Antifašizam

Ceo civilizovan svet je obeležio šezdeset godina pobede nad fašizmom. Centralna proslava, uz prisustvo više od pedeset državnika sveta, održana je u Moskvi, glavnom gradu zemlje sa najviše žrtava na antifašističkom bojištu.

Kod nas je pobeda antifašizma nad fašizmom obeležena krajnje skromno. To je očigledno odraz mnogih neraščišćenosti u prošlosti i sadašnjosti. Za razliku od većine naučnika, naši političari su u očiglednom kolebanju oko ocene antifašističke borbe, jer od te ocene zavise današnji politički frontovi. Na antifašizam, osim partizana i komunista, kod nas pretenduje i četnički pokret. A očiglednim borcima protiv fašizma, komunistima, posle dolaska na vlast stavlja se mnogo toga na dušu, što kod drugih političkih snaga smanjuje volju da se jedna velika pobeda slavi rame uz rame s njima. I to u zemlji koja je dala jedan od najvećih doprinosa borbi protiv fašizma. Kako je na čelu Hrvatske bivši komunist, on je ovih dana bez zazora izjavio da bez Komunističke partije ne bi bilo pobede nad fašizmom u njegovom narodu niti u njegovoj bivšoj zemlji.

Ne samo reč fašizam nego i termin antifašizam prvi je upotrebio tvorac italijanskog fašističkog pokreta Benito Musolini (fašizam 1919. godine, a antifašizam već 1920. godine).

Reč fašizam se bazira na drevnoj rimskoj poučnoj priči. Da bi na sina preneo životno iskustvo o potrebi jedinstva, otac je dao sinu da slomi pruće. Sin je uzimao prut po prut i sa lakoćom ih lomio. Onda je otac uzeo svežanj pruća i pružio sinu da ga slomi. Naravno, nije mogao. Naravoučenije je poznato već vekovima.

Snop pruća (na latinskom fascinae) sa sekirom usred njega postao je simbol Rima koji su liktori nosili u svečanim prilikama ispred povorke.

Termin fašizam je na početku bio vezan za Musolinijevu stranku Partito nazionale fascista i za njegov pokret. Hitlerova stranka se zvala Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija, a njeni članovi nacisti. Reč nacizam u Evropi počinje da se upotrebljava od 1930. godine. Pa ipak, u kasnijoj terminologiji fašizam, a ne nacizam, postao je termin kojim se obuhvata ceo pokret svih ekstremnih nacionalizama nastalih u prvoj polovini 20. veka, kao i termin koji označava njegovu suprotnost – antifašizam. Sa terminom fašizam se desilo ono što Musolini nije želeo kad je 1932. godine izjavio: “Fašizam nije artikl za izvoz”. Musolini je išao čak i dalje. On je jednom izjavio da mu je drago da je Hitler na liniji njegovih (Musolinijevih) ideja i dodao: “Ali oni su Nemci. Završiće se tako što će pokvariti naše ideje.”