Sačekuša

Pre izvesnog vremena saznali smo preko televizije a zatim pročitali u novinama da je u Podgorici stradao od sačekuše Slavoljub Šćekić, načelnik policije Crne Gore. Prevedeno na književni jezik znači da je ubijen iz zasede. Dakle, plaćeni ubica je dobio nalog da nekog likvidira. On čeka i dočeka žrtvu. Puca. Ubija. Ubica beži. Najčešće uspeva da pobegne. Sačekuša je uspešno obavljena.

Nesumnjivo da je izraz sačekuša nastao među kriminalcima i policijom iz rečnika njihovog argoa. Izraz je tako jasan da je veoma brzo ušao u našu publicistiku. Reč krasi senzacionalne naslove kriminalne rubrike pretežno u žutoj štampi.

Reči sa sufiksom –uša do sada su se dobrim delom odnosile na žene kad je govornik hteo da “nagradi” neku žensku osobu i istakne njene negativne osobine: namiguša, poleguša, prostakuša, torokuša, blebetuša, poleguša, kinđuruša, smrdljuša, aljkavuša...

Retke su reči sa istim nastavkom koje ne nose pogrdno značenje, kao plavuša, bajraktaruša, deveruša ili nešto manje pogrdna reč – divljakuša. Među takvim rečima je i jedna koja se odnosi na ženku domaće životinje – keruša i sinonim za žabu – kreketuša. Možda je upravo reč keruša primarna u ovoj porodici reči, koja je navela naš narod da po njoj, to jest kučki, izmišlja pogrdne reči za žene čije osobine mu se ne sviđaju.

Reči sa tim nastavkom mogu se naći već u Vukovom rečniku iz 1818. godine. Tako sam među gorenavedenim rečima našao reči namiguša, torokuša i reduša. Reduša je, prema

Vuku, sinonim za redaru, ženska varijanta reči redar, dakle – osoba dežurna u kuhinji ili u drugim domaćim poslovima.

Zmaj je ovako pevao o reduši: “Reduša je danas nešto vrlo ljuta, bežite joj s puta...”

A sačekuša se čuvajte, za vremena...