Opasna varnica

Od političara u Srbiji ćete proteklih nedelja veoma lako saznati poverljive i poslovično nepouzdane informacije koje upućuju da je žena jednog crnogorskog funkcionera kupila jahtu od 480.000 evra baš u vreme sklapanja ugovora o nabavci vojne opreme, da je Mile Dragić navodno obećao Crnogorcima da će novac od vojne opreme investirati u izgradnju objekata na primorju (marina i hotel) i da će nezavisna istraga, čiji je ishod sasvim jasan, sasvim sigurno dovesti do raspada državne zajednice ili potpune kompromitacije Vlade Srbije. Sa druge strane rova iskopanog aferom vojnih nabavki čuje se da je čitava lavina pokrenuta kada je ljudima iz ekspertske stranke postalo jasno da u ovaj posao ne mogu da ubace nekoliko procenata, kao i da treba samo sačekati novi ugovor o vojnim nabavkama pa videti koji to strani proizvođači vojne opreme stoje iza čitave afere. U glibu poluinformacija koje ozbiljni političari plasiraju neozbiljnim medijima počela je da se ljulja sama državna zajednica, što govori sve o malignosti pomenutih informacija i slabosti same države. Ako je reč o državi.

Na sednici vlade održanoj u četvrtak 15. septembra ministar finansija Mlađan Dinkić prepričao je zaključke buyetske komisije o nabavci vojne opreme, ali o njima se članovi vlade nisu izjašnjavali. Istog dana je Dinkić izašao pred kamere i optužio predsednika državne zajednice Svetozara Marovića da je, pored ministra odbrane Davinića, bio “potpuno upoznat sa svim što se događalo”. “Kao predsednik državne zajednice SCG odgovoran sam za sve. Neka ne krive nikoga, neka ne tuže nikoga, neka ne sude nikome – samo meni”, naveo je iste večeri Marović u pisanoj izjavi, povodom Dinkićevih tvrdnji. I dodao da je za sve što je uradio, “na svakom mestu do sada, i javno i privatno”, “može da pogleda u oči mnogo ozbiljnije, moralnije i legitimnije od onih koji danas po Srbiji optužuju.

Zamenik ministra spoljnih poslova i funkcioner Demokratske partije socijalista Predrag Bošković zatim upozorava da će kadrove DPS-a vratiti u Crnu Goru ukoliko se vlada ne distancira od izjava ministra Dinkića, čime je otvorena još jedna runda u treniranju živaca između Beograda i Podgorice. Javio se i funkcioner DSS-a, pesnik i kolekcionar tetovaža Nebojša Bakarec da objasni kako bi DPS trebalo da predloži drugog kandidata umesto Marovića jer je “slab i ne može da podnese kritike”, dočim će DSS tog drugog kandidata sigurno podržati.

Nervozu je, izgleda, pojačala i vest da se proizvođač vojne opreme Mile Dragić našao u pritvoru, a istražni organi obavili informativne razgovore sa general-majorom Milunom Kokanovićem, pukovnikom Jovicom Vučkovićem i kapetanom Ivicom Mijailovićem. Istraga oko nabavke deluje kao samonavođena raketa koja može da razori državnu strukturu ukoliko dođe do nekog visokog crnogorskog zvaničnika. Novinari sa bogatom dokumentacijom se već sećaju da je u Italiji vođena istraga protiv sadašnjeg zamenika ministra odbrane Vukašina Maraša zbog nabavki nekih transportera koje je ugovarao za Vladu Crne Gore, što naravno ništa ne znači u aferi Dragić ali otvora prostor za teško rešive dileme – hoće li vlada ostati posle rezultata istrage ukoliko oni budu ugrožavali državnu zajednicu i kako će Koštuničin kabinet preživeti ukoliko se ne pronađu validni dokazi za korupciju?

“Ne možemo da se distanciramo od Dinkića, ali ćemo istovremeno gledati da spustimo loptu i smirimo situaciju”, kaže za NIN značajan član Vlade Srbije, napominjući da crnogorski ministri gotovo svakodnevno diskvalifikuju po medijima Koštunicu, Labusa i druge članove vlade pa niko iz Vlade Srbije ne preti povlačenjem iz organa državne zajednice. Na pitanje da li je Dinkić preterao kada je optužio Marovića, odgovara kratko – “Naravno da jeste. Ne važe ovde haška pravila da po komandnoj odgovornosti Marović bude odgovoran za sve što se desi u državnoj zajednici.” Ako je Marović odgovoran, onda je odgovoran celokupan Savet ministara, a političari obično potpisuju papire koje im prethodno pripreme stručne službe, ljudi koji se u materiju razumeju bolje od njih, opisuju Marovićevu odgovornost crnogorski zvaničnici.

