Duboki udar

Postoji, mimo Vidovdana, još jedan fatalan dan za Srbe, a samim tim i za planetu. Mislim na 4. jul. Tog dana su američki masoni osnovali SAD, a masoni sa Dedinja su, na taj dan 1941. godine odlučili da Srbe gurnu u bratoubilački rat. Mada, ima istoričara koji tvrde da se 7. jul u Beloj Crkvi desio PRE 4. jula!? To jest, da je prvo Žikica Jovanović Španac 7. jula ubio onog nesrećnog žandarma na vašaru u Beloj Crkvi, pa su onda masonska braća na Dedinju napisala proglas kojim se Srbi pozivaju na ustanak i taj proglas datiran je pod 4. jul!? Bela kuća, Beli dvor, Bela Crkva. U pravljenju istorije to je dopušteno, hoću reći ako je istorija učiteljica života, onda je ANTIDATIRANJE majka istorije.

Nego, tu se ne završava zabava, brale! Jer, pazi ovamo, šta se dešava!? U čast 4. jula koji se desio posle 7. jula, Žikica Španac pucao na srpskog žandara u Beloj Crkvi, a ovi iz NASA za 4. jul pucali na kometu “Tempel 1”!? Neće, valjda, opet templari, opet Kosovski boj, opet juriš na nebo o trošku Srba. Opet ljudi čikaju bogove, a posle će nam biti kriv đavo. I, videćete, opet će Srbi biti krivi što su Ameri nasrnuli na kometu. U Hagu će se, opet, suditi tom ludom narodu koji nikako da se oduči da juriša na nebo. “Ovo je do sada misija sa najvećim izazovom”, kaže geolog Peter Šulc, vođa ovog sumanutog napada na kometu. “Pokušaćemo da eksplozijom napravimo rupu ispod površine komete koja je sačinjena od leda, prašine i stena jer nismo mogli, jednostavno, da upotrebimo ašov”. Vickasto, nema šta! “Duboki udar” je ime ovog debilnog projekta.

A zašto gađaju kometu? Da bi “iz središta komete uspeli da odgonetnu nastanak Sunčevog sistema” (sic!) Oh, kojih li budala! Koje li plitke pameti! A da su me samo lepo zamolili objasnio bih im i nastanak Sunca i nastanak boga. Jer, ta znanja nosim u sebi još od presokratika, još od Sirijusa.

“Ovo je prvi put da je čovek izazvao eksploziju izvan elektromagnetskog štita Zemlje”, hvali se Peter Šulc koga, od milošte, zovu “gospodar eksplozije”. A ko je Gospodar Gluposti? Da li ćemo to ikada saznati?

Sedim u ligenštulu i čitam kako je Handke bio kod Cobeta u Ševeningenu, a i kako je bio na Kosovu. I lomatam se po Handkeovim yombastim rečenicama, dođe mi i da odložim štivo. Ali, namćor Jung mi stoji iznad glave, pućka na lulu i cedi kroz zube: “Čitaj, čitaj! Ne obaziri se na Handkeov stil, naći će se nešto i za tebe.” I šta ću!? Lomatam se preko Handkeovih brdovitih metafora, kroz bosanske šume i kosovske zabiti, a onda, cap! Handke me podseća kako u Dečanima, pored manastira, postoji kafana koja se zove “TROJA”! O, Gospode, kako sam đipio iz ligenštula onako go i arijevske građe. Kako sam se uzmuvao, ljudi moji, kako sam se unervozio, kao lav u kavezu, kao Crnjanski u Vatikanu. “Troja” u Dečanima. Mrmljam te reči kao novu mantru i gledam kako dunđeri na pomoćnom terenu FK “Obilića” šaluju ogradu koja se urušila sama od sebe. Ili je, možda, to već stigla prva opomena ranjene komete koju su gađali idioti iz NASA.

