Radikalski faktor

Kada je kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić došao u Republičku izbornu komisiju i prvi predao 13 000 potpisa podrške za predsedničku kampanju, demokratski deo Srbije je već počeo da strahuje od “apokaliptičnog razvoja događaja” - radikal ulazi u zgradu na Andrićevom vencu, zatim u tu zgradu ulaze samo prijatelji iz Belorusije i Vladimir Žirinovski sa eliptonom u tašni, a zemlja se balkanskom vremenskom mašinom vraća u 4. oktobar, posle podne. Nešto umereniji pesimisti, međutim, veruju kako je strah od radikala pušten u opticaj kako bi se što bolje motivisalo napuklo i klecavo demokratsko biračko telo da izađe na izbore. Te razlike, ipak, ne umanjuju na značaju da radikali ponovo igraju relevantnu ulogu na pozorišnoj sceni postoktobarske Srbije.

Ubrzo posle oktobarske kontrarevolucije, politički analitičari su govorili da je stvorena sasvim nova politička scena u kojoj će vlast i opoziciju činiti stranke proevropske i demokratske orijentacije, dok su stranke crveno-crne koalicije krenule sigurnim korakom ka provaliji. Ali, kako su stranke izvornog DOS-a, nekim čudom, zadržale neke od ključnih principa miloševićevske politike (prezir prema ideji podele vlasti, sprdnja sa parlamentom, državotvorna mafija, kontrola medija i sudova, upotreba tajne policije u političkim obračunima) tako su i stranke starog režima dobile šansu za novi život u starom poretku. Za razliku od socijalista, koji su bili interesno povezana politička firma zbog čega su i veoma lako pokidani na najmanje tri frakcije, radikali su se zadržali na nogama. I, posle prve godine dosovske vladavine, počeli da ponovo okupljaju protivnike tranzicije, zapadnih integracija, ali i mlađanih reformista koji su u vremenima ubrzanog socijalnog raslojavanja nekako uspeli da kupe stanove u centru grada, džipove i nekoliko lokala za budućnost.

Srđan Bogosavljević, direktor Strateškog marketinga čije poslednje istraživanje, završeno pre raspisivanja predsedničkih izbora, ukazuje da su radikali zabeležili ozbiljan rast (10 odsto), smatra da su radikali preživeli petooktobarsko čišćenje i da će ostati uspešna stranka sa ozbiljnim biračkim potencijalom, ali da nemaju nikakve šanse za izbornu pobedu. “NJihovi birači su sigurni u svoj izbor, disciplinovani, zbog čega će imati bolji rezultat ako izlaznost bude niska, jer podrška reformsko-demokratskih birača nije tako pouzdana ili čvrsta. Ali, kad pogledate broj negativnih i pozitivnih poena, vidite da najviše mogu da dobiju 19 do 20 pozitivnih poena, što jeste i njihov limit. Dakle, ako bi krajnje uslovno pravili izborne projekcije, Nikolić bi realno mogao da osvoji između 700 i 800 hiljada glasova, a ako bi imao izvanrednu kampanju taj broj mogao bi da stigne do 1,1 milion glasova, što opet nije dovoljno za pobedu.”

Radikalsko biračko telo se tradicinalno potcenjuje u svim istraživanjima (samo u istraživanju pre izbora 2000. godine oni su dobili više nego na izborima), jer njihovi birači nisu skloni da se poveravaju o svojim političkim svetonazorima, ali veoma rado izlaze na izbore. Tomislav Nikolić za NIN procenjuje da bi mogao da zabeleži rezultat koji bi bio između Šešeljevih rezultata sa septembarskih i decembarskih izbora, ali ne isključuje mogućnost da ostvari i bolji rezultat. “Postoji hendikep kod predizbornih mitinga jer je Vojislav Šešelj bio atraktivniji govornik od mene, ali je u međuvremenu politička situacija postala još gora zbog čega će ljudi želeti da pokažu dosovskom režimu šta misle. Za mene predstavlja veliku šansu i to što je Vojislav Koštunica iz meni potpuno nerazumljivih razloga odlučio da se ne kandiduje, pa će njegovi birači veoma teško shvatiti poruku da ovi izbori ne znače ništa i kako pobeda nad dosovskim predsedničkim kandidatom neće ništa promeniti.”

Kao i prošle godine, radikalska kampanja će imati jaku podršku iz Holandije, s tim što će se sada, umesto podrške Slobodana Miloševića, radikali osloniti na podršku njihovog osnivača i njihove ikone Vojislava Šešelja. U nekim neformalnim razgovorima, pominje se i objavljivanje Šešeljevog iskaza srpskim istražiteljima kao deo izborne kampanje, koje bi moglo da izazove razorne posledice po reformski režim, ali to ostaje kao karta u partiji pokera vlasti i opozicije. Ostaje nejasna i pozicija Miloševića, čija partija za sada ne namerava da izađe na izbore, a izgleda da ima podršku haškog lidera, koji je prošle godine podržao radikalskog kandidata.

“Ne mogu da budem licemer pa da kažem kako mi podrška predsednika neke velike stranke ne znači ništa, ali sa Slobodanom Miloševićem nisam imao nikakve kontakte. Prošle godine, on je bio u veoma lošim odnosima sam rukovodstvom SPS-a, a sada ne znam u kakvim je odnosima. To je unutrašnja stvar socijalista i ne želim u nju da se mešam, ali bih želeo da me podrži Milošević”, dodaje Nikolić.

Pristalice Demokratske stranke danas tvrde da su Labusa jedva ubacili u drugi krug, jer se nedelju dana pre izbora Šešelj nalazio na drugom mestu što dovoljno govori o slabosti reformista i snazi tvrdokornih nacionalista. Bez obzira da li će izbori, koje bojkotuju Koštunica i Labus, doživeti uspeh, oni će osnažiti samo radikale, čak i ako dožive neuspeh.”Ne mogu da verujem da će DSS, DS i G17 plus iz ove kampanje izaći bez ozbiljnije štete jer su te stranke slale svojim biračima veoma nejasne i kontradiktorne poruke - DSS i G17 plus su govorili da Srbija mora da ima predsednika da bi iznenada odlučili da bojkotuju izbore, dok je DS govorio da Srbija može bez predsednika da bi sada odjednom krenuo u predsedničku kampanju. Do sada su se njihovi glasovi uglavnom prelivali iz jedne u drugu demokratsku opciju, ali sada bi jedan deo njihovih birača mogao da ode u apstinenciju što je gubitak za demokratski korpus”, ocenjuje Srđan Bogosavljević.

Iako izazivaju zgražavanje demokratske javnosti, radikali su uspeli da postanu lakmus za uspešnost srpskih reformi. Sudeći prema najnovijim istraživanjima, reforme ne stoje dobro. To ne znači da će Tomislav Nikolić pobediti, ali ostaje otvoreno pitanje kako će se nezadovoljstvo iz pomenutih istraživanja iskazati, ako ne izborima.