Na pitanje da li će vlada savetovati istražne organe da poštede Crnogorce zbog zajednice (DSS) ili da po svaku cenu optuže (G-17), ministar u Koštuničinoj vladi kaže da ih treba pustiti da rade svoj posao i uvažiti rezultate istrage kakvi god oni bili. “Ne smemo da se povučemo, to bi nas potpuno kompromitovalo, ali i ne verujem da će istraga doći do Marovića”, kaže član vlade. Sagovornik iz Ministarstva odbrane, međutim, kaže da je veoma čudno što se u čitavoj dosadašnjoj priči o korupciji uopšte ne pominje nijedan član Labusove i Dinkićeve partije koja je preuzela kontrolu nad odbranom i tamo poslala na desetine svojih kadrova. “Biće mi teško da zamislim neki sudski proces ako na njemu ne bude neko iz G-17, jer su oni sve vodili”, dodaje. Iako su mediji počeli da objavljuju vesti o poklonima koje su oficiri dobili (“roleks” satovi, automobile...), beogradski advokati napominju da će se korupcija ili mito teško dokazati ako Mile Dragić ili neko iz Ministarstva ne prizna da je dao, odnosno uzeo novac.

Teška razmena optužbi između vladajuće partije u Crnoj Gori i srpskih eksperata bi mogla da bude korisna za obe strane – Crnogorci su dobili novi zamajac za referendumsku kampanju koja je u punom zamahu, a nacionalni raspaljeni mediji dobar povod za tugaljive tekstove o nemogućnosti suživota sa Srbima. Na drugoj strani, Dinkićev sukob sa Marovićem se odlično uklapa u zalaganja te stranke za samostalnu Srbiju, koja su do sada bila stavljena na duboko hlađenje ali će očigledno sada postati glavni adut stranke u postizanju teško ostvarivog cilja – izbornog cenzusa. Interesantno je samo videti kako će birači reagovati na svojevrsni politički fenomen da stranka, koja je imala velikog uspeha u otvaranju afera bivše vlade, otvara afere u ministarstvu koje je inače držala pod kontrolom i bila za njega odgovorna.

Koštunica i Marović su i posle Dinkićevog ispada nastavili da redovno komuniciraju, a njihovi saradnici odnose dvojice političara opisuju kao veoma korektne. Ni skandal sa UN nije ih poremetio. To, međutim, ne znači da će Podgorica odustati od organizovanja referenduma i politike obesmišljavanja svakog zajedništva dve republike, jer su ulozi u toj igri postali previsoki. Nevolja Đukanovićevog režima je što u državnoj zajednici ne stanuju samo Srbija i Crna Gora. Vest da se Havijer Solana iznenada zainteresovao za sudbinu zrenjaninskog biznismena, kao i šlemove i pancire, nije tačna, ali jeste tačno da su se čuvari državne zajednice iz Brisela raspitivali da li će paljba između Crnogoraca i Dinkića ugroziti početak pregovora o asocijaciji i stabilizaciji. Neće, odgovoreno im je iz Beograda. Premijer Koštunica je, izgleda, uveren da će se strasti u državnoj zajednici smiriti do početka pregovora, a da će posle toga crnogorskim independistima biti teže da saopšte Solani tužnu vest o referendumu. Do početka pregovora će verovatno biti završena istraga o vojnim nabavkama posle koje će biti jasna samo jedna stvar – da li država postoji ili je od svih zajedničkih institucija opstala samo korupcija.

