Gospodin Krupskaja

Znamo da je hleb od raži zdraviji, a mnogi kažu i ukusniji od pšeničnog. Čitateljka iz Kragujevca (samo tako se potpisala) očigledno je isprobala sve vrste tog hleba, jer mi je u pismu poslala gomilu etiketa. Na nekima od njih piše Żražani hleb” a na drugima Żraženi hleb”. Šta je pravilno, pita ona?

Pravilno je i ražani i raženi, pa čak (mada neuobičajeno) i ražni. U jednom tekstu, ipak, treba se opredeliti za jednu varijantu, što znači da nije dobro postupio onaj pekar na čijoj etiketi piše ŻRAŽANI HLEB” a ispod toga: ŻGlavni sastojci: raženo brašno, ražene i pšenične mekinje...” itd.

Tu je i isečak papirne kese s natpisom ŻPorodični hlebaC”, s velikim latiničkim C koje nedvosmisleno ukazuje na proizvođača – Centroprom, danas preimenovan u čisto srpsko C-market. Reč hlebac je pomalo Żnarodska”, ali nije neknjiževna. Nezgoda je samo što je žuto slovo ŻC” gotovo nevidljivo na smeđem papiru, pa se čini kao da piše ŻPorodični hleba” – a to već asocira na nekog Żzemljaka” koji pita ŻPošto ti je ovaj leba, leba ti?”

S plastične kese ne znam koje pekare ili fabrike potiče isečak na kome piše Ż10 Svežih Graham Hlebčića, bez konzervansa”. Nije sad bitno kako treba transkribovati englesko prezime Graham: Tvrtko Prćić u svom rečniku propisuje Grejam, mada mislim da ne bi bilo pogrešno ni Grejem ili Grem. Kada je reč o hlebu, koji je izum prve polovine DŽIDŽ veka, možemo prihvatiti tradicionalni oblik Grahamov hleb, kao što piše kod Vujaklije i u Enciklopediji ŻProsvete”. Drugo je pitanje što se u srpskom kaže hlepčić a ne hlebčić, i što je sve reči trebalo pisati malim slovom osim prisvojnog prideva, dakle 10 svežih Grahamovih hlepčića.

Čitateljka iz Kragujevca ima i pitanja druge vrste. ŻDa li za Srbe iz Kosovske Mitrovice i Đakovice treba reći da su mitrovički i đakovički Srbi, ili mitrovački i đakovački, kako stalno govore na televiziji?” Istoričari jezika kažu da nisu pogrešni oblici na -ački, što objašnjavaju time što se Mitrovica (i jedna i druga) prvobitno zvala Mitrovci, a Đakovica – Đakovo.

Posebno čitateljku muči promena ruskih ženskih prezimena. ŻSportski reporteri”, piše ona, Żgovore da je medalja pripala Miškini ili Simagini, a meni se čini da bi bilo bolje Miškinoj ili Simaginoj. Vrlo rogobatno mi zvuči kada čujem da je neka trkačica prestigla Andrevskaju ili da se sudarila sa Andrevskajom. Ako već muška prezimena na -ij skraćujemo i ne kažemo Dostojevskij, nego Dostojevski, valjda bi slično trebalo uraditi i sa ženskim i reći Andrevska, Andrevske, Andrevskoj, a ne Andrevskaja, Andrevskaje, Andrevskaji... U vezi sa ovim spomenula bih i jedan Żbiser” iz književnosti. U jednom romanu Roberta Ladlama (naslov sam zaboravila), ruski oficir, muškarac, zove se Aleksej Krupskaja!”

Ovaj poslednji primer podsetio me je na američki film ŻSkag” iz 1980. godine, čiji je glavni junak radnik u železari, poreklom Srbin. Tu se objašnjava da su ga drugovi prozvali Skag jer im je bilo teško da izgovore njegovo pravo prezime – Skagska. Tipično srpsko prezime, zar ne? Što je najsmešnije, tu ulogu je tumačio Karl Malden, dakle Mladen Sekulović, naš zemljak.

Amerikanci su takvi i nema im pomoći. Pitanje je ima li leka za sportske izveštače koji veruju da je od Miškina i Simagina dativ ŻMiškini”, ŻSimagini”. Ruska muška prezimena na -in kod nas imaju imeničku promenu (kažemo s Putinom a ne Żs Putinim”, kako bi bilo u ruskom), za ona na -ov se kolebamo – sa Ivanovom (bolje) ili sa Ivanovim? – ali ženska su uvek po pridevskoj promeni: pišemo gospođi Ivanovoj, dodeljujemo medalju Miškinoj, sasvim kao što sedimo u bakinoj sobi a ne Żu bakini sobi”.

Za prezimena na -ska Pravopis, u tački 157d, kaže da u nominativu mogu ali ne moraju zadržati ruski završetak -ja, dakle Belevskaja, Krupskaja, Boginskaja (pored Belevska itd.), ali da je promena isključivo pridevska, dakle Belevske, Belevskoj, Belevsku, sa Belevskom. Zanimljivo je da se i u toj tački Pravopisa pominju Żsportski komentatori” koji upotrebljavaju neprirodne i nepravilne oblike ŻBelevskaje”, ŻBelevskaji” i slično. To znači da su odvajkada poznati kao grešnici kad su u pitanju žene... pardon, ženska prezimena.