Možete vi to i bolje

Suočeni ste s problemom u krevetu dok vodite ljubav? Uzmite vijagru. Imate tremu dok čekate susret sa važnom osobom ili se pripremate za neko izlaganje pred kritički nastrojenim slušaocima? Uzmite beta blokatore; u apotekama ih ima koliko god hoćete, smanjuju uzbuđenje i lupanje srca – mnogi srčani bolesnici – hipertoničari, bez njih ne mogu. LJudi oko vas misle da niste naročito promućurni niti efikasni u poslu? Da biste rešili taj problem, možete ili uzeti koju pilulu provigila, ili dobro mućnuti glavom pre nego što je upotrebite. Kod nas provigila, doduše, nema, sve dok se ne naruči. Ko je skoro bio u Americi ili na satelitskoj televiziji prati tamošnje događaje, zna da su preko velike vode svi poludeli za Lifestyle drugs, tj. za “lekovima” koji poboljšavaju intelektualni i opšti životni učinak.

Pred kraj ovog semestra, posle predavanja o posledicama nekih oštećenja mozga na memoriju, dvoje studenta pete godine medicine pitali su me šta mislim o provigilu, koji su oni po ugledu na svoje kolege iz Amerike počeli da uzimaju pred ispite. Odgovorio sam im da, što se tiče učenja, prednost dajem zagrejanoj stolici iako ne poričem vrednost provigila pre nego što ga i sam probam.

Za one koji su spremni da plate, tu je dugačka lista sintetskih medikamenata koji pomeraju dosadašnje granice sposobnosti duha i tela. Ovog meseca završava se faza IIb kliničkog ispitivanja jedne klase eksperimentalnih lekova poznatih kao ampakini, za koje se tvrdi da poboljšavaju memoriju do mere koja se u ovom trenutku ne sme ni pominjati. Sve je počelo posle zapažanja da provigil, lek za razbistrivanje glave usled neispavanosti uslovljene nekim od 87 poznatih poremećaja spavanja, poboljšava pamćenje. Američka uprava za hranu i lekove odobrila je provigil, a nedavno i lekove iz klase ampakina za lečenje narkolepsije, tj. hroničnog neurološkog poremećaja nastalog usled moždane nestabilnosti u regulaciji ciklusa budnosti i spavanja. Zbog ove nestabilnosti neke osobe ispoljavaju neodoljivu potrebu za spavanjem i, bez obzira na okolnosti i vreme, padaju u san koji traje od nekoliko sekundi ili minuta do više sati. Poslednjih nekoliko godina, naročito u Americi, mnogo studenata, intelektualaca i upućenih pijanaca, da bi ostali što duže budni i sveži, koriste provigil “off label”, što bi se reklo – “van propisa”, tako da je njegova prodaja od 2002. do 2005. porasla za oko trista odsto. Odmah potom pojavili su se bioetičari sa namrštenim čelima i upozorenjima da hemijsko razdrmavanje i mućkanje mozga može posle više godina doneti neke nepoželjne posledice. Kakve? Niko, za sada, ne zna. Provigil i ampakini deluju tako što hemijski “mućkaju” i tako pojačavaju aktivnost glutamata, najvažnijeg neurotrasmitera – prenosioca poruka sa jednog na drugi neuron. Nervne ćelije – neuroni, ne dodiruju se fizički među sobom, već su razdvojeni uskim submikroskopskim prostorima koje stručnjaci nazivaju sinapsama. Da bi komunicirali među sobom, neuroni odašilju hemijske materije ili prenosioce, tj. transmitere poruka, koji preplivavaju sinapse i tako prelaze s jednog na drugi neuron. Pošto neurona u mozgu ima oko 14 milijardi, lako je pretpostaviti koliko se različitih poruka može razmeniti. Glutamat je neurotransmiter koji na sebe preuzima 75 odsto svih poruka koje neuroni šalju jedni drugima. On olakšava kodiranje informacija i učenje, a i deponovanje podataka u memoriju. U suštini, on menja pravila memorisanja, kao i odredbe o tome da li memorija ostaje kratkoročna ili prelazi u dugoročnu, bar tako za New Scientist od 14. maja ove godine tvrdi profesor psihijatrije Geri Linč, koji je 1993. godine u Kaliforniji, u svom Centru za neurobiologiju i učenje, izveo pionirski i već legendarni eksperiment hemijskog ubrzavanja pamćenja. Objavio je 512 naučnih članaka, što je teško uporediv primer u svetskoj bibliografiji, ukoliko se ne računaju neki naši medicinski pregaoci koji pribegavaju jednostavnoj matematičkoj operaciji: sedam koautora izmenom autorskih mesta u deset uzastopnih publikacija stiču 70 bibliografskih jedinica. Pomenuta matematička akrobatika izvedena osam puta, daje broj 560. Tako nešto siroti Gari Linč neće nikad dostići uz sve ampakine i makar dobio i dve Nobelove nagrade (znam mlađanog asistenta na MF-u Beogradu sa 411 naučnih spisa, a o nekim gigantima naučne misli sa daleko većim brojem “me too” publikacija da ne govorim). Toga ima svuda, pa i napolju.

“Svi mi imamo neki kompjuter u glavi ali on kod svih ne radi pod istom voltažom. Ampakini dižu voltažu”, kaže doktor Linč. Izgleda da se uz ove preparate zaista ispoljava manja potreba za spavanjem ali i za kraće vreme spavanja mozak se pre i bolje oporavlja od svojih dnevnih poslova. Naime, tokom spavanja stimuliše se lučenje hormona rasta, koji obnavlja sve što se tokom dana istrošilo u tkivima i organima. Uostalom, svi znaju da bez dobrog sna ni duh ni telo ne funkcionišu dobro. LJudi, inače, brže umiru zbog nedostatka sna nego bez hrane. Ukoliko ne spavate deset dana, sigurno je da ćete potom zaspati zauvek.

Ono što je ključno za poboljšanje životnog stila, ističu proizvođači leka za mućkanje neurotransmitera u glavi, jeste fantastična bodrost i odličan intelektualni učinak uz potpuno odsustvo bilo kakve naknadne napetosti posle neprospavane noći.

Ukoliko sve ovo potvrde u praksi, eto nama bezbrižnog životnog stila sa punim yepovima pomenutih, a i “onih” pilula koje nije zgodno pominjati.

Momčilo B. Đorđević

(Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu)