A gde je šlag?

Da li znate šta je, ako je sudeći po interesovanju publike, bio događaj leta u Beogradu? Reč je o nezapamćenoj gužvi u Sabornoj crkvi i oko nje, pa su svi koji nisu imali sreće da uđu u crkvu, na video-bimu gledali koncert ruskog hora “Glinka”. Ovi svetski priznati umetnici bili su u Beogradu posle svog gostovanja na Ohridskom letu. Sličnim prizorom ne može se pohvaliti nijedna manifestacija sa ovogodišnjeg BELEF-a.

Ali, sva je prilika da to i nije bila namera ljudi koji su organizovali ovgodišnje Beogradski letnji festival. Ilustracije radi, nedelju dana pred kraj ove smotre, selektor pozorišnog programa, reditelj i upravnik Malog pozorišta “Duško Radović” Anja Suša, kaže:

“Ovogodišnji BELEF je bio neka vrsta diskontinuiteta sa pozorišnom sezonom gde se predstave, inače, stavljaju na repertoar u sigurnom pravcu, pre svega u skladu sa zakonom tržišta i efektom prodaje ulaznica, što odaje sliku tradicionalnog građanskog pozorišta. Moje lično uverenje je da jedan letnji festival treba da se trudi da neguje pozorišnu praksu koja je tokom sezone pomalo zanemarena, iz različitih razloga.”

NJena ideja je bila da se da šansa drugim pozorišnim formama i idejama. Sva je prilika da je budžet ovog festivala predstavljao dobru stavku, pa sama poseta publike neće bitno uticati na konačan finansijski efekat. BELEF ove godine košta 39 miliona dinara, od čega je pet miliona dalo Ministarstvo za kulturu i informisanje Srbije. Tim novcem je “pokriveno” izvođenje 60 premijernih programa i, naravno, stavljanje na repertoar onih ranije izvedenih tokom puna dva letnja meseca (jul i avgust) koliko traje ova gradska manifestacija kulture. Neki ozbiljni stručnjaci u oblasti marketinga kažu da je BELEF u tom delu apsolutno podbacio i da jedna takva manifestacija mora sa svih strana ulica, trgova i bulevara da bode oči svakome ko živi u Beogradu, a posebno onima koji ga posete kao turisti.

Za ljude koji su ove godine izneli teret organizovanja BELEF-a, jedan od njegovih kvaliteta je i u činjenici da su ove godine osvojeni novi prostori po gradu, kao što je poslednji sprat Poslovne palate “Ušće” pored Dunava, Botanička bašta i mnogi drugi. Mada, ovakva disperzivnost nije praksa sličnih svetskih festivala. Naime, njihovi glavni programi se održavaju na jednom mestu, a samo prateći off programi izvode se bilo gde, uglavnom na trgovima i ulicama. Pokazalo se da je to važno, pre svega zbog domaće publike, ali i zbog stranaca. Ovogodišnji BELEF je u tom pogledu bio jedna velika off, off igra širom Beograda.

Ocena festivalskih produkcija i gostovanja pripada kritičarima, ali u slučaju ovakvih letnjih manifestacija presudna je obično reč publike. I blagajne, donekle. Kao što je važan i utisak koji na kraju ostaje u javnosti. U tom smislu, ne može se reći šta je hit ovogodišnje produkcije i po čemu će biti upamćen ovogodišnji BELEF. To sigurno nije “Društvena igra” Ivana Lalića u režiji Egona Savina, koju su na 24. spratu renovirane, bivše zgrade Centralnog komiteta, u režiji Egona Savina igrali Svetozar Cvetković, Aleksandra Janković i Boris Isaković. Teško je verovati da će to biti toliko izvikana duodrama “Kiseonik” ruskog pisca Viripajeva koji se igrao u režiji Tanje Mandić- Rigonat u Barutani, niti trupe iz Slovenije, Nemačke, Češke i Italije.

U trenutku kada izlazi ovaj tekst, ostalo je da se izvedu dve pozorišne premijere od kojih se, inače, najviše očekuje. Reč je, pre svega o produkciji BELEF-a i Beogradskog dramskog pozorišta koja je rezultirala premijerom komada “Mala trilogija smrti” Elfride Jelinek, dobitnice Nobelove nagrade, koja je zakazana za 25. avgust, a potom ostaje na redovnom repertoaru Beogradskog dramskog. Potom, Šilerovo delo “Spletka i ljubav” koje će se u režiji Ivane Vujić premijerno izvesti 30. avgusta u Beton hala teatru. Ova predstava će potom biti na repertoaru pozorišta lutaka “Pinokio”, a pored Slobodana Beštića i Danice Ristovski u predstavi se pojavljuju lutke i slikar Kosta Bunuševac. Treba podsetiti da se ove godine obeležava 200 godina od smrti ovog slavnog nemačkog pisca. Tu je i izložba u galeriji Biblioteke grada Beograda “Na Vreme” koja se otvara 27. avgusta. Reč je o selekciji printova nedeljnika “Vreme” u izboru slavnog, svetski priznatog dizajnera Mirka Ilića.

Nebojša Bradić, reditelj predstave “Mala trilogija smrti”, okupio je respektabilnu ekipu saradnika. Dramaturg je Ivana Dimić, prevodilac Kosta Carina, kostimografi Ivanka Jevtović i Maja Nedeljković, kompozitor Zoran Erić a glavne uloge tumače Đurđija Cvetić, Nebojša Dugalić, Dragan Petrović, Milica Zarić, LJubinka Klarić... Sama Elfrida Jelinek je za ovo svoje delo kazala:

“Ovi tekstovi su zamišljeni za pozorište, ali ne i za pozorišno izvođenje. Ličnosti već vode same sebe na zadovoljavajući način. Naslovi tri dela: 'Vilinska kraljica', 'Smrt i devojka' i 'Putnik' uzeti su po Šubertovim pesmama. Geteov Vilinski kralj, pak, promenio je pol. On je, u prvom delu, jedna slavna, naravno mrtva glumica koju, po starom običaju nose tri puta oko Burgteatra. Ona, takoreći, govori epilog za moj pozorišni komad 'Burgteater', čija je ona glavna ličnost i to zato što je nju nemoguće umrtviti i zbog toga uvek govori i govori.”

Uvodeći prvi put Elfridu Jelinek na domaću pozorišnu scenu, Nebojša Bradić kaže da ova autorka spada u one pisce koji uvek stvaraju jedno delo:

“U svakom svom novom romanu i drami ona se obračunava sa svojim starim temama, besni protiv sadašnjosti koja prošlost i njene žrtve gura ispod tepiha.”