Tijana Mandić

Rođena 26. decembra 1950. godine u Zemunu. Osnovno obrazovanje započela je u Beogradu a završila u Francuskoj, tri godine srednje škole učila je u Saint Julien en Genevois u Francuskoj, a maturirala je u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji sa temom Indeterminizam kod Andre Žida. Na Katedri za kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982. godine doktorirala je tako što je eksperimentalni deo rada obavila u Londonu (pionirski rad u oblasti psihoterapije psihoza) a tezu je odbranila u Beogradu. Radi kao redovan profesor psihologije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je takođe predavač Komunikologije na postdiplomskim studijama. Predavač je i psihoterapeut u Internacionalnoj gimnaziji u Beogradu, izvršni je direktor Anglo-američke gimnazije u Beogradu, programski direktor American College u Beogradu, gostujući profesor na Adlerovom institutu za psihoanalizu u NJujorku. Objavila je brojne tekstove, tri studentska priručnika i tri knjige. Razvedena, majka Danila koji ima 20 godina.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- To što neki ljudi uporno rade na povećavanju nivoa svesnosti. Tako će valjda stvoriti kritičnu masu koja će sprečiti uništavanje planete i nas samih.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Rat.

Kad vam je neprijatno?

- Kad napravim budalu od sebe uporno pokušavajući da budem u pravu. To mi se sve ređe događa, ali je ipak izuzetno bolno.

Koju pesmu volite da pevate?

- Apsolutno nemam sluha. Pevam samo krišom kada mislim da me niko ne čuje. A to je onda nešto od Boba Dilana.

Šta vas izluđuje?

- Egomanijaci. Moja drugarica ih zove “samoživi sebični skotovi”. Nažalost, u mnogim kulturama je ta karikatura individualizma idealizovana, te smo dobili vojske paćenika koji bezumno ponavljaju priče rečima: “moje želje – moje potrebe – moje misli – moja osećanja”. To što su postali karikature ljudskog, to je njihova stvar, to što nas maltretiraju smatrajući da su se samoaktuelizovali, postaje društveni problem.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- To što sam inspirisala neke ljude da kreativnije žive.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Lista je ogromna. Zahvalna sam što mogu tolikima da budem zahvalna. U poslednje dve godine naročito sam zahvalna Margareti Turpin i Robertu Elenbogenu profesionalno i Brankici Stefanović i Urošu Skoko privatno.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Umem da razumem, podržim i inspirišem. Optimista sam.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Nesrećne žene i njihove projekcije.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Misle da sam svojeglava, razmažena srećnica. Ne vide rad i trud koji ja ulažem.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da umem da slikam.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- I tu je lista ogromna. Izvinjavam se svima onima o koje sam se ogrešila. Ja sam osoba koja je puno rizikovala u životu. Nisam savršena, pa sam pravila mnoge greške, iako me taj uvid još uvek izuzetno žulja.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Strpljiva sam, uporna i radna. Možda sam i sama kriva za to jer održavam “imidž” o sebi kako mi sve ide lako.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Inat. Ja sam dete ovog podneblja i inat mi profunkcioniše u mnogim oblicima, ne različitim nivoima iracionalnosti.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Fotografije.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Uz sve svoje znanje iz kliničke psihologije, pogrešno procenjujem neke ljude. Na osnovu tih pogrešnih procena donosim katastrofalne odluke. To je večni materijal za moj lični rad.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Preosetljiva, ranjiva i zlopamtilo.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Visoka, vitka i bledunjava.

Razum i Želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Na pomen reči vlast dobijem gadan ukus u ustima. Ono što mislim da je važno jeste da se ljudi okrenu ka onome što je moguće. Muka mi je da slušam kako nam objašnjavaju šta sve nije moguće. Pa onda elaboriraju, gnjave i dave. Zbilja mislim da treba da se okrenemo svetu mogućeg i da svoju energiju usmerimo na tu stranu.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Naša deca.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Lu Salome.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Ajnštajn, Frojd, Pikaso. Bez obzira na sve kritike, posle njih svet više nije bio isti. Promena paradigme je, po mom mišljenju, najvažnije što pojedinac može da učini.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Revolucija Vilhema Rajha.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Dubravka Terzića.

Život i vecnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Debela apotekarica. Verovala sam da debele apotekarice žive srećno u carstvu mirisa. Izuzetno sam volela da mirišem svet, i zauvek pamtim miris dudinja i cimeta iz kuće moje bake, a odrasle sam molila da me vode u apoteku da se namirišem kojekakvih divota.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da otkrivam sve faze života, da ne odustanem.

Kako biste voleli da umrete?

- U snu.

Gde želite biti sahranjeni?

- U Zemunu, naravno, kao i svaka Zemunka.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Moj sin.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

“Bila je izuzetna žena”, i da mi pusti Boba Dilana.