Arhiva

Tajkun preti premijeru

Zorica Stanivuković | 20. septembar 2023 | 01:00

Hrvoje Petrač uhapšen je u luskuznom hotelu na ostrvu Rodos u Grčkoj, a čim je dospeo pred sudiju, pokazao je da svoj slučaj doživljava kao amatersku šalu hrvatske oficijelne politike i njenog pravosuđa. U Hrvatskoj su političari, pravnici i javnost, posle hapšenja ovog pedesetogodišnjeg šarmera u yinsu Armani i majici Ralf Loren, koji podjednako voli modu, novac, publicitet, politiku i kriminal, ubeđeni da je svaka sličnost sa ljudima i događajima u Srbiji potpuno isključena.

Petrač i njegov sin u Zagrebu su početkom prošle godine osuđeni zbog otmice sina generala Hrvatske vojske Vladimira Zagorca. Otac je pobegao u Izrael, a zatim preko Turske stigao u Grčku, dok je sin ostao u zatvoru. Stariji Petrač tvrdi da mu je dete nevino i da je čitav proces režiran u vrhu vlasti premijera Sanadera i predsednika Mesića koji ga smatraju glavnim organizatorom i finansijerom bekstva haškog optuženika Ante Gotovine. Tako misli i glavna tužiteljka Karla del Ponte, a ime Hrvoja Petrača, pišu zagrebački mediji, pojedinci u Beogradu povezuju i s atentatom na premijera Srbije dr Zorana Đinđića.

Hrvoje Petrač ne misli ništa, jer za njega to radi skupi grčki advokat Aleksis Kougijas. Novinarima u Grčkoj odmah se požalio da je njegov klijent žrtva rigidnog režima u svojoj zemlji, da je politički proganjan i da država koja ga je uhapsila i osudila na pet meseci zatvora zbog posedovanja lažnog pasoša smesta treba da ga oslobodi i obezbedi mu azil. Da bi ga dobio, Petrač zajedno sa Kougijasom treba da dokaže da je pravosuđe u Hrvatskoj pod neposrednim patronatom politike i da je njegov progon politički motivisan. Skup, efikasan i drzak, Kougijas je najavio da mu za to neće trebati više od nedelju dana. Jednako arogantan bio je i uhapšeni hrvatski tajkun. „Želim puno sreće ‘Smradaneru’, jer je ovo njegovo političko samoubojstvo”, rekao je vlasnik kockarnica, kafića, vinskih podruma i najrazličitijih firmi širom Hrvatske.

Pre rata referent i komercijalista u nekoliko manjih preduzeća van Zagreba, Petrač je simbol pljačkaša pod državnom zaštitom, a smatra se i glavnim šefom ovdašnjeg podzemlja. Šta njegovo hapšenje znači za Hrvatsku?

„Apsolutno ništa”, kaže za NIN zagrebački filozof politike i predsednik Hrvatskog helsinškog odbora dr Žarko Puhovski. „Petrač je nekritički precijenjen u političkom značenju, a sve usporedbe sa ‘zemunskim klanom’ i atentatom na premijera Srbije Đinđića su besmislene. U Hrvatskoj od 1992. godine i atentata na tadašnjeg pravaškog lidera Antu Parayika nije bilo takvog tipa političkih ubojstava.” Dr Puhovski smatra da su se grčke vlasti osramotile dozvoljavajući da uhapšeni tajkun s Interpolove liste iz sudnice u luci Igumenica na granici s Albanijom daje intervjue i preti zvaničnom Zagrebu. „To što je Petrač ipak bio šokiran privođenjem pokazuje da je bio uvjeren da njegovi politički zaštitnici, mada niže pozicionirani, neće to dopustiti”, zaključuje dr Puhovski.

