Terorista iz kukuruza

Marokanac Abdel Madžid Bušar, pripadnik Al kaide, vreme u Centralnom zatvoru u Beogradu provodi uglavnom moleći se.

“On nema kontakte sa drugim zatvorenicima. Mere bezbednosti povećane su shodno ozbiljnosti situacije. NJegov tretman adekvatan je statusu koji on ima”, kaže Dragoljub Lončarević, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde.

To sve otkad je otkriveno ko je on.

A Bušara nije uhapsila nikakva bezbednosna agencija, niti specijalna policijska jedinica, kako bi možda pomislio gledalac snimaka njegovog prebacivanja u CZ, već običan (“brkati”) pozornik prilikom rutinske kontrole dokumenata u vozu.

Nije imao nikakva dokumenta kod sebe, bio je malo bolje obučen a kretao se od Subotice ka Beogradu i to je bilo dovoljno da bude priveden. Bilo je to 23. juna. Šest dana kasnije, rešenjem sudije za prekršaje zbog neposedovanja dokumenata (on se predstavio kao Iračanin Midhat Salah) i ilegalnog prelaženja granice određen mu je pritvor od 20 dana i odmah je upućen na izdržavanje kazne u Padinsku Skelu. Sa okopavanja kukuruza iz Padinjaka “izvadio” ga je dopis Interpola koji je potvrdio (na osnovu otisaka prstiju) da je dobro obučeni putnik iz voza zapravo terorista, neposredno odgovoran za bombaške napade u Madridu, u kojima je poginuo 191 čovek i povređeno 1 920 ljudi.

Tada počinje taj specijalni tretman adekvatan statusu.

Pre dobijanja tog statusa koji podrazumeva samovanje ili pratnju naoružanih specijalaca, pripadnik Al kaide se šetao hodnikom stanice u 29. novembra, odnosno pored žice u Padinskoj Skeli.

Zašto onda tada nije pobegao?

Naravno, ako isključimo to da je Interpol pogrešio i da je on, kako je rekao u saslušanju sudiji Panteliću, zapravo Abdul Maruan Ali, student iz Sirije, koji nikada nije bio u Španiji i koji osuđuje sve terorističke napade. I koji je lagao da je Iračanin iz straha da ga ne bi vratili u Mađarsku, gde je već, kako kaže, bio u zatvoru za strance.

Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, kaže da Bušar nije pobegao iz Padinske Skele zato što je verovatno imao dobar tretman i računao je da će uskoro biti pušten. “Moguće je da se tako nešto već događalo u prošlosti. Na Balkanu je stvoren centar ekstremne ideologije, ovde postoje ljudi zaduženi za prihvat terorista i teroristi se ovde osećaju prilično lagodno.”

Sličnog mišljenja je i Darko Trifunović, predavač na Fakultetu civilne odbrane. “Kada je izašao iz Evropske unije i ušao u Srbiju, njemu je laknulo. Mislio je da je odradio posao. U svesti terorista Srbija je zemlja koju su oni porazili i u Bosni i na Kosovu i koja ima prilično slabe bezbednosne snage.”

Trifunović smatra da je Bušar najverovatnije išao na varijantu da kao azilant izađe iz Evrope i da se dokopa muslimanskih zemalja. “On je to već gotovo bio i učinio. Trebalo je samo da se dokopa Bosne ili Kosova i tamo bi prilično lako uspeo da izdejstvuje za sebe nova dokumenta sa kojima bi mogao slobodno da se kreće.”

On iznosi i pretpostavku da je Mađarska, iz koje je Bušar, po svemu sudeći, ušao u Srbiju 23. juna (mada, postoje i informacije da je on u Srbiju ušao 2. juna, i to kod Dimitrovgrada i da je tri nedelje vršljao po našoj zemlji), možda namerno pustila Bušara. Da otkrije kuda bi on otišao.

“Praksa u službama bezbednosti je da se ovako dragoceni ljudi hapse odmah samo u slučaju da su momentalno spremni na izvršenje krivičnih dela. Bušar, u ovom slučaju, očigledno nije pripremao teroristički napad i uhapsivši ga, mi smo propustili idealnu priliku da vidimo kuda bi otišao i da otkrijemo ‘spavače’ Al kaide, kojih ima mnogo u ovim krajevima: u Bosni, u Raškoj, na Kosmetu.” Pri tom, kao “spavače” Trifunović definiše i one koji na bilo koji način pomažu: prikrivanjem, informacijama, omogućavanjem prelaska državnih granica...

Dobrivoje Radovanović, međutim, kaže da je malo verovatno da bi se terorista tako visokog kalibra namerno puštao i rizikovao se njegov beg kad ima mnogo drugih načina da se otkrije mreža saradnika. Kad bi to, ipak bilo istinito, to bi značilo, kaže, da smo mi potpuno van evropskog sistema bezbednosti.

O tzv. uspavanim ćelijama terorista na ovim prostorima profesor Radovanović kaže da njih treba tražiti, pre svih, u onima koji bi takve usluge pružali iz finansijskih razloga (organizovani kriminal), potom u onima koji bi to radili iz ideoloških razloga. Iz verske solidarnosti, u to Radovanović ne veruje!

Ipak, znatno više od uspavanih terorističkih ćelija ovdašnji narod strepi od odmazde Al kaide zbog hapšenja Marokanca. Posebno posle istupa po medijima raznih “eksperata” koji smatraju da Bušara ili nije trebalo hapsiti ili je to trebalo učiniti u najvećoj mogućoj tajnosti.

“Ježim se na takve stavove”, kaže Radovanović. “To je užasno. Treba da ćutimo i zatvorimo oči? Da teroristima omogućimo da slobodno bez viza i putnih troškova ubijaju ljude po svetu? Pa, ljudi koji se bave terorizmom računaju s rizikom hapšenja i naivne su hipoteze da bismo njihovim nekakvim propuštanjem izbegli moguće napade ili, suprotno, da ćemo njihovim hapšenjem isprovocirati napade.”

Abdul Madžid Bušar (ako je to zaista on) u CZ će se moliti najduže godinu dana. Toliko mu je, naime, odredio sudija Branislav Pantelić posle saslušanja, s tim što će se, kako je objasnio, odluka preispitivati na svaka dva meseca, sve dok se ne steknu uslovi da bude isporučen Španiji.

Ipak, najzanimljiviji deo sadržan je u Članu 551, u kom se kaže da “ako izdavanje istog lica traži više stranih država zbog istog krivičnog dela, daće se prvenstvo molbi države čiji je državljanin to lice, a ako ta država ne traži izdavanje – molbi države na čijoj je teritoriji krivično delo izvršeno”.

Sve to pod uslovom da Bušar zaista kod sebe nije imao lažna iračka dokumenta, kako su objavili ne samo neki mediji već i špansko Ministarstvo inostranih poslova. U slučaju da je to imao, moralo bi mu se najpre suditi ovde, zbog krivičnog dela posedovanja lažnih dokumenata, a tek posle toga razmišljati o izručivanju nekoj drugoj državi.

Dakle, Španija bi mogla dobiti Bušara tek kad nepobitno utvrdi da je to on, da je njihovo ministarstvo inostranih poslova pogrešilo i ako ga, pri tom, ne zatraži Maroko.