Stari saveznici

Obožavana među Albancima i omražena među Srbima, nekadašnja prva dama takođe nekadašnje administracije, Medlin Olbrajt obrela se prethodnih dana na Kosovu kako bi se “iz prve ruke” uverila u napredak demokratije u pokrajini koju na jesen čekaju veoma komplikovani i tek nešto manje neizvesni pregovori o budućem statusu. “Pre šest godina dobili ste slobodu. To vreme ste dobro iskoristili i u godinama koje dolaze bićete konstantno na ispitu demokratije”, rekla je u Prištini, pošto je iz ruku tamošnjeg predsednika Ibrahima Rugove primila Zlatnu medalju časti za dela kojima je krajem 90-ih zadužila kosovske Albance.

Objašnjavajući zasluge Olbrajtove, Rugova i predsednik parlamenta Neyat Daci rekli su da “njeno ime izaziva poštovanje širom Kosova”, te da bi bez njenog angažovanja svet bio potpuno drugačiji, a Kosovo se ne bi nalazilo nadomak “ispunjenja snova”.

Ispunjavanje snova naroda Kosova, prevedeno na narodni jezik, predstavlja međunarodno priznavanje nezavisnosti pokrajine, što su, kako su svojevremeno tvrdili zapadni diplomati, čelnicima netom rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) obećali upravo Olbrajtova, Klinton i čitava svita njihovih savetnika. Zahvaljujući na čestitkama domaćina, Olbrajtova je priznala da se oduvek smatrala Kosovarkom, te upozorila tamošnje političare na suštinski značaj predstojeće godine za budućnost pokrajine. Uzgred, naglasila je značaj koji će zaštita i uključivanje manjinskih zajednica u demokratske procese, pre svih Srba, imati na proces određivanja budućeg statusa. Nešto docnije, prošetala se prištinskom ulicom koja je pre nekih pet-šest godina dobila njeno ime.

Ovog puta u svojstvu čelinka vašingtonskog Nacionalnog demokratskog instituta (NDI), pozvala je sve kosovske političke činioce da se udruže u ispunjavanju ekonomskih ciljeva i promovisanju vladavine prava, jer se “bliži trenutak kada će njihov san postati java”. Suštinski, kako navode zapadni diplomati, poseta Olbrajtove Prištini predstavlja pokazatelj da proces rešavanja statusa Kosova ulazi u završnu fazu.

Euforija kojom je praćena poseta Kosovu – obraćanje Skupštini direktno su prenosile dve lokalne televizijske stanice – objašnjava se pre svega njenim aktivnostima koje su dovele do pregovora u Rambujeu i početka bombardovanja Jugoslavije. Ali i inaugurisanjem tada mladog komandanta albanskih pobunjenika Hašima Tačija u vođu kosovske delegacije, ispred već čitavih 15 godina neprikosnovenog lidera Ibrahima Rugove, miljenika Zapada Vetona Suroija i beskompromisnog nacionaliste Reyepa Ćosje, koji su u to vreme figurirali kao prihvatljivija rešenja. Tači je, u međuvremenu, uniformu zamenio odelom i deo OVK pretvorio u političku stranku, što mu, bar za sada, nije omogućilo da se od vojnog komandanta transformiše u političkog lidera, ali ni da odagna senku “mlađahnog miljenika Medlin Olbrajt” koja ga prati još od pregovora u Rambujeu. “Odluka je bila donekle iznenađujuća, jer je Tači tada bio relativno anoniman lik u masi pretendenata na lidersku poziciju. Istovremeno, takav potez bio je razumljiv jer je OVK, koji je predstavljao izvesnu snagu, na velika vrata uveo i sve buduće procese vezane za kosovsku krizu”, pričao je posle Rambujea jedan zapadni diplomata. Bivši komandant OVK, međutim, nije jedini učesnik te konferencije koju je pratio teret anonimnosti. Žrtva anonimnosti u jednom trenutku bila je i sama Olbrajtova, koju su albanski delegati u jednom trenutku zamolili da ih ostavi na miru nekoliko minuta, misleći da je tadašnja najmoćnija žena planete u stvari čistačica. “Olbrajtova je nakon toga govorila eksplicitnim jezikom koji prevodioci i pored najbolje volje nisu mogli prevesti na albanski”, pričao je kasnije Suroi.

Uz njeno ime, pisao je svojevremeno “NJujork tajms”, vezuje se još jedna od značajnijih kontroverzi kosovske krize. Olbrajtova je, navodno, dan pre nego što je čuveni masakr u Račku preplavio stupce svetske štampe i zagušio diplomatsku korespondenciju, na sastanku u Vašingtonu rekla kako je pitanje trenutka kada će svi dogovori o normalizaciju stanja na Kosovu upravo “pasti u vodu”. “Olbrajtova je očigledno imala pouzdane podatke o događajima u Račku i praktično ih je tom prilikom najavila”, rekao je “NJujork tajmsu” anonimni američki diplomata.

Osim medalje, kosovski Albanci su nekoliko godina ranije Olbrajtovu nagradili, nikada do kraja rasvetljenom ulogom u razvoju tamošnjih telekomunikacija. NJena konsultantska firma “Olbrajt grup LLC” (Albright Group LLC) dobila je prošle godine ključnu savetodavnu ulogu u pokušaju tamošnjeg internet provajdera Ipko Neta da se izbori za mesto druge kosovske mreže mobilne telefonije. U komplikovanom nizu događaja koji je usledio, Ipko Net, podržan od “Amerikan vestern vajerles” (American NJestern NJirles International) izgubio je trku, ali je ceo tender ubrzo anuliran upravo na zahtev SAD.

“Žao mi je što nikada više neću moći da odem u Beograd jer me tamo smatraju ratnim zločincem”, rekla je Olbrajtova prilikom nedavnog predstavljanja svoje knjige “Madam sekretar”.