Umesto pomoći, Petraču se iz Hrvatske poručuje da može da čeka samo nalog za izručenje, koji je istog časa od grčkih vlasti tražilo hrvatsko Ministarstvo pravosuđa. „Obavili smo svoj dio posla i postupili u skladu s akcijskim planom vlade”, kratko je za NIN izjavio porparol hrvatskog Ministarstva unutarnjih poslova Zlatko Mehun posle hapšenja Petrača na Rodosu. Time je samo potvrdio opšte uverenje da je „poslovni čovjek iz Zagreba” koji trguje oružjem u Izraelu, prijateljuje sa „poslovnim ljudima iz Beograda” i „zoljama” kosi prolaznike u centru Zagreba smatrajući ih „kolateralnom štetom” u obračunu sa suparnicima, premijeru Sanaderu i predsedniku Mesiću zanimljiviji zbog veza s Antom Gotovinom nego zbog petnaestogodišnje kriminalne karijere.

Policija, naravno, odbija svaki komentar mogućih pravnih, a pogotovo političkih konsekvenci ovog slučaja. „Spekulacije sigurno postoje, ali mi se ne uspoređujemo s nikim”, dodao je portparol MUP-a Zlatko Mehun za NIN, isključujući svaku sličnost između hapšenja Hrvoja Petrača i razbijanja „zemunskog klana” u Beogradu posle ubistva premijera Đinđića.

Čim su mu na ruke stavljene „lisice”, Petrač je ipak poslao nekoliko veoma uznemirujućih poruka hrvatskoj javnosti. Tendenciozno iskrivljavanje prezimena premijera Sanadera nije tek banalna uvreda koja pokazuje samo primitivizam hrvatskog biznismena novog doba. Analitičar kriminalnog podzemlja u Hrvatskoj, urednik zagrebačkog „Jutarnjeg lista” Dušan Miljuš, za NIN kaže:“Spominjanje političkog samoubojstva naglašenog epitetom ‘smradaner”, u kriminalnom žargonu označava osobu nevrijednu života. Bez posljedica to može biti shvaćeno jedino kao Petračeva bahatost, ali uzme li se u obzir da su u prošlosti mnogi koji su se zamjerili žestokom dečku sa Hršak Brega kod Krapinskih Toplica oboljeli od amnezije, dobili batina ili ostali bez posla, te riječi ne treba shvatiti neozbiljno. Petrač je uvijek pobjeđivao kad su ga optuživali na temelju rekla-kazala priča, a bez čvrstih dokaza. Policija za to mora biti stručna, efikasna i nesputana političkim kočnicama.”

Sve dok hrvatska policija i pravosuđe ne postignu visok stepen profesionalnosti, o kojima govore njihovi portparoli, Hrvoje Petrač nije sasvim pogrešno procenio svoje mogućnosti. S grčkim sudijom i svojim grčkim advokatom razgovarao je na grčkom, zbog novinara je povremeno prelazio na engleski. Sve što su hrvatski novinari uspeli da razaberu iz prvog saslušanja na grčkom jeziku bile su tri reči – Karla del Ponte, Ante Gotovina i apokalipsa. Nijedna nije ulivala poverenje, ni uhapšenom tajkunu koji se u grčkom pritvoru odlučio za ulogu rodoljuba-plejboja, ni vlastima u Zagrebu. Petrač je odmah požurio da ispriča novinarima da mu je tokom ispitivanja prišao nepoznati policajac s ponudom da prizna gde se nalazi odbegli general Gotovina i odmah će biti pušten.

Mada je prokazani zagrebački biznismen patetično odgovorio da se Gotovina nalazi u srcu svakog poštenog Hrvata, sprega državne i političke vlasti, prava i kriminala, Hrvatskoj bi u slučaju Hrvoja Petrača ipak mogla da se obije o glavu.

„Advokatska barakuda”, kako hrvatski pravnici zovu Petračevog grčkog branitelja Kougijasa, lako može da dokaže da se njegov klijent goni iz političkih razloga. Prvi dokaz davno je već obišao sve medije u Hrvatskoj i van nje, a to je, kako za NIN pojašnjava stručnjak za ovo područje Dušan Miljuš, „non-paper” britanskih diplomata koji, u ime službe MI6, od hrvatskih tajnih službi zahteva da se Petrač goni i osudi zbog novčanog pomaganja bekstva Ante Gotovine.

