Diplomatsko hapšenje

Čedomir Branković, pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore, u Bugarsku je ušao bezbrižno kao član delegacije koja je trebalo da razgovara o Planu međuarmijske saradnje SCG i Bugarske. Iz ove zemlje izašao je nakon sedam mučnih dana, i za njega i za državu koju predstavlja, tokom kojih je bio hapšen, vezivan, oslobađan i prinuđen da se krije.

Uhapšen je za vreme večere u hotelu bugarskog Ministarstva odbrane na osnovu međunarodne poternice Interpola koju je za njim raspisala Hrvatska zbog navodnih ratnih zločina počinjenih na teritoriji opštine Novska. Branković je, inače, bio šef naše delegacije, a ono što je zanimljivo, razgovori o međuarmijskoj saradnji su nastavljeni bez njega kao da se ništa nije desilo. U Ministarstvu odbrane nisu hteli da kažu ništa više osim da su razgovori uspešno završeni.

Zvanični Zagreb je tražio da pukovnik Branković odmah bude izručen Hrvatskoj ali je Gradski sud u Sofiji odlučio da ga oslobodi na osnovu krivično–pravnog imuniteta koji, kao član delegacije druge države ima po Konvenciji o specijalnim misijama. Međutim, sve do isteka roka za žalbe postojala je mogućnost da bude ponovo uhapšen pa nije smeo da napušta prostorije naše ambasade u Sofiji.

Taj spisak je dostupan, nalazi se i na sajtu dokumentacionog centra Veritas (njnjnj.veritas.org.zu) a naša nadležna ministarstva (unutrašnjih poslova i odbrane) kao ni Interpolov biro u Beogradu nisu, izgleda, znali za njega. „Posao Interpolovog biroa u Beogradu je da prati koja se lica, što se naših građana tiče, traže u inostranstvu. Oni od drugih nacionalnih biroa Interpola kao i od centrale u Lionu redovno dobijaju obaveštenja i pogotovo kad su u pitanju ljudi optuženi za ratne zločine moraju permanentno iz sata u sat da proveravaju i ažuriraju spiskove. A oni, baš kao ni MUP ni Ministarstvo odbrane kojima je to takođe posao, nisu proverili čak ni članove jedne državne delegacije i tako su izblamirali i državu, i tog čoveka i tu delegaciju”, kaže Marko Nicović, bivši šef beogradske policije.

Direktor dokumentacionog centra “Veritas” Savo Štrbac kaže da je Hrvatska podnela čak 4.721 krivičnu prijavu za dela ratnih zločina a da su prošle godine izašli sa spiskom od 1993 čoveka koja su procesuirana od 3 500 prijava koje su navodno stigle do tužilaštva. „Oni s tim brojkama licitiraju da bi održali napravljenu etničku ravnotežu. Tačno je da se na spisku nalazi ime pukovnika Brankovića a pored njega i imena 30 njegovih kolega, pripadnika tadašnje JNA koje se terete u istom postupku. Oni su proteklih meseci i navraćali u 'Veritas' da se interesuju za dalju sudbinu ovog postupka.”

Bugarski ministar odbrane Nikolaj Svinarov izjavio je da se ovaj neprijatan slučaj dogodio u skladu sa međunarodnim obavezama te zemlje. Bojko Borisov, generalni sekretar bugarskog MUP-a, rekao je da je hapšenje usledilo nakon diplomatskih konsultacija i svih pokušaja da se izbegne skandal. „Krivica je na strani Srbije koja ga je poslala bez prethodne provere. Da ga nismo uhapsili, Hrvatska bi mogla da nas optuži da krijemo ratne zločince.”

Međutim, valja napomenuti da je i Bugarska imala obavezu da izvrši proveru ljudi iz naše delegacije ali i da se baš i nije ponašala kao da želi da izbegne skandal. Čak, naprotiv. „Bugarska je od toga napravila regionalni spektakl. Mislim da su oni u ovom slučaju videli svoju šansu da pokažu kako su ozbiljni u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza i da su hteli da pokažu da su posebno surovi prema onima koji su optuženi za ratne zločine”, napominje Marko Nicović.

On kaže da je vezivanje ruku i nogu pukovnika naše vojske lancima krajnje degutantno i tu se ne može govoriti ni o dobroj nameri, niti o poštovanju dobrosusedskih odnosa. „Noge nisu vezane ni teroristima koji su u Madridu usmrtili stotine ljudi a oni su čoveka koji je bio u zvaničnoj poseti njihovoj zemlji vezali kao zver.”

Bugarski sud je, za razliku od bugarskog MUP-a, striktno poštovao propise i oslobodio je Brankovića. Da nije, čekao bi ga hrvatski zatvor.

Naši zvaničnici neposredno posle hapšenja pokušali su da stupe u kontakt sa hrvatskom vlašću ne bi li uspeli da izdejstvuju kompromis. I ovaj „vruć krompir” dat je Rasimu LJajiću zbog njegovih dobrih odnosa sa hrvatskom ministarkom pravde.

Kako saznajemo, naš predlog bio je da Hrvatska prećutno odustane od ekstradicije Brankovića a da zauzvrat naša država garantuje da će se on pojaviti na suđenju kad otpočne sudski proces u Hrvatskoj. Hrvati nisu bili voljni da prave bilo kakav dogovor.

Srećom, i bez tog dogovora drama pukovnika Brankovića je završena i on se vratio u Srbiju. Ako je uopšte završena. Jer, Srbija i Crna Gora kao članica Interpola, u pogledu hapšenja ljudi sa međunarodnih poternica ima jednake obaveze kao i Bugarska.