NEBOJŠA MEDOJEVIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR “GRUPE ZA PROMJENE” Crnogorci će ostati u Beogradu Ovi “naši reformisti” redovno kad ih uhvatite u lopovluku recituju priču da je to napad na Crnu Goru Iako konstantno dizanje tenzija na relaciji Srbija – Crna Gora po pravilu pogoduje ekstremnijim političkim opcijama, u manjoj članici državne zajednice najveći rast popularnosti beleži nevladina organizacija “Grupa za promjene”. “Za sada je tako, ko zna kako će se stvari dalje odvijati. Ne bih se iznenadio ni da počnu da nas hapse. Đukanovićev režim je poslednji ostatak komunizma u Evropi i sve će uraditi samo da se održe na vlasti”, kaže Nebojša Medojević, izvršni direktor GZP. Kako gledate na najavu povlačenja crnogorske administracije iz Beograda zbog “političkog linča Svetozara Marovića”, na šta je Filip Vujanović sveo aferu “nabavke vojne opreme”? - Ovi “naši reformisti” redovno kad ih uhvatite u lopovluku recituju priču da je to napad na Crnu Goru. Sad kad su uhvaćeni u najblaže rečeno korupcionaškoj aferi, to je napad na Crnu Goru, kad smo otkrili da su Kombinat aluminijuma prodali nepoznatoj of-šor kompaniji sa Devičanskih Ostrva rekli su da je to napad na Crnu Goru, sutra kad se pobiju u kafani biće i to napad na Crnu Goru. A u ovom slučaju stvar je jasna – to je napad na lopove. I tu Mlađan Dinkić, kakvi god da su mu motivi zbog kojih je sve ovo pokrenuo, ima moju podršku. Koliko je realno da se povlačenje crnogorske administracije zaista i desi? - To je apsolutno nerealno. Ovo je scenario da se zaustave istražne radnje protiv Marovića koji je potpisao sve te sporne ugovore. I to će i da se dogodi. Posle ove halabuke Đukanović će sa Koštunicom istrgovati da on hapsi odgovorne samo u Srbiji a Marović će se ponovo izvući. Kao što se redovno izvlače u Crnoj Gori. Jer, eto oni rade na projektu nezavisnosti Crne Gore i na tom putu sve im je dozvoljeno pa i da kradu. To je priča koju su pričali i Tuđman i Izetbegović i Milošević i ona je dobro poznata. Kako očekujete da će proći Đukanović? Mart se bliži, da li i referendum? - Sve zavisi od Solane i toga šta će reći Evropska unija. Mada, ne isključujem ni mogućnost da Đukanović kaže “ne” Solani i da organizuje divlji referendum na koji bi izašle samo njegove pristalice i posle kojeg bi on imao nezavisnu, nepriznatu državu Crnu Goru. Ali, to bi već onda bila poslednja tačka odbrane. Vi izbegavate da se odredite prema pitanju državnog statusa, koje je očigledno još uvek centralna tema u Crnoj Gori. Da li ste za referendum i ako do njega dođe, šta ćete poručiti svojim simpatizerima? - Mi kao Grupa za promjene smo za referendum ako on podrazumeva konsenzus svih relevantnih političkih snaga oko uslova i prethodno dogovor sa Srbijom oko zajedničkih interesa. U tom slučaju, mi bismo se postavili neutralno i poručili bi ljudima da glasaju po svom nahođenju. Jer za nas to nije centralno pitanje i baš zbog toga smo rešili da formiramo Blok nezavisnih intelektualaca, koji ima građanski karakter i u koji želimo da privučemo kvalitetne ljude bez obzira na njihov stav o pitanju državnog statusa Crne Gore. Kako komentarišete izostavljanje zvanične zastave Srbije i Crne Gore u Podgorici za vreme Evropskog prvenstva? - To je uobičajen folklor. Stalnim provociranjem Srbije Đukanovićev režim nastoji da izazove nekakvu reakciju posle koje bi mogao da kaže da je nemoguće sarađivati sa njima. Mi imamo potpuno drugu metodologiju i smatramo da je sa svakim potrebno razgovarati i dogovarati se. A naravno, posebno sa Srbijom. GORISLAV PAPIĆ General Slobodan Kosovac, bivši izvršni direktor Ministarstva odbrane Teramo vuka, a lisica nosi meso Sve finansije su u nadležnosti G 17 plus. Pored samog ministra Davinića koji je doskora bio član te stranke, tu je i Pavle Janković Slobodanu Kosovcu, sada već bivšem izvršnom direktoru Ministarstva odbrane, prošle nedelje je ukinuto radno mesto. “Ovo je koncepcijski razlaz, pre svega”, kaže Kosovac, mada je promena izvedena u senci aktuelne afere sa nabavkom vojne opreme. - Ne znam šta je to ministar hteo da promeni, jer nije zamenjen čovek, kao što obično biva, već je ukinuta cela institucija! Ja sam dokazao da nije bilo potrebno otpustiti mnoge ljude. Zalagao sam se za prevođenje mnogih institucija vojske na dohodovni koncept, čime bi one prešle na tržište i bile primorane da same nađu način da prežive. Pod pritiskom G 17 plus, prihvaćen je drugi koncept. Kritikovao sam i nove zakone! U zatvorenim krugovima, istina, ali sam ih ipak kritikovao, kaže Kosovac. Mnogi veruju da je odbijanje postavljenja Aleksandra Radovića bila kap koja je prelila čašu, ali i da ukidanje vašeg mesta treba posmatrati iz tog ugla! - Ukidanje nema veze sa aferom i nabavkama. Osim toga, ja bih postavio pitanje: šta je ovde afera i problem? Što se Radovića tiče, uvek sam bio protivnik toga da organizacija jednog posla ili sistema zavisi od čoveka. Koliko je tačno to da se sve ovo što se sada dešava može tumačiti sukobom unutar raznih lobija koji pretenduju na odlučujući uticaj u Ministarstvu odbrane? - Lobiranje samo po sebi ne mora biti negativno, niti ga mora vršiti nekakva tajna i loša organizacija. Ako imate lobi koji govori o opremanju i osavremenjavanju vojske, ja to pozdravljam. Svako zna da postoje te sive organizacije, tako je svugde u svetu. Ali, celo Ministarstvo odbrane je potpuno okrenuto ka najboljem mogućem opremanju vojske. Šta je sa tvrdnjom ministra Dinkića da je Ministarstvo imalo prioritete u isplatama iz trezora? Zar to ne govori o lobijima? - Isplate u Ministarstvu odbrane i sve finansije su u nadležnosti G 17 plus. Malo je čudno, ali pored samog ministra Davinića koji je doskora bio član te stranke, tu je i Pavle Janković, pomoćnik za politiku odbrane, pod čijom je nadležnošću i Uprava za finansiranje. Nelogično mi je da ljudi iz ove stranke ne znaju između sebe šta ko radi. Ovde mi sve miriše na onu narodnu “teramo vuka, a lisica nosi meso”! A ko je lisica? - Ko je lisica? Pitajte Mlađana Dinkića! M. MILETIĆ