Šta posle Londona

Posle bombaškog napada na London sve je očiglednije da je smrt nedužnih odrazila nastojanja terorista da Amerikance usame u Iraku i razdvoje ih od evropskih saveznika. Dok je masakr u Madridu pre godinu dana bio opomena koja je načela osipanje “koalicije voljnih”, Britanci sad plaćaju cenu i za svoju veliku privrženost Americi i za poistovećivanje rata u Iraku sa ratom protiv terorizma. Uz Buša samo premijer Bler, i niko drugi u Evropi, zastupa stav da je to jedna te ista stvar.

Širom Evrope vlada “agonija iščekivanja”, kako kaže jedan britanski komentator, i zemlje koje imaju trupe u Iraku s razlogom se pitaju koja će od njih biti sledeća meta terorista. Jedna, dosad nepoznata, grupa koja sebe naziva “Tajnom organizacijom Al kaide u Evropi” i koja je preuzela odgovornost za masakr u Londonu, zapretila je Italiji i Danskoj da će se one naći na udaru, ako ne povuku svoje trupe iz Avganistana i Iraka.

Novo je u ovim upozorenjima da se sada Irak i Avganistan tretiraju na isti način, kao zemlje pod okupacijom u kojima islamski fundamentalisti nameću svoje metode borbe protiv Amerikanaca ili protiv Zapada uopšte. Poruka je trostruka. Prvo, zastrašuju se i oni američki saveznici i partneri koji nemaju trupe u Iraku, ali ih imaju u Avganistanu. Drugo, Evropi se stavlja do znanja da na njenom tlu deluje jaka peta kolona islamskih fundamentalista. Najzad, dokazuje se da terorizam ne slabi, nego jača, uprkos silnim vojskama u Iraku i Avganistanu.

Evropa se našla u nekoj vrsti “antiterorističkog fronta u ratnom stanju”, kako reče jedan francuski komentator. Nije bezbedna čak ni Francuska. Jedan od lidera Al kaide u Iraku, Abu Musab al-Zarkavi, zapretio je smrću “hrišćanskom psu” Žaku Širaku zato što je, iako se protivio američkom upadu u Irak, ipak prihvatio saradnju sa prelaznom iračkom vladom.

Nemačka ima trupe u Avganistanu – koji je u pretnjama poistovećen sa Irakom – a i brojnu muslimansku zajednicu, pa takođe više ne veruje da je bezbedna. U javnim raspravama na dnevnom redu se našla i unutrašnja bezbednost.

U Italiji vlada napetost. Rim je u ocenama islamskih terorista dobio naziv “prestonice nevernika”. Premijer Berluskoni je najavio da će Italija, u roku od dva meseca, povući prvi kontingent od svojih tri hiljade vojnika iz Iraka.

U međuvremenu se nazire – nakon istraga nad sumnjivim muslimanima rezidentima u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji, Italiji, Španiji i Holandiji – da Al kaida ima rasprostranjenu, ali dobro skrivenu mrežu u Evropi. Al kaida je danas možda više simbol nego organizovani pokret, ali je borba protiv terorizma danas teža nego ranije, osobito na evropskom tlu. Ne postoji zemlja koju bi Britanci, recimo, sad mogli da bombarduju da bi uništili legla terorizma, kao što su to (u pogrešnom uverenju) učinili Amerikanci kad su napali Avganistan i Irak.

Šta se sad, posle napada na London, može očekivati?

Britanci će najpre nastojati da pohvataju makar neke od terorista. Oni na tome i rade. Prvi put su britanske obaveštajne službe – Inteliyens servis i MI-5 – zatražile pomoć ne samo od SAD, nego i od zemalja EU. Rezultate ovih nastojanja teško je predvideti, jer Evropa ima vrlo razuđene sisteme bezbednosti i organizovanja obaveštajnih službi, pa će koordinacija potrajati.

Drugo, neminovan je ubrzani raspad “koalicije voljnih” u Iraku. Svoje trupe će povući ne samo Italija, nego i mnoge druge zemlje, uključujući i Britaniju. Britanski ministar odbrane Yon Rid već je predložio Amerikancima da Britanija do polovine iduće godine svoje snage u Iraku svede sa sadašnjih osam i po hiljada na tri hiljade vojnika. To će verovatno biti povezano i sa smanjenjem američkih trupa i prenošenjem nadležnosti na novu iračku vojsku. Ali će teroristi – verujući da su jednu bitku dobili – tražiti i povlačenje stranih trupa iz Avganistana. Amerikanci će kod svojih saveznika insistirati da NATO šalje više vojske u Avganistan. A teroristi će nastavili da ugrožavaju bezbednost svih koji imaju vojsku u Avganistanu.

Malo je verovatno da će Evropa, ponosna na Šengenski sporazum i svoje otvorene granice, primeniti mere bezbednosti po uzoru na SAD posle 9. septembra 2001. Ponajmanje je verovatno da će ona želeti da suzi lične i građanske slobode svojih građana davanjem većih ovlašćenja policiji i tajnim službama. Umesto toga, moraće odlučnije da suzbija ksenofobiju i rasizam i da svoje muslimane brže uključuje u evropski način života.

Međutim, o neophodnosti suživota među zavađenima lakše je govoriti drugima, nego te savete primeniti kod sebe. Bombaški napad na London mogao bi se shvatiti i kao opasna najava balkanizacije Evrope.