A, zaista, zaista vam kažem: i Aristotel je još verovao da su planete živa bića! Ali, objasni ti to Bušu i njegovim klokanima. Čik, objasni im da gađanjem komete može da se oslobodi njena elektromagnetska energija koja “može da izazove promene u PARALELNOM SVETU!” A taj paralelni svet, zauzvrat, može da “izazove promene u našem fizičkom svetu”. I, zaista vam kažem: ova eksplozija od 4. jula na kometi “Tempel 1” može da stvori “pukotinu u svemiru” i tako “napravi vrtlog u fizičkom univerzumu”. Vrtlog koji može da utiče ne samo na našu budućnost, već i na našu PROŠLOST. Jer, prošlost je NEODVOJIVA od sadašnjosti i budućnosti; i po Heraklitu i po Ajnštajnu.

Sunce, naše Nepobedivo Sunce stoji iznad CZ, a oni dunđeri na FK “Obiliću” testerišu nove daske. A gde se, bre, nova daska troši na šalovanje, aman Srbi, ako za boga znate! Miris sveže testerisanog drveta stiže do mene, i, udišem ga punim plućima. A ako te ne uzbuđuje miris sveže drvene građe onda se zamisli, Srbine, ko si i odakle si!

U taj čas, sine mi ono za Handkeovu “Troju” u Dečanima! Sine mi da su Dečani, u stvari, DAČANI! Oni Dačani koji su se, sa padom dunavske Troje, raspršili na sve strane, pa i na Kosovo. Naravno, toga nisu svesni oni koji su kafani u Dečanima dali ime “Troja”. Ali, geni su čudo, oni uvek nađu načina da saopšte ono što sa sobom nose vekovima, milenijumima...

Tako završim sa Handkeom. Zahvalim mu što je otkrio “Troju” u Dečanima.

Potom, u rukama držim retku knjigu. “Izbrane narodne pesmi”. Priredio dr Branko Vodnik. Izdato u Qubljani 1913. godine. Čitam: “Car Trojan, po jednoj narodnoj priči, živi na planini Ceru i u blizini Trojanova grada, u okolini Šapca(!?). Svake noći on bi razvio krila i letio u SRIJEM(!?) a odlažaše odavle prije sunca jer se bojao da ga sunčeve zrake ne sprže. Jednom odocni, sunce ga stiže na putu, dohvati ga i sprži”. Ispada da je “Trojan zao duh koji se boji sunca”.

E, sad, car Trojan da li je rimski car Trajan kome se pripisuju “najznatnije ruševine u podunavskim zemljama”? Rimski car Trajan je iz istočne Srbije, iz požarevačkog zaleđa i nije “letio u Srijem” već je zidao most preko Dunava ali ka Karpatima, ka karpatskoj bakarnoj rudi i šumskoj građi. Car Trojan u Šapcu, a Krstitelj u Splitu. Antidatiranje i DISLOCIRANJE toponima, to će me oterati u ludnicu.

Pričam sve ovo, uz kjanti, gospođi Radojković na njenoj terasi u Dositejevoj. A njen crni mačor Puki, moj nesuđeni zet, skače mi u krilo i šapuće: “Tvoja Crna mi je rekla da ti kažem da je rimski car Trajan bio svestan svog trojanskog porekla, i, baš zato je i uzeo ime po caru Trojanu. U svakom slučaju i Trojan i Trajan su sa Dunava.”

Milujem Pukija, pijem kjanti i buljim u dorćolsko nebo. Olja daje neki recept za punjene paprike... Tražim pogledom kometu “Tempel 1” u noći ovog 4. jula. Ali, ona je, kažu, već daleko od Zemlje, kunja negde u nekoj “pukotini svemira”, kunja kao ranjena zver koju su ranili lovci iz NASA, zver koju je ranila gomila pasa.

Ali, doći će dan, i “u vrtlogu ovog fizičkog univerzuma” promeniće se i budućnost i prošlost. Car Trojan će, opet, iz Šapca leteti za Srem i neće se plašiti od sunca niti će ga ono spržiti. I Troja na Dunavu, opet, biće centar sveta.

Ah, kakav će to biti naš, srpski “duboki udar”.