju, nekoliko fabrika (bez radnika, naravno), najskuplji blindirani auto i još petnaestak, da mu na parkingu prave društvo. Dvadesetak telohranitelja i nalog policiji da pohapsi sve one kojima se ne dopadam. Saradnicima bih naredila da trče za mnom i viču – kako sam najpametnija, najbolja, najlepša, najpopularnija. I kako niko nije uradio toliko dobrog za Srbiju, kao ja. Za samo (taj) jedan jedini dan.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Što reče drugarica Skarlet – O tome ću misliti (malo) sutra.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sa Napoleonom. Kad god upadnem u bedak i pomislim da mi fali pet-šest centimetara u visinu, pomislim na njega.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Svi koje bih nabrojala, zaista su duhovi.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Povratak u prvobitnu zajednicu. Pa da počnemo – sve ispočetka.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za sebe. Red je da mi neko kupi sliku.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Odrasla.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Ako se ostvari, ja više neću imati o čemu da maštam.

Kako biste voleli da umrete?

- Tako da ostanem živa.

Gde želite biti sahranjeni?

- U jednoj vili na Dedinju.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Žena vlasnika pomenute vile.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Kurvo, marš iz moje kuće.