Najveća nagrada – dosada

Završen je globalni humanitarni spektakl “Lajv ejt”, a ostao je, kako piše Goran Dimić iz Budimpešte – “ostao je slogan Make Poverty History, ili Prepustimo siromaštvo zaboravu, u duhu našeg maternjeg jezika. Svakako ne Učinimo da siromaštvo postane istorija, kako su to preveli neki novinari.” Isti čitalac dodaje: “Sećam se televizijske serije naslova Seventh Heaven. Da li bi to bio Sedmi raj ili srodnije našem jeziku Na sedmom nebu?”

Ne znam da li se dotična serija prikazivala kod nas i da li se zaista našao neko da je prevede kao “Sedmi raj” (ne bi bilo čudo, ako znamo kakvi su nam prevodi na televiziji). Engleski idiom to be in seventh heaven potpuno odgovara našem biti na sedmom nebu, ili biti na devetom nebu. Kako objašnjava Milan Šipka u knjizi “Zašto se kaže” (Beograd–Novi Sad 1998, na strani 101), ovakvi izrazi potiču iz stare grčke filozofije, koja je nebesa zamišljala kao sedam ili devet koncentričnih sfera, pri čemu je ona poslednja posuta zvezdama i najbliža božanstvu.

S parolom “Make Poverty History” stvari su malo složenije. U engleskoj reči history ističe se pojam prošlosti, onoga čega više nema, do te mere da na filmu možete čuti jednog gangstera kako drugom preti “You’re history!” u smislu “Ubiću te!” ili „Došao ti je kraj!” Nama Balkancima, naprotiv, zameraju da ne umemo da odvojimo istoriju od savremene politike. Prevod “Učinimo da siromaštvo postane istorija” zaista je glomazan i previše bukvalan (malo bolje bi zvučalo “da siromaštvo ode u istoriju”), ali je bar jasan. S druge strane, izraz prepustiti zaboravu deluje kao poziv na pasivnost, pre nego na akciju. “Prepustimo siromaštvo zaboravu” – bojim se da bi takvu parolu mnogi shvatili kao “Ne razmišljajmo više o siromaštvu” ili “Pustite siromahe da se sami snalaze”.

Ukoliko pomenuti slogan ostane aktuelan i u budućnosti, možda će biti najbolje da ga naučimo u izvornoj, engleskoj verziji. Mnoge izreke su efektne samo na jeziku na kome su skovane. Pre tačno 2068 godina, Ciceron je u jednom govoru uzviknuo “O tempora, o mores!”, a mi i danas ponavljamo njegove reči na latinskom, a ne prevodimo “O vremena, o običaji”, što bi bilo mnogo manje upečatljivo.

“Za vreme uskršnjih praznika”, piše Ž. M. iz Mionice, “ove i ranijih godina, pozdrav Hristos vaskrese često se čuo s pogrešnim akcentom, vasKREse, umesto na prvom slogu, VASkrese. Slično je s rečima patrijarh i parastos, u kojima se pogrešno naglašava prvi slog, umesto ispravnog paTRIjarh i paRAstos. Najveću odgovornost za ove promašaje imaju spikeri na televiziji i njihovi dopisnici iz zemlje i inostranstva. Wih niko nije naučio pravilnom izgovoru ovih reči, pa se ovako pogrešne dalje šire i kvare govor.”

U ovoj rubrici ja se retko bavim raspravama o akcentu, pošto bi za njih bili neophodni akcenatski znaci, nedostupni u novinskoj štampariji (pa i da ih ima, pitanje koliko bi čitalaca umelo da ih razlikuje). Ali ako se već bavimo crkvenim izrazima, moja davnašnja čežnja je da čujem bar nekog spikera da kaže sinod s dugim O (kao metod) i u padežu s naglaskom na NO (siNOda, siNOdu kao meTOda, meTOdu ili antiPOda, antiPOdu). Rečnici, doduše, dopuštaju i naglasak samo na prvom slogu, SInod, SInoda, ali bi onaj sa dugim O svakako bio preporučljiviji.

Na televiziji B-92 video sam reklamu za najavljeni “reality shonj” Big Brother (je l’ vidite da engleske reči danas više ne vredi prevoditi?). Uz razne druge vrline i atrakcije, tu piše:

NAJVEĆA NAGRADA DOSADA

Iz ovoga bi površni gledalac mogao zaključiti da smo najveću nagradu već dobili, jer dosade na malom ekranu i ovako imamo u izobilju. Da su sastavljači oglasa pogledali u Pravopis, tačka 62a, videli bi da se prilozi za vreme dokada, dosada, dotada, otkada, odsada, otada, odonda mogu pisati kao jedna reč, ali i kao dve (do kada, do sada itd.). Trebalo je da iskoriste ovu drugu mogućnost, pa bi izbegli dvosmislicu.