Pomirenje Širaka i Šarona

Dok je Evropa opsednuta brigom kako da, posle terorističkih napada na London, spreči razmah islamofobije, izraelski premijer Arijel Šaron je gledao svoja posla: u Parizu je hvalio Francusku, evropsku zemlju sa procentualno najvećim brojem Jevreja i muslimana, da je po suzbijanju antisemitizma postala uzor na kontinentu.

Možda ova pohvala ne bi toliko padala u oči da Šaron nije prošle godine ocrnio Francusku zbog žestokog antisemitizma. LJut zbog toga, predsednik Širak je tada gnevno izjavio da izraelski premijer “neće biti dobrodošao u Francuskoj” dogod ne objasni značenje svojih teških reči.

Sad je, odjednom, Šaron došao u posetu Francuskoj, kad ona prednjači u merama protiv islamskog ekstremizma, a da prethodno nije objasnio zašto je Francuze bio optužio za “divlji” antisemitizam. Naravno, on je gost novog premijera Dominika de Vilpena, ali je glavne političke razgovore vodio sa predsednikom Širakom. Našao je do njega prečicu: hvalio ga je kao “jednog od najvećih svetskih lidera” i odao mu priznanje za znatan doprinos u mirovnom procesu na Bliskom istoku.

Tako to često biva u politici. Nacionalni interesi imaju svoje prioritete, a redosled prioriteta nije stalan, nego se menja, zavisno od zbivanja i obrta u međunarodnim odnosima.

Šaron je prošle godine zapravo podsticao Jevreje, kojih u Francuskoj ima oko 600 000, da emigriraju u Izrael. Povod mu je bio talas antisemitizma u Francuskoj, praćen incidentima koji su imali vrlo negativan odjek u Izraelu i Svetskom jevrejskom kongresu. On je sada u Parizu novinarima objasnio: “Naš je cilj da u narednih petnaest godina privučemo u Izrael jedan milion Jevreja iz celog sveta, uključujući i francuske Jevreje. Međutim, nije se mogla ignorisati očigledna činjenica da u Francuskoj postoji antisemitizam. Kao što se ne može ignorisati ni činjenica da je deset odsto francuskog stanovništva muslimanskog porekla.”

Izveštači su shvatili poruku: francuske vlasti su u međuvremenu napredovale u suzbijanju antisemitizma, ali su sada češća meta ekstremnih desničarskih grupacija postali, umesto Jevreja, muslimani.

Pomirenje između Šarona i Širaka zapravo je i pomirenje između Izraela i Francuske posle skoro četiri decenije, od izraelsko-arapskog rata 1967, kad su Izraelci zaposeli, pored ostalog, Gazu, Golansku visoravan, Zapadnu obalu Jordana i stari Jerusalim. Dotle je Francuska bila među zapadnim silama koje su pomagale Izrael, a od tada je, u izraelskim očima, više na strani Arapa. Sam predsednik Širak, iako je 1996. posetio Izrael, poznat je po svom zalaganju za prava Palestinaca na sopstvenu državu.

Do prekretnice nije, naravno, došlo zbog porasta islamofobije u Evropi – to je puka vremenska koincidencija – nego prošle jeseni, kad se Francuska našla među kosponzorima rezolucije UN o povlačenju sirijskih trupa iz Libana, što je u Izraelu bilo primljeno sa velikim odobravanjem. Uz to, Francuska se, zajedno sa Britanijom i Nemačkom, nalazi u “evropskoj trojci” koja pregovara sa Iranom o odustajanju od nuklearnog projekta, što se podudara sa najvećim izraelskim željama.

Najzad, saglasnost Izraela da u sklopu “mape mira” – mirovnog procesa pod okriljem UN i velikih sila – povuče iz Gaze svoje trupe i naseljenike, Pariz vidi kao lični Šaronov doprinos poboljšanju prilika na Bliskom istoku. Gost je zbog toga dobio uzvratni kompliment. Širak je Šarona nazvao “hrabrim liderom”.

Prema planu koji se pripisuje Šaronu, iz oko dvadeset teško utvrđenih naselja u Gazi treba da se povuče oko osam hiljada izraelskih naseljenika. Takođe se predviđa povlačenje nekoliko stotina naseljenika iz četiri naselja na Zapadnoj obali. Izraelci su te oblasti počeli da naseljavaju pošto su ih okupirali posle pobede u ratu 1967. Iseljavanje treba da počne sredinom ovog meseca. S te strane gledano, Šaronova poseta Parizu bila je takođe dobro “tempirana”.

Šaronu su se, prema pisanju “DŽeruzalem posta”, najviše dopali stavovi domaćina prema Iranu, sirijsko-libanskim odnosima i palestinskom pitanju. O Iranu je Širak rekao Šaronu: “Cilj nam je da dobijemo objektivne garantije da se Iran odriče svih aktivnosti u oblasti proizvodnje fisionog materijala.” Šaron je pokušao da pridobije Francusku da se založi za razoružanje militantne organizacije Hezbolah u Libanu, ali je Širak sugerisao strpljivost. Isto misli i o izraelskim zahtevima da se od novog palestinskog lidera Mahmuda Abasa zahteva odlučniji obračun sa grupacijama sklonim terorizmu i nasilju.

Poseta je u arapskom svetu praćena uzdržano, ali dosta objektivno, u kontekstu mirovnog procesa na Bliskom istoku. Čak se agencija “Al džazira” u znatnoj meri oslanjala na informacije francuskih i drugih zapadnih medija.