Dokazivanje pristrasnosti hrvatskog pravosuđa jednostavno je do banalnosti. Gotovo da nema izveštaja Amnesti internešnela koji ovdašnje sudove nije prozvao zbog otvorenog podilaženja dnevnoj politici i elementarnog profesionalnog neznanja i nezainteresovanosti domaćih pravnika da ga steknu. Kako bi se inače mogao objasniti verbalni šamar koji je Petrač iz grčkog zatvora uputio zagrebačkom sudiji Ivanu Turudiću rekavši mu da dobro zna kako mu je lično Sanader naredio da ga po svaku cenu osudi u, kako tvrdi, nameštenom procesu za otmicu sina generala Vladimira Zagorca? Suvislo objašnjenje traži i činjenica da Petračev saučesnik u organizovanju otmice Ivan Mateković, koji je nedavno upao u klopku domaće policije u Zagrebu, nije izustio ni reč protiv svog šefa. Upućeni tvrde da su tri miliona evra isplaćenih unapred i na ruke bili dovoljni za tako uspešno ćutanje.

Kad je već o novcu reč, kaucija za puštanje Hrvoja Petrača na slobodu iz grčkog zatvora iznosi hiljadu i po evra. Wegov advokat zato sa smeškom pita javnost svoje i svih ostalih zemalja u kojima se krio Hrvoje Petrač: “Možete li da verujete da neko ko ima ‘personality’ kakvu ima moj klijent mora da otme nečije dete kako bi zaradio tričavih 750 hiljada evra!?”

Proces protiv Hrvoja Petrača, njegovog sina Novice Petrača i Ivana Matekovića, osuđenih za otmicu sina generala Zagorca, u zagrebačkom sudu treba da se obnovi najkasnije do 1. marta iduće godine. Ako Aleksisu Kougijasu do tada niko ne odgovori na njegovo pitanje, svi će biti pušteni na slobodu.

Televizijski (o)poziv

Kako je intervju Aleksandra Tijanića “Kuriru” promenio goste na TV Pink

Predsednici poslaničkih klubova najjačih stranaka u srpskom parlamentu: Dušan Petrović (DS), Miloš Aligrudić (DSS) i Miloljub Albijanić (G17 plus) uprkos najavi – nisu gostovali u emisiji Televizije Pink pod nazivom “Zamka” (trebalo je da bude emitovana u ponedeljak) koju vodi i uređuje Tanja Vidojević, iz razloga što im je gostovanje, iako unapred najavljeno - otkazano.

Dušan Petrović, predsednik poslaničkog kluba DS-a kazao nam je da u pozadini otkazanog gostovanja stoji, verovatno, obračun Željka Mitrovića, prvog čoveka Pinka i Aleksandra Tijanića, direktora RTS-a. Naime, prema proceni Petrovića, kolegijum Televizije Pink odustao je od gostovanja predsednika poslaničkih klubova, da bi emisija u tom terminu bila posvećena replici na intervju koji je Tijanić toga dana dao “Kuriru”. “Ovom slučaju ne bih pridavao veći značaj. Koliko sam razumeo, predsednici poslaničkih krugova biće pozvani u sledeću emisiju”, kaže Petrović.

Isto govori i Miloljub Albijanić, što znači da šef kluba G17 plus u srpskom parlamentu očekuje poziv sledeće nedelje. Albijanić dodaje da mu sujeta nije povređena, da puno radi i da će najavljeni program biti emitovan drugi put što, prema njemu, ni u čemu ne menja stvar.

Miloš Aligrudić, predsednik poslaničkog kluba DSS-a bio je kratak. Rekao je da je, jednostavno, bio pozvan da gostuje u navedenoj emisiji i da mu je to gostovanje otkazano, naglasivši da je otkazivanje stvar uredništva Televizije Pink i da, očigledno, iz njima poznatih razloga, emisija kakva je najavljena – u tom trenutku – nije realizovana.

Zanimljivo je da šef poslaničkog kluba SRS-a nije bio predviđen za gostovanje u emisiji.