Udomljena deca političara

Neka od najpoznatijih prezimena ruske politike sreću se poslednjih meseci sve češće i u zoni domaćeg “biznisa”, s tim što je ovog puta reč o juniorima – dobro zbrinutim potomcima političara.

Januara ove godine sin ministra odbrane Sergej Ivanov (24) imenovan je, na primer, za potpredsednika “Gazprombanke”, suštinski bankarskog odeljka istoimenog monopola za gas. Slučajno ili ne, tek Sergej Ivanov stariji, ministar odbrane i bivši operativac tajne policije vrlo blizak predsedniku Putinu, smatra se jednim od najvećih pobornika zadržavanja državne kontrole nad sektorom energije, u kojem je, razumljivo, na prvom mestu baš “Gazprom”.

Pjotr Fratkov (26), sin predsednika Vlade Rusije, postavljen je na mesto zamenika “Far ist šipinga” u Vladivostoku – ruske treće po veličini brodske kompanije.

Ilja Valošin (29) od prošle jeseni je potpredsednik “Konverzbanke”, jedne od članica “Konverzgrupe”, formacije s kapitalom od približno milijardu i po dolara. Aleksandar Valošin, njegov otac, sada je na mestu predsednika Upravnog odbora UES, državnog elektrosistema. Međutim, još ne tako davno nazivan je prvim kardinalom Kremlja, s obzirom na to da je bio vrlo uticajan šef administracije predsednika, jedno vreme Jeljcina a onda i Putina.

Konačno, Sergej Matvijenko (31), sin Valentine Matvijenko, gubernatora Sankt Peterburga, imenovan je novembra prošle godine za prvog potpredsednika državne “Vnještorgbanke”. Slučajno ili ne, ova najprestižnija i najbolje stojeća ruska banka odlučila je da svoju centralu premesti – u Sankt Peterburg.

Spisak sličnih slučajeva, lepih mesta dece i političkog uticaja njihovih poznatih roditelja mogao bi biti mnogo duži, međutim, moralo bi se govoriti i o političarima koji nisu ruski “prvi tim”. Sada – pojavu nepotizma u društvu koje pretenduje da postane demokratsko i privrženo zakonitosti, analiziraju ruski novinari i sociolozi.

Predsednik “Konverzbanke” Družinjin brani poziciju svog takoreći tek postavljenog zamenika objašnjenjem da “Iljine odgovornosti nisu ni u kakvoj vezi sa aktivnostima njegovog oca”. “Ilju Valošina odlikuju profesionalizam, elitno obrazovanje i široke lične veze. Osim toga, naše prijateljstvo je takođe imalo značaja u odlučivanju da baš on bude potpredsednik!” Drugim rečima, Družinjin je izabrao čoveka u kojeg ima poverenje. Uživati poverenje, oduvek je kvalifikacija partnera u poslovima.

No, ima i drugačijih tumačenja. Direktor centra za političke informacije Aleksej Muhin (autor nekoliko knjiga o političkim klanovima Kremlja kroz epohe), recimo, smatra da ne bi trebalo gajiti iluzije o motivima dodele atraktivnih radnih mesta deci uticajnih funkcionera države. Muhin ne sumnja da njihova “pozlaćena omladina” raspolaže izvanrednim obrazovanjem stečenim u inostranstvu. Ipak – “tatine visoke pozicije su to što odlučuje da im se dodeli posao”.

“I, na koju god stranu da pogledate, videćete decu državnih funkcionera na dobro plaćenim poslovima”, citiran je Muhin, uveren da je to znak da birokrati krče put potomcima, “ne bojeći se više da bi ih to moglo kompromitovati”.

Sličnog mišljenja je i šef sektora istraživanja moskovskog “Renesans kapitala” Rolanda Naš, potvrđujući da je nagrađivanje “važnih sinova” praksa koja traje već duže vreme. Ona upućuje na uverenje poslovnog sveta i kompanija da im je “veoma korisno” da imaju bliske veze sa uticajnima u državi.

Uostalom, nepotizam “nisu izmislili Rusi”, i drugde ga ima. Ali ako se pojava već analizira u Rusiji, karakteristično je da je cela serija nabrojanih i drugih, javnosti atraktivnih radnih angažovanja, usledila baš tokom poslednjih godinu dana – što ukazuje na “naraslo samopouzdanje nove klase na vlasti”. Posle dolaska u Kremlj Vladimira Putina tzv. peterburškom klanu trebalo je nekoliko godina da učvrsti pozicije. “Oni sada lako svojim ljudima pronalaze dobre poslove u ključnim kompanijama – a kome ćeš više verovati nego rođacima?”

“Gazprombank” je uključen u projekte s nuklearnom energijom u inostranstvu (Iranu, Kini, Indiji), i možda uz neke takve čvorove baš i treba da bude sin, na primer, bivšeg obaveštajca!

Sin nekadašnjeg generalnog sekretara CK KPSS Brežnjeva Jurij bio je u vreme vlasti svog oca zamenik ministra trgovine, a zet Jurij Čurbanov napravio je karijeru dosegavši do ranga zamenika ministra unutrašnjih poslova. Nepotizam je smatran odlikom sovjetskog sistema zbog “zlatne dece” zbrinute u spoljnoj trgovini ili diplomatiji. Međutim, trebalo je da SSSR nestane pa da pojava rodbinskog uticaja na karijeru tek sada procveta svom snagom, primećuju ruski sociolozi. Vlast i bogatstvo koncentrišu se u mali broj ruku, pa nije neobično ni što se povremeno ukrštaju.