Imate razlog da slavite!

Frensis O’Donel je u Beograd stigao sredinom oktobra 2000, neposredno posle političkih promena u našoj zemlji. Radio je ovde do prošle godine, kao stalni koordinator Ujedinjenih nacija u SCG. Sada je na istoj dužnosti u Ukrajini. Ovih dana se ponovo obreo u našem glavnom gradu. Za NIN objašnjava zašto:

- Došao sam na proslavu 60. rođendana prestolonaslednika Aleksandra. Bila je tako savršeno organizovana da se tačno moglo videti koliki je napredak zemlja postigla. Stvari su vraćene u normalu, sve je bilo dokaz zrelosti za stupanje u evropske integracije.

Osetio sam da je tako još pre nekoliko nedelja, kada je predsednik Svetozar Marović održao izlaganje u dablinskom Institutu za evropska pitanja. Ja sam tada upravo stigao kući iz Ukrajine, na odmor. Predsednik Marović je na svoje slušaoce u Institutu ostavio snažan utisak da Srbija i Crna Gora napreduje, da se ponovo izgrađuje posle dugotrajnog perioda muka i iskušenja, da je, u suštini, dobrano zakoračila u proces integracije, kako na evropskom, tako i na globalnom nivou. Osetilo se da je to sada jedna sasvim normalna evropska država koja, baš kao i svaka druga, ima samosvojnu istoriju i jedinstvene izazove sa kojima se suočava. Dr Garet Ficdžerald, bivši premijer Irske, predsedavao je skupu na kome je govorio predsednik Marović.

Kakva su vam iskustva iz Ukrajine?

- Pa, mislio sam da će u Kijevu biti mirnije, a ispostavilo se da sam stigao baš u vreme previranja; desila se još jedna mirna revolucija. Od tada su na delu izvanredne promene, ljudima se otvaraju velike mogućnosti, upravo onako kako se to i ovde događalo.

Dok ste radili u Beogradu, često ste podsećali da naša zemlja mora da ispuni svoje međunarodne obaveze. Zašto ste se, posebno tokom poslednje godine svog boravka ovde, toliko bavili time?

- Zato što je pojedinačno najveća prepreka vašim dubljim integracijama, svejedno da li u smislu evroatlantskog Partnerstva za mir ili samih evropskih integracija, bila adekvatna saradnja sa Haškim tribunalom. Zapravo je to pitanje bilo prepreka na putu sticanja poverenja stranaca, privlačenja investitora i dobijanja donatorskih obećanja. Istinsko mi je zadovoljstvo da se stvari sada odvijaju nabolje. Sem toga, u zemlji je pojačana svest o tome šta se stvarno događalo tokom rata...

Uskoro ćemo obeležiti petogodišnjicu naše oktobarske revolucije. Kako je vi danas vidite?

- Počeo bih od onoga u šta sam mogao da se uverim ovih dana u Beogradu: bilo je divno videti da je premijer Koštunica u odličnoj formi; potpredsednik vlade profesor Labus takođe zrači pozitivnu energiju, uz vedrinu koja odaje optimizam. Ti lideri, kao i drugi sa kojima sam imao prilike da se sretnem u Beogradu i Dablinu, kako oni iz Crne Gore, tako i oni iz Srbije, izazvali su u meni osećaj da se sada već razvio visok stepen samopouzdanja i odlučnosti i da se SCG s punim pravom vratila svom evropskom i globalnom domu. Danas je ovo drugačija zemlja od one koju smo imali prilike da vidimo neposredno posle oktobarskih promena, drugačija i od one koja je pretrpela ogroman gubitak kada je izvršen atentat na premijera Đinđića.

Kako se bližimo petogodišnjici istorijskih promena od 5. oktobra 2000, ne mogu da se oduprem razmišljanju o tome koliko se mnogo toga promenilo. Vaspostavljena je demokratija. Okončana je izolacija. Osigurana je integracija, zahvaljujući mudrosti predsednika Koštunice, koja je obezbedila da SRJ odmah bude ponovo primljena u UN, odustajanjem od pretenzija na to da bude jedina država-naslednica bivše SFRJ. Tako se SRJ vratila kući 1. novembra 2000. Izbegnut je konflikt na jugu Srbije i vaspostavljeno je poštovanje ljudskih prava. Započeo je dijalog o iznalaženju prihvatljivog rešenja za kosovsko pitanje. Iskreno se nadam da će buduća ustavna reforma takođe pomoći konsolidovanju stabilnosti.

Ekonomija je postavljena na ispravan kolosek. Predstoji veliki ulazak novih investicija, a turisti su ovu zemlju vratili na spisak omiljenih destinacija; tokom pet godina zabeleženo je desetostruko povećanje. To je zemlja kakvu narod želi!

Da, ali, recimo, nacionalni dohodak i dalje je nizak, svega 2 620 dolara...

- To je tačno, ali on raste. I dalje treba posvećivati pažnju pitanjima siromaštva i nezaposlenosti, ali je izvesno da se kvalitet života poboljšava. Spoljni posmatrači smatraju da je u strukturnim reformama postignut odličan napredak. Strani investitori koji su došli, ostvaruju veliki profit, toliki da u poređenju s njim ni eventualne teškoće na koje još nailaze, gube na značaju. Cela zemlja je veliko, živo gradilište. A ljudski kapital – što je birokratski izraz za talentovane ljude – sve se više traži, tako da strateški investitori ovu zemlju pretpostavljaju drugim evropskim. A tek porez na prihod! To je nešto na čemu mogu da vam pozavide druge zemlje, uključujući bogatu Irsku! To je, stvarno, zdravo. U suštini, svi smo mi svesni da je Beograd ključni saobraćajni i infrastrukturni centar na raskršću dunavskih, kopnenih i vazdušnih puteva koji povezuju sever, jug i istok Evrope.

Izvanredan je i oporavak bankarskog sektora. Mislim da su domaći devizni depoziti porasli praktično sa nule na 1,4 milijardu evra! Devizne rezerve zemlje su sa mršavih 360 miliona dolara, koliko su iznosile 2000, dosegle čak 4,2 milijarde dolara 2004. godine!

Možda bi, ipak, bilo dobro ako bi se pristupilo i izvesnom prilagođavanju ekonomske politike, kako bi se još više poboljšala poslovna klima i obuzdala inflacija koja je, kako čujem, visoka u prvoj polovini godine.

Sve u svemu, danas ima još više razloga za slavlje nego 5. oktobra 2000!

Kako stoje stvari sa Ujedinjenim nacijama, u kojima radite? Nije li i njima potrebna reforma?

- Da, ali odnos između UN i zemalja-članica treba da bude odnos uzajamne podrške. Naš rad u UN sa Srbijom i Crnom Gorom pokazuje koliko se mnogo toga može postići ukoliko postoji zajednički cilj. Agencije UN mobilisale su podršku kako bi se zemlji pomoglo da premosti svoje probleme, jer je i nama u UN potrebna snažna SCG. Vaš glas može pojačati postojeći hor članica kako bi svi prigrlili onu vrstu reformi za koju se zalažu generalni sekretar i mnoge zemlje-članice. Tu će od ključnog značaja biti zasedanje Generalne skupštine koje se na najvišem nivou održava narednog meseca. A u oktobru Ujedinjene nacije slave svoj 60. rođendan!

R. N.