Mijajlo

Neću da budem manje legalist od švedskog sudstva, te da Mijajla Mijajlovića tretiram kao dokazanog ubicu Ane Lind, ministarke spoljnih poslova Švedske.

Aktuelnost imena i prezimena uhapšenog Šveđanina srpskog porekla je izazvao strah jednog dela naše javnosti da će nam se desiti da još jedan Srbin ispadne ubica i time svet dobije dodatni dokaz da smo narod ubica.

Možda će i neki Šveđanin poći tom logikom u kojoj nema nikakve logike. To što je jedan jadni, umno poremećeni mladić ubio slavnu ličnost, kao legendarni Herostrat, da bi se o njemu pisalo, poznati je kompleks psihopatskog porekla. Naravno da takav čin ima socijalni aspekat. Jer u kom smeru će se nesrećna psiha ispoljiti, utiče celukupna biografija ubice. Ali krivica psihopata ni u kom slučaju nije nacionalna. Ona je individualna.

Individualna je i krivica onih koji iz političkih razloga ubijaju pripadnike drugih nacionalnosti i vera. Ali celokupna nacija kojoj ta individua pripada, ima odgovornost, jer se smatra da se uz osećanje odgovornosti za ono što se dogodilo smanjuje mogućnost da se u jednoj naciji ponovo iznedre ubice na genocidnoj i nacionaloj bazi. To je svet, uz pomoć mudrih glava, raspravio povodom nacističkih zločina kao stav koji će važiti sve do onog istorijskog trenutka kada se to čovečanstvu više neće dešavati.

Smatra se da se društvenim i političkim akcijama mogu sprečiti genocidni i zločinački diktatori. O tome je Bertolt Breht napisao dramu o pojavi fašizma, koju je tako jasno nazvao “Zadrživi uspon Artura Uija”. Dakle, zbog zadrživosti u toj sferi, svi odrasli smo odgovorni. To je teško, mučno, obavezujuće, ali, nažalost, pravedno. Važno je i donekle utešno da iste mudre glave sveta ne priznaju da ima genocidnih naroda, ima samo ubistava na genocidnoj osnovi u glavama i praksi diktatora i njihovih pokreta. Ali, pazite, to se ne odnosi samo na Srbe, nego i na narode čiji su šovinisti nama svojim zločinima naneli bol. Ponovimo, nema genocidnih naroda.

Da je ime Mijajlo, još i Mijajlović, isto što i Mihajlo to je svakom jasno. Varijante, pre svega u našim prezimenima izvedenim iz imena Mihajla, starešine svih sedmorice arhangela i pobednika nad Luciferom, svedoče o kolebanjima kako transkribovati starohebrejsko ime Mihael, koje znači bogolik. I Vuk je imao teškoće sa glasom h (ali ga je prihvatio), koji se nije izgovarao u mnogim srpskim krajevima, pa su ga transkribovali, između ostalog, slovom jota (j). Prema tome, Mijajlo je arhaični oblik imena Mihajlo.