Jedva čekam da se Voja vrati

Tomislav Nikolić bi imao najmanje koristi od puštanja na slobodu Vojislava Šešelja, stereotip je koji ponavlja politička inteligencija, ne pokušavajući uopšte da o njemu razmisli makar tri sekunde. Stereotip je i stav da se njih dvojica poprilično razlikuju, da je jedno Nikolićev SRS a nešto sasvim drugo Šešeljev, i da se to ogleda u njihovim razgovorima.

Nikolić će reći da nije jedini koji se čuje sa Šešeljem, bilo je zamišljeno da komunikacija ide preko njega, ali zbog organizovanja odbrane Šešelj razgovara sa mnogim drugim članovima stranke. Nema direktiva, nema pismenih naloga. “Jedino sam tražio da napiše sve primedbe na tekst ustava i to sam podelio i novinarima i političkim protivnicima”, kaže Nikolić.

Zamenik će priznati da se on i predsednik nisu u svemu slagali ni kada je Šešelj bio na slobodi, a da su, od kada je u zatvoru pisac ideologije srpskog nacionalizma, brzo razjasnili jedini nesporazum oko novog imiya radikalskih kandidata u lokalnim izborima.

Koliko ste puta tražili da Vojislav Šešelj bude pušten na slobodu do početka suđenja?

- Samo jednom, na godišnjicu pritvaranja, tačnije njegovog dobrovoljnog odlaska, februara 2004. godine.

Zašto niste tražili i drugi i treći i ko zna koji put?

- Zato što Šešelj nije čovek koji traži puštanje. On ne komunicira sa sudom. Bilo je tako i kada smo bili u zatvoru u Gnjilanu. Postojala je zakonska mogućnost da služimo kaznu u mestu stanovanja, ali on nije hteo da piše zahtev. Nije hteo da od zatvorskih vlasti traži ni pogodnost koju mu zakon omogućava. Rekao je meni da pišem, ako hoću, on – neće.

Kada god je bio u zatvoru i davao punomoćje braniocima, uvek je naglašavao da ga ne daje za pisanje zahteva za skraćenje kazne, pomilovanje ili u ovom slučaju puštanje na slobodu.

Zašto, ako bi njemu odgovaralo da bude na slobodi. Tako bi lakše pripremao odbranu?

- Nismo na isteku dve godine pisali zahtev, pa bi mogli da učinimo to na trogodišnjicu, ako do tada ne počne suđenje.

Ali sam ja upozorio Vladu Srbije da nije ispunila svoje obaveze prema Šešelju.

Šta nije uradila vlada?

- Nije, tada, još dala garanciju za sve koji su se dobrovoljno predali?

Vi ste to rekli premijeru Vojislavu Koštunici?

- Jesam. Pitao me je šta će biti ako vlada da garanciju a Šešelj kaže da mu ne treba garancija, kao što je rekao da neće garanciju DOS-ovske vlade. “Šta vas briga šta će Šešelj da kaže, vaše je da po zakonu date garanciju za svakoga ko se predao.” Ta garancija ne proizvodi dejstvo dok optuženi ili branilac ne zatraži puštanje na slobodu.

Da li ste tražili da se pusti na slobodu do početka suđenja u Hagu ili da se njegov slučaj prebaci domaćim sudovima?

- Nismo razgovarali o mogućnosti da mu ovde bude suđeno zato što smo očekivali da će postupak početi brzo. Nismo hteli da čekamo da neko u svetu kaže kako je došlo vreme da se sudi i u Srbiji. Cilj nam je bio da što pre počne suđenje u Hagu.

Kada je Slobodan Milošević bio na vlasti Šešelj je govorio, a to i sada može da bude primenjeno, da je bolje da mu sude tamo nego ovde. Tamo će, ipak, biti nekog suđenja, ovde ga neće biti. Zato se borimo da što pre počne suđenje u Hagu. Zato smo i pisali mnoge podneske i pisali smo nove čim oni promene neka pravila. Nedopustivo je da ljudi tako dugo budu pritvoreni. Milan Martić je navršio hiljadu dana pritvora.

Kako možete da iznudite početak suđenja?

- Pritiscima, kakav je i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Tom sudu ne podleže Haški tribunal, ali podleže Holandija ako se u njenim zatvorima krše ljudska prava, a jedno jeste i dužina pritvora. Podsetiću vas samo da je Parlamentarna skupština Evrope rezolucijom osudila kršenje ljudskih prava zatvorenika koje Amerikanci drže u zalivu Gvantanamo na Kubi.

Uz to, i Šešelj je već predstavio deo svoje odbrane. Ona će se zasnivati na odgovornosti pape Jovana Pavla Drugog za sve što se dešavalo u Jugoslaviji. Zato je tražio i otvaranje vatikanskih arhiva. Uspeli smo i da izdejstvujemo da Savet ministara mora i nama da dostavi svaki papir koji dostavi Tužilaštvu u Hagu, ali nam još ništa nisu dali...i zato krivim ministra Rasima LJajića.

Mislite li da se neće menjati optužnica protiv Šešelja, da će ostati na ovome, kako vi kažete, suđenju za verbalni delikt. Iz Haga se čuje da mogu da ga povežu i sa Bratuncem, Šamcem, Omarskom, Vukovarom?

