Dijalog

Predstavnik svetske zajednice na Kosovu, tihi, fini Finac i moj kolega, predsednik finske nacionalne komisije UNESKO-a Hari Holkeri, izjavio je da je početak dijaloga između srpske i kosovske delegacije o tehničkim temama, pitanje dana, a ne nedelja. Tako život nagoni ljude na dijalog kad im do razgovora i nije stalo. A životna pitanja su struja, povratak ljudi na svoja staništa i mnoga druga...

Još se raspravlja da li će Srbi sa Kosova biti u kosovskoj ili srpskoj delegaciji. I jedno i drugo ima svoje principijelne i praktične prednosti i teškoće. Srbi među Albancima u kosovskoj delegaciji mogli bi na prethodnim sastancima da usaglase neka mišljenja pre plenarnih sastanaka. Argument da je apsurdno da jedni Srbi sede suprotstavljeni drugim Srbima nije dobar, jer ako je reč o dijalogu, zašto apriori taj dijalog mora biti neprijateljski. Meni se čini da ovi sastanci treba da budu put ka prestanku svih neprijateljstava. Drugi, opet, misle da ako bi kosovski Srbi sedeli među “srpskim Srbima”, to bi moglo da znači da su Srbi digli ruke od Kosova.

Reč dijalog je mnogo lakše analizirati nego voditi predstojeći dijalog.

Dijalog je grčka reč za razgovor između dvoje ljudi ili dve strane, što kazuju i njeni sastavni delovi: prefiks dia je broj dva, a logos, između ostalog, znači razgovor i još neke složenije filozofske pojmove.

Treba imati na umu da sve strane reči koje počinju sa slovima di - ne odnose se na neko dvojstvo ili dvojinu. Jedne spadaju u istu porodicu reči kao dijalog, a druge potiču od grčkog prefiksa koji znači ili da nešto ide skroz ili nešto što razdvaja.

Reči koje sadrže broj dva, kao i reč dijalog, na primer, još su i reči diple, diptihon, dipolaran, dipteros, dipodija. Neke srodne reči ušle su u evropske jezike preko latinskog sa prefiksom bis- sa istim značenjem kao i grčko di- dva; na primer: bipolaran, biseksualan, binom, biceps...

Sa grčkim prefiksom dia- postoje dve grupe stranih reči, one koje znače neko “skroziranje” (da upotrebim tu kolokvijalnu i neknjiževnu reč, ali preciznu u ovom slučaju): dijagonala, dijametar, dijapozitiv, dijareja, dijaspora, dijahronija i one koje znače neko razdvajanje: dijaliza, dijareza, dijafragma, dijalekt, dijalektika, dijagnoza...

Pregovarači koji će se uskoro naći u dijalogu o Kosovu treba da imaju na umu da reč dijalog znači razgovor dva pojedinca ili dve strane, a da ne spada među reči koje počinju grčkim prefiksom dia- koji označava neko razdvajanje.