Balkanski vestern

Bori se, Borise, i za nas! – vikali su Srbi u Rumuniji prilikom našminkane Tadićeve posete Temišvaru prošle sedmice. Šta da se bori za nas? Da nam šalje srpske opanke za igranje oko sopstvene vatre demografskog poraza? Opanke od kože ustajalih uspomena na veliko vreme kada su Srbi u Banatu bili srećni samo ako bi imali vođinu (Titovu) značku na reverima izmanipulisanih ideologija? Ili da nas bodri da i dalje čuvamo srpski duh na našim prostorima, kao što se on trudi da bdi nad Kosovom? Na Kosovo se izgleda premestilo virtualno Dedinje, “niče vila do vile”. Kosovo se od vidovdanskog poraza pretvorilo u moralnu kolevku hrabrosti jednog naciona, a danas u pobedu onih što istoriju crtaju mastilom koje tek posle nekoliko vekova postaje vidljivo. Dve orlovske glave sa grba Srbije što autonihilistički jedna o drugu kljunove slave i srama oštre.

Uoči Vidovdana Tadić je u Bukureštu razgovarao sa predsednikom Rumunije Baseskuom o aderaciji Srbije u EU, privrednoj saradnji, bla, bla. Ono što bridi i srpski i rumunski narod nije razjašnjeno: ukidanje viza.

Srbija beše Zapad za Rumuniju, sad je Rumunija primer za Srbiju kako se prema Zapadu ide, rekao je Tadić.

Otužno kako je država koja nije kročila van svoje tesne geografije sada primer onoj što je svet obišla, zadivila i zaprepastila. Rumunija je voljna da sa Srbijom podeli iskustvo aderacije UE. Srbiji ne treba iko da joj kaže čega se sve treba odreći i gde se sve mora sama sakatiti. Koji se delovi istorije moraju odbaciti kao crni veš. I kakve sve ljude treba dovesti za izgradnju monitorizacije identiteta i granica.

Srbi izgleda ne oskudevaju u liderima, mada se ova teza popularno usvojila. Pre su im potrebni arheolozi srpske svesti. Oslobođeni totalitarizma, ali ne i slobodni. Od razmetljivih postajemo fobični, a životi nam od anahronih postaju te slučajni te neprovetreni, te nečiji. Ima vođa. Domanović postaje ludi terapeut iz prošlosti.

Pomenuta je izgradnja naftovoda Konstanca-Pančevo-Omislaž-Trst. Balkanci su zreliji od Amera u “regionalnom poslovanju”. Mi, mali, nećemo se klati zbog nafte, gradićemo zajedno i kad zatreba plaćati danak onima što su naftu izmislili. Reč “sankcija” će postati “izvozne povlastice za određene zemlje”.

Basesku i Tadić složili su se da je situacija na Kosovu kritična. Šta ima Rumunija oko toga da se složi? Kakav dijalog kao ponudno rešenje čim su na rumunskoj televiziji išle emisije u kojima se tvrdilo da je na Kosovu spaljeno preko 400 albanskih sela?! I čim je svoj aerodrom u Temišvaru ustupila avionima alijanse da uzlete i smrtno se ispovraćaju po Srbiji?

Tadić je čestitao domaćinu na velikom uspehu oko integracije u EU i dodao da se Srbija bori za priključenje svetskim bezbednosnim strukturama. Alijanse da brane Srbiju koju su čerečili? I od koga? Valjda Srbe od samih sebe. Ovo je trenutak da menjamo klimu na Balkanu, reče Tadić. Dakako, kupiće se klima uređaji.

Posetio je Tadić i Temišvarski univerzitet. Nakon ćaskanja sa studentkinjama, Tadić se s manekenskim osmehom fotografisao sa svakom koja je htela. Bar je srpski vođa, koji ima vođa svojih, lepši od rumunskog.

Došao Tadić i kod nas, u Srpski klub. Godinama dolazim biciklom na posao, ne vezujem ga u dvorištu. Jedva sam i ja fotografisao predsednika. Telohranitelji. Skaču pred njim. “Mercedes” odlazi. Narod šizi. Sve mi liči na loš vestern. U dvorište redakcije ni buva nije sa strane mogla ući. Čim se biblijski događaj za Srbe u Rumuniji završio, krećem i ja kući.

Nema mi bicikla.

Borko Ilin