Korak do lomače

Postoje li štetne knjige? Ako se složimo da postoje, kako ih možemo prepoznati? A kako tek među njima izabrati one koje su najštetnije?

Ne mučeći se mnogo ovakvim pitanjima, zagrebački “Globus” je nedavno sproveo izbor deset najštetnijih. Ubrzo za njim, učinila je to i beogradska “Evropa”. Ko u prvi mah pomisli da se ovde radi o bratskom ugledanju, vara se. Jer, pre ova dva nedeljnika, rang-listu štetočinskih knjiga pravio je američki konzervativni časopis Hjuman ivents. U pitanju je, dakle, svetski a ne nekakav balkanski trend. Hrvatsko-srpska originalnost ispoljava se jedino u svojoj već poslovičnoj megalomaniji. Naime, dok se pomenuti američki časopis ograničio na izbor najštetnijih knjiga u dva prethodna veka, Hrvati i Srbi se nisu sputavali ni vremenskim ni prostornim ograničenjima. Uzimano je u obzir sve što je objavljeno na hrvatskom i srpskom jeziku. Otišlo se čak i korak dalje – vršena je procena štetnosti i onoga što je, kako je to formulisao “Globus”, “napisano na jezicima razumljivim i bez prevođenja”. Srpska inovativnost ispoljila se pak u pravljenju dveju lista, svetske i domaće, iako se naše knjige ravnopravno pojavljuju i u međunarodnoj konkurenciji.

Kakvi su rezultati dobijeni, vidi se na listama koje prenosimo. A kakva je validnost samog postupka izbora, da se naslutiti ne samo na osnovu ovih finalnih već i prema pojedinačnim listama, posebno prema obrazloženjima i komentarima koji ih prate.

U hrvatskoj anketi učestvovalo je pedesetak intelektualaca, kažu, uglavnom pisaca. Oni koji su sastavili i potpisali su imenom i prezimenom listu štetočinskih knjiga, a oni koji su odbili takvo izjašnjavanje objasnili su zašto mu se protive. To je ovom glasanju bez sumnje dalo izvestan šarm i podrazumevanu dozu ludizma, ako se izuzme jedan slučaj etnički obojenog diskreditovanja Andrića, gde se kaže da je i on štetan “jer je stvorio negativan stav o muslimanima i islamu”. I drugi veliki pisac, Krleža, dospeo je čak na glavnu, tzv. top-listu sa više nego smešnim i tendencioznim obrazloženjima. U svakom slučaju, onaj ko je smatrao da neku knjigu sme da definiše kao štetočinsku, činio je to bez izbegavanja rizika i sopstvene odgovornosti.

U srpskom izjašnjavanju, stvari izgledaju donekle drugačije. Prvo, u anketi je učestvovao manji broj intelektualaca, njih tridesetak. Drugo, “više od polovine njih želelo je da glasa anonimno”. Treće, štetočinstvo nekih knjiga traženo je izvan samog teksta i nalaženo u njihovim zloupotrebama ili ideologijama njihovih autora. Tako, recimo, znamo zašto su ali ne i čijim glasovima na liste dospeli Koreni Dobrice Ćosića i Filozofija palanke Radomira Konstantinovića.