- Šta god da mu prikače je verbalni delikt. Dešava se nešto čudno, tužilaštvo je proširilo optužnicu i podnelo je sudu. Sud to još nije ni potvrdio ni odbacio. Ali sve je čudno još od početka. U februaru 2003. sud je prihvatio optužnicu, što je valjda znak da je spreman za suđenje. Šešelj je posle 15 dana otišao u pritvor i suđenje još nije počelo. Dve godine je prošlo i – ništa.

Odakle onda, po vašem mišljenju, priča da se sprema Šešeljevo puštanje na slobodu do početka suđenja?

- Taj glas je verovatno pronela vlast, pre talasa masovne – kako kažu – dobrovoljne predaje. Jer, pitanje je šta je osim Šešeljevog odlaska stvarno bilo dobrovoljno. Trebalo im je to da namame optužene, eto i Šešelja puštaju na slobodu da priprema odbranu, pustiće i vas. Međutim, posle talasa privremenog puštanja na slobodu iz Haškog pritvora, sasvim je logično pitanje zašto ne puste i Šešelja.

Stvarno bih voleo da Šešelj može na slobodi da priprema svoju odbranu. Ovako je teško. Evo, mi ćemo večeras da se okupimo u 19 časova, komitet za odbranu Šešelja, on će da se javi telefonom i da u četiri-pet minuta propita šta je urađeno i da podeli nove zadatke.

Šešelju je skoro četiri meseca komunikacija bila zabranjena ne zato što je pripremao odbranu, nego zato što vam je davao političke direktive?

- Ne. Komunikacija je zabranjena zato što je pred izbornu tišinu uputio poruku biračima da glasaju za SRS. Inače, svi njegovi razgovori se prisluškuju. Milošević ima telefon koji se ne prisluškuje, preko koga razgovara o svojoj odbrani. Šešelj nema tu mogućnost. Pošto mu se svi razgovori prisluškuju, znali su od samog početka da on s nama razgovara o političkim pitanjima. Dakle, odmah su mogli da mu zabrane komunikaciju.

Da li ste u tim razgovorima dobijali neposredne direktive šta tačno da uradite?

- Ne. On gleda RTS i BK televiziju. Eto, pre neki dan nam je rekao da poziv Borisa Tadića o potpisivanju evropske povelje javno ismejemo. Rekao sam mu da ga ismejavamo već dva dana.

Nije baš da se u svemu slažete. Jedna od političkih hipoteza je da bi povratkom Šešelja došlo do sukoba u vrhu stranke jer vi vodite umereniju politiku od vašeg predsednika?

- Ja toliko želim da se Vojislav vrati, jer je ogromno breme voditi stranku kojoj je on predsednik. Dvadesetak dana pošto je otišao, rekao mi je: “Imaš program, imaš ideologiju, radi kako najbolje možeš. Ne zaboravi, ja sam u pritvoru, ko zna koliko će to trajati.” Čak je jednom rekao: “Ja nikada odavde neću izaći” i kazao je da može ponekad da reaguje i kako ne bi hteo i da me to ne omete.

Tačno je da se nismo u svemu slagali. Ja se onda ućutim. Pa mi on posle pola sata kaže: “Ajde da to raščistimo, da mi više ne ćutiš.” Ali, nigde se to javno nije videlo i ja sam uvek izvršavao zadatke.

Oko lokalnih izbora je bilo priče da je nezadovoljan što ste promenili stil ponašanja i govora?

- To smo brzo razjasnili. Novinari su pisali o promeni imiya stranke i da kandidati nastupaju samostalno. Pitao me je da li je neko odstupio od ideologije, od stranke. Rekao sam da sam svima dao slobodu da vode svoju kampanju...

Pitao vas je to zbog Maje Gojković?

- I zbog Maje i zbog Aleksandra Vučića. Pojavila se nova boja, novi stil, došli smo na bilborde. Pitao me je odakle novac. Odgovorio sam da je sa žiro-računa stranke. Da nije neki bogataš uleteo, pitao je. Nije, odgovorio sam. Pitao je da li se na skupovima kandidata vidi da je to radikalna stranka. Odgovorio sam da se vidi i u najudaljenijem kraju. Šta sam i mogao da kažem za Maju i Vučića, pa svi znaju čiji su oni, ali i da moraju da skupe i glasove onih koji ne bi glasali za stranku. Posle toga, nikakvih nesporazuma nije bilo.

Ako bi se vratio i uz zabranu bavljenja politikom Šešelj bi, druga je hipoteza, radikalizovao radikale i time im umanjio broj glasova koji sada imaju. Deo koji vam je sada prišao otišao bi Vojislavu Koštunici ili Bogoljubu Kariću?

- Zašto ne pitaju koliko je ljudi otišlo od nas kada je otišao Vojislav...

Ali, vama je skočila popularnost pošto je on otišao u Hag?

- Imamo skok zato što su svi ostali došli na vlast i pokazali koliko su loši. Pa ja sam i pre neki dan ovde, u Skupštini Srbije rekao da mi nismo toliko dobri koliko su svi drugi loši. Mi sada poentiramo na onome što je radio i Šešelj i mi sa njim od 2000. godine. Kada je otišao, i ja sam rekao da će biti razlike, nismo isti, on drugačije nastupa, intelektualno je jači...Kada bi se on vratio, ja bih se samo malo odmorio. Zbog stranke, zbog njegove porodice, zbog našeg uspeha voleo bih da se vrati sutra. Možda bi to preokrenulo da dobijemo 50 odsto glasova.