Tihi početak?

Nije slučajno Nacrt rezolucije o budućem statusu Kosova stigao u američki Senat samo dva dana pošto su se u Beču, prvi put u političkim pregovorima, sastali Beograd i Priština (16. septembar). I tačno pet dana pre najavljenog susreta u Beogradu srpskog ministra kulture Dragana Kojadinovića sa Astritom Haraćijem, kosovskim ministrom kulture (23. septembar). Iako je ministar Kojadinović prošle nedelje primetio da je kosovska strana već dva puta otkazivala takve sastanke, a austrijska štampa piše da su “bečki susreti” samo početak “diplomatskog natezanja” koje bi moglo potrajati godinama, čini se da su Albanci pristali na razgovore sa Beogradom.

Pitanje je, međutim, da li susreti albanskih i srpskih političara znače i početak razgovora o konačnom statusu Kosova i Metohije?

U petak, 16. septembra, Zoran Lončar, ministar za lokalnu samoupravu Srbije, i kosovski ministar za samoupravu Lufti Haziri šest sati su razgovarali o povratku izbeglica na Kosovo i reformi lokalne samouprave. I to je, nema nikakve sumnje, prvi takav direktan razgovor na političkom nivou između Srba i Albanaca, ali opet pod pritiskom međunarodne zajednice, bar kad je reč o Albancima. Dosad oni nisu želeli da učestvuju u bilo kakvim pregovorima o Kosovu. Međutim, Albanci će, zvanično, pristati i na pregovore sa Srbima o statusu pokrajine i povratku izbeglica, samo ako je to put ka nezavisnosti Kosova. Pitanje je, jedino, na koji način tumače sugestije međunarodnih zvaničnika.

Naime, britanski ministar za Evropu Daglas Aleksander jeste prošle nedelje u Prištini izjavio da je “nezavisnost opcija o kojoj treba razmisliti” ali i da “konačni status mora biti utvrđen pregovorima” a ne silom, i “mora biti pošten za sve nacionalne grupe”.

“Za sada”, međutim, “Sjedinjene Države ne podržavaju nezavisnost Kosova”, rekao je Martin Slezinger, direktor Odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru “Vudrou Vilson”. I on je siguran da status Kosova ne može da se reši “presecanjem Gordijevog čvora”, niti “za tri nedelje, kako je to bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom”. Po njegovim rečima, međunarodna zajednica želi da razgovori o konačnom statusu Kosova počnu što pre, i to direktno između Albanaca i Srba, čak i u sadašnjoj situaciji nestabilnih vlada, kako u Beogradu, tako i u Prištini. A da rešenje treba da bude prihvatljivo i za Srbe i za Albance, ali i za druge zemlje u regionu, posebno one sa albanskom manjinom.

U svakom slučaju, ako kosovski ministar za kulturu ovog puta dođe u Beograd, međunarodna zajednica bi dobila zvaničnu potvrdu Prištine da pregovori mogu da počnu.

Z. L.