HJUMAN IVENTS 1. Marks-Engels Komunistički manifest 2. Adolf Hitler Mein Kampf 3. Mao Cedung Citati 4. Alfred Kinsi Seksualno ponašanje žena 5. DŽon Djui Demokratija i obrazovanje 6. Karl Marks Kapital 7. Beti Friden Tajna ženstvenosti 8. Ogist Kont Kurs pozitivne filozofije 9. Fridrih Niče S one strane dobra i zla 10. DŽon Majnard Kejns Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca GLOBUS 1. Adolf Hitler Mein Kampf 2. Protokoli sionskih mudraca 3. Biblija 4. Dan Bronjn Da Vincijev kod 5. Vuk Drašković Nož 6. Ivan Aralica Fukara 7. Marks-Engels Manifest komunističke partije 8. Krleža Djela 9. Paulo Coelho Alkemičar 10. Franjo Tuđman Bespuća povjesne zbiljnosti EVROPA - 10 najštetnijih 1. Adolf Hitler Mein Kampf 2. Protokoli sionskih mudraca 3. Marks-Engels Komunistički manifest 4. Mirjana Marković Celokupni opus 5. Stari zavet 6. Alija Izetbegović Islamska deklaracija 7. Savić Marković Štedimlija Osnovi crnogorskog nacionalizma 8. Kuran 9. Dobrica Ćosić Koreni 10. Franjo Tuđman Bespuća povjesne zbiljnosti EVROPA - 10 najštetnijih domaćih knjiga 1. Mirjana Marković Celokupni opus 2. Savić Marković Štedimlija Osnovi crnogorskog nacionalizma 3. Dobrica Ćosić Koreni 4. Milorad Ulemek Legija Gvozdeni rov 5. Oskar Davičo Trg M 5. Vuk Drašković Nož 6. Marko Ristić Tri mrtva pesnika 7. Jovan Popović Pinki je video Tita 8. LJiljana Habjanović Ženski rodoslov 9. Danko Popović Knjiga o Milutinu 10. Radomir Konstantinović Filozofija palanke

Ko stoji iza takvih ocena ovih autora i knjiga, ne saznajemo, nažalost, ni od novinara koji je obradio anketni materijal.

Jer: “U vrhu liste štetnih našao se i Dobrica Ćosić, čije se delo, posebno u mlađim generacijama, sve više čita kritički. Iako se na toj listi, jednako kao Koreni, moglo naći i Vreme smrti, opredelili smo se za samo jednu Ćosićevu knjigu. Ćosića su anketirani videli kao ideologa jednog puta na kom je Srbija iz ateističkog titoizma gotovo neosetno prešla u radikalni nacionalizam.”

A kako se pak na desetom mestu najštetnijih knjiga našla “kultna” knjiga Filozofija palanke Radomira Konstantinovića? Navodno, “anketirani su u većem delu ovu knjigu ocenili kao pseudofilozofsku simplifikaciju podele na zdravu i palanačku Srbiju. Ta knjiga je kasnije poslužila kao jak predložak za ceo niz napada na celokupan srpski nacionalni korpus kao neizlečivo bolestan od nacionalizma, gde se ne zaboravlja da je njen autor, predani titoista, u Josipu Brozu početkom 80-ih video ‘Pikasa socijalističke prakse’.”

Kad se pažljivo pročitaju ovako sročena anonimna obrazloženja Ćosićevog i Konstantinovićevog štetočinstva, teško je oteti se utisku da su ona “gotovo neosetno prešla” u nešto što bi se moglo nazvati javnom denuncijacijom. Ili da su se približila onom čega su se plašili neki hrvatski intelektualci kad su odbili učešće u ovakvom razvrstavanju knjiga. A to je, kako piše “Globus”, gotovo neraskidiva povezanost pojma “štetnosti knjige” sa pojmom “indeksa”, “zabrane”, “čišćenja”, “bunkerisanja”, inkvizicije, egzekucije, smetlišta, spaljivanja, ekstreminiranja... “Ne želim sudjelovati u nečemu što bi se moglo protumačiti kao Indedž librorum prohibitorum bilo koje vrste”, rekao je u tom kontekstu književnik Boro Radaković. A književni kritičar Velimir Visković otišao je još korak dalje tvrdeći da je za njega stvaranje ovakvih lista “korak do spaljivanja knjiga”.

Pa, posle svega, šta nam ostaje da mislimo o idejama da se knjige posmatraju u horizontu štetočinstva? Umesto našeg, nudimo odgovor književnika Mirka Kovača koji, reagujući na “Globusovu” anketu, ne negira da takve knjige zaista postoje, ali i upozorava da je “tema velika da bi se o njoj površno i neozbiljno pričalo”.