Vedri vilajet

Otkako je pre godinu dana upisan u zemljopisne mape Mećavnik grad je sa susednom Šarganskom osmicom postao skoro obavezno pohodište putnika koji prolaze užičkim krajem bilo ka Tari, Zlatiboru, Jadranu ili Bosni. Nemali je broj i onih kojima je ovaj neobični grad i posebno izletničko odredište. NJegovu privlačnost će svakako povećati i nedavna dodela nagrade Fondacije za arhitekturu iz Brisela.

Prvi vizuelni susret sa Mećavnik gradom doživljava se kad se iz pravca Užica posle krivudavog, brdima stešnjenog, puta pred putnikom otvori panoramski pogled na široki planinski venac čiji se šumoviti obronci spuštaju prema valovitoj dolini u čijem se središtu ističe breg sa skupinom kuća na zaravljenom vrhu. Posle nekoliko kilometara, kada sa glavnog druma skrene na strmi brdski put, namernik se ubrzo nađe na ravnom vrhu Mećavnika i pred njim počinju da se otvaraju stranice nesvakidašnje neimarske priče.

Dvokrilna, krovićem natkrivena kolska kapija (namenjena potrebama snabdevanja i izuzetnim prilikama) i pripojena joj vratnica čine glavni ulaz u naselje. Pošto prođe pored male recepcije, posetilac se nađe na početku izduženog prostranog dvorišta formiranog između dvostranog niza kuća sa crkvom Svetog Save na krajnjem središnjem mestu. I pre obilaska naselja novi dolaznik već po osmehnutim licima zatečenih šetača može da oseti da se našao u vedrom bajkovitom vilajetu.

U pojedinačnim zgradama smeštene su prodavnica domaćih rukotvorina, proizvoda i suvenira, zatim je tu poslastičarnica sa, takoće lokalnim, pecivima i poslasticama, pa restoran domaćih jela. U jednoj od zgrada nalazi se i dvoetažna galerija u kojoj ovog leta gostuje mag slikarske karnevalske fantastike Vojo Stanić. U najvećem objektu smeštene su biblioteka, obrazovna radionica, boravišne odaje i bioskop duhovito obeležen ćiriličnim slovima “Underground”. Sve zgrade nose pečat ručne izrade i izgrađene su priručnim materijalima sa preovlađujućom upotrebom drveta, koje je primenjeno od krovova pa do dvorišnog poda. Obilje detalja datih kroz obradu drveta na fasadama, ogradama i u enterijerima, oplemenjenih rezbarijama ili iscrtanim ornamentima odišu spontanom stvaralačkom radošću, koja se sugestivno i inspirativno prenosi i na posetioce.

I dok sve ostale kuće svoj doprinos arhitektonskoj vrednosti naselja daju združenim ansambličnim delovanjem, dotle se crkva Svetog Save izdvaja svojim posebnim oblikovnim vrlinama. Ova mala bogomolja u osnovnom vidu sledi svoje daleke prethodnice crkve-brvnare. NJen visoki strmi dvovodni krov, sa zaobljenim spojnim prelazom na oltarskoj strani, na čeonoj fasadi se završava trouglastim bridom koji formira neku vrstu paspartua za živahnu ritmičku igru trougaonih krovnih ispusta spojenih stepenastim nizom takođe trouglastih drvenih aplikacija. NJima obgrljen portal i nad njim ikona svetog Save dopunjuju ovo inventivno skrojeno pročelje koje, združeno sa svim ostalim gradivnim elementima, simbolički usmerava crkvu prema tajnovitim nebeskim predelima. Ukupnim kvalitetima ovaj mali hram je uveliko nadrastao svoj fizički obim i svakako je zaslužio stranicu u antologiji našeg sakralnog graditeljstva. Na našu malu žalost, zvonik je ostao i proporcijski i likovno bar na korak iza vrednosnog dometa crkve.

U morfološkoj kompoziciji kompleksa glavni činioci u horizontalnoj ravni su umešno raspoređene kuće, a u vertikalnoj projekciji strmi krovovi gradiranih veličina i visina, što je sve zajedno dalo prostornu predstavu visokih plastičkih kvaliteta.

U poređenju sa Sirogojnom, kao etnoskupinom sastavljenom od donetih obnovljenih kuća, i planiranim sličnim naseljima, Kusturica je našao formulu u kojoj je naša graditeljska baština reinpretirana maštovitim postupkom vrednim višestruke hvale. Očekujemo da će započeto širenje ovog naselja novim sadržajima na obroncima brda biti u istoj meri brižljivo i dosledno stilski izvedeno kao što je to učinjeno u osnovnoj celini na vršnoj zaravni koja treba da svakako zadrži svoj nukleusni status.