Falsifikati i zablude

Nedavno je objavljena knjiga “Svetac i magle” (autor Pero Simić): u njoj su štampana i neka dokumenta iz, kako autor naglašava, “Titove tajne arhive”. Među tim dokumentima je i pismo “Čemu takva dobrodošlica Milošu Crnjanskom”. Autor kaže da su pismo-članak napisali “kosovski sindikalni funkcioner Luka Maliković i crnogorski filozof Nikola Racković”, te da su ga poslali Titovom kabinetu sa napomenom da žele da ga objave u nekom listu. Autor dalje piše da je to pismo-članak pročitao Tito i svojom rukom na vrhu napisao: “Dobro je da se to objavi”. Konačno, da je kasnije iz Titovoga kabineta pismo-članak sa propratnim pismom upućeno na 6-7 adresa u Beogradu (sve su tadašnji politički funkcioneri) i konačno da to pismo-članak nikada i nigde nije objavljeno uprkos Titovoj napomeni da ga treba objaviti.

Sticajem okolnosti bio sam tih godina (1965. i 1966) neposredno u toku sa nastojanjem da se Crnjanski vrati iz emigracije, šta je i kako bilo kad se vratio, konačno i sa pomenutim pismom-člankom.

Kada sam pročitao sve, dao sam se u potragu za Lukom i Nikolom. Ubrzo sam ustanovio da je Luka umro pre tri godine, ali sam Nikolu Rackovića telefonom pronašao i s njim o svemu ovome razgovarao. On mi je izjavio da nikada Nikola i Luka pismo-članak nisu poslali Titovom kabinetu. I sada je i on – Nikola – zapanjen kad je sve ovo pročitao. “Tačno je”, kaže Nikola, “Luka i ja imali smo primedbe sa kolikom je pompom Crnjanski dočekan u Beogradu, ali apsolutno sumnjam da je citirano pismo-članak naš tekst”. Nikola još dodaje – na moje pitanje da li ima kopiju svoga teksta – da kopiju nema, ili ju je izgubio, ili mu je neko uzeo! Ovom prilikom ne upuštam se u pretpostavke “šta se iza brda valja”, već očekujem da autor knjige Pero Simić mnogo toga nejasnoga – objasni.

Milentije Pešaković,

Beograd