Duhovni progon

Makedonske vlasti zasute su optužbama iz celog sveta zbog osude i upućivanja na izdržavanje dvoipogodišnje zatvorske kazne arhiepiskopa Jovana i apelima za njegovo oslobađanje. A sudstvo BJRM nastavlja da daje povoda za nove, i još veće optužbe.

Kazna arhiepiskopu Jovanu u međuvremenu je ne samo potvrđena, nego, pod čudnim okolnostima, i povećana, čak za još dve godine!

Vrhovni sud Makedonije, odlučujući po zahtevu arhiepiskopa Jovana za vanredno preispitivanje prethodne presude, samo delimično je uvažio primedbe odbrane poglavara Ohridske arhiepiskopije, tako što se složio da treba preispitati odluku o izrečenoj sankciji koja se odnosi na versko ubeđenje i propovedanje, a odbacio zahtev za preispitivanje osude za rasturanje verske literature sporne sadržine”. Konkretno, to znači da i sudije najviše sudske instance smatraju da ima elemenata krivičnog dela u tekstovima pravoslavnog kalendara Ohridske arhiepiskopije za prošlu godinu, u kojima se govori o kanonski nepriznatoj MPC, pa je samim tim kazna arhiepiskopu Jovanu ostala nepromenjena, a on nastavio da tamnuje u skopskom zatvoru Idrizovo.

Takvim svojim rešenjem Vrhovni sud Makedonije dao je novo tumačenje” kanona vaseljenske Pravoslavne crkve!

Odmah potom Osnovni sud u Velesu po treći put vodi obnovljeni proces protiv vladike Jovana, kao drugooptuženog zbog navodnog podsticanja na utaju donacije biznismena, danas skopskog gradonačelnika Trifuna Kostovskog, za obnovu sabornog hrama Svetog Pantelejmona, u vreme dok je rukovodio Povardarskom eparhijom nepriznate MPC.

Ovaj sud dva puta je već donosio oslobađajuću presudu po istoj tužbi, ali je Apelacioni sud u Skoplju, uvažavajući žalbe javnog tužilaštva u Velesu i tzv. Sinoda raskolničke

MPC, čitav predmet vraćao na ponovno razmatranje.

Sud nije našao da ima elemenata krivičnog dela, pošto nikakve utaje nije ni bilo. Pomenuta donacija proglašena je spornom zato što je prvobitno uplaćena na privatni račun eparhijskog blagajnika Tonija Petruševskog, koji je u ovom sudskom procesu prvooptuženi. A uplaćena je na njegov račun jer je to tada bio jedini način da se prihvate poklonjena devizna sredstva, pošto crkva nije imala svoj devizni račun. Učinjeno je to uz saglasnost samog darodavca Kostovskog, što je on pred sudom i potvrdio. Novac je u celini (57 180 evra) sačuvan, a onda, 30. septembra 2002. godine, deponovan u blagajnu Osnovnog suda u Velesu, da bi ovih dana bio sudski predat nekanonskoj MPC.

I pored svega toga, na trećem ponovljenom procesu, pre neki dan, sud u Velesu osuđuje vladiku Jovana na dve godine zatvora, iako i ovoga puta nije izveden nijedan materijalni dokaz, niti se pojavio bilo koji svedok koji bi potvrdio tužbu raskolničke MPC, prethodno pod istim okolnostima i od istog suda dvaput odbacivanu!

Ni tu se ne završava progon arhiepiskopa Jovana. U međuvremenu, u veleskom sudu, po

tužbi tzv. MPC, protiv ovog vladike pokrenut je još jedan spor, opet zbog navodne zloupotrebe novčanih sredstava, dok je kao episkop nepriznate MPC rukovodio Prespansko-pelagonijskom, bregalničkom i povardarskom eparhijom...

Makedonski državni vrh oglušio se o sve zahteve za oslobađanje poglavara Ohridske arhiepiskopije, stalno ponavljajući frazu da je reč o “sudskoj odluci na koju se ne može uticati”, iako je upućenima u suštinu ovog spora gotovo nemoguće da se otmu utisku da je reč o – političkoj odluci.

Pod mnoštvo sasvim izričitih zahteva iz celog sveta makedonski predsednik možda bi i hteo da pomiluje arhiepiskopa, međutim vladika Jovan ne želi da traži pomilovanje, jer bi to zvučalo kao da se oseća krivim, pa traži milost, a ubeđen da nije učinio ništa zbog čega bi morao da odgovara. Takvu nameru, u intervjuu NIN-u, indirektno je potvrdio i sam Crvenkovski, rekavši: Imajući u vidu... da je lično Vraniškovski dao javnu izjavu da ne namerava da traži pomilovanje, što bi značilo da priznaje delo, rasprava o pomilovanju je sa moje strane u ovom trenutku bespredmetna.”

Osude i apeli Vaseljenski patrijarh Vartolomej u pismu patrijarhu Pavlu kaže da “neprihavatljivi i protivcrkveni postupak predstavnika Vlade BJRM zabrinjava nas, jer svedoči o svesnoj upornosti u raskolu koju ispoljavaju episkopi samozvane Makedonske crkve: oni stalno dodaju dinamit svojim postupcima koji produbljuju podelu.” NJegova svesvetost patrijarh Vartolomej uputio je pismo i makedonskom premijeru Vladi Bučkovskom, kojim protestuje zbog neprihvatljivih zbivanja” i u vezi s tim od njega traži objašnjenja. Patrijarh ruski Aleksije pisao je makedonskom predsedniku Branku Crvenkovskom, prenoseći “najtoplije molitve za što hitnije puštanje na slobodu napaćenog brata”. Apel za oslobađanje uputila je i Ruska zagranična crkva. Sveti sinod Grčke pravoslavne crkve kaže da “to neprihvatljivo postupanje prema kanonskom arhiepiskopu Jovanu predstavlja jasno narušavanje ljudskih prava i nedopustivo lišavanje sveštenoslužitelja prava da slobodno vrši svoje dužnosti”. NJegovo blaženstvo papa i patrijarh aleksandrijski i sve Afrike Teodor, u pismu NJegovoj svetosti patrijarhu srpskom Pavlu i Svetom arhijerejskom sinodu SPC, poručuje: “Snažno podižemo glas protesta i istog smo mišljenja sa Vašom svetošću u vezi sa hapšenjem arhiepiskopa Jovana.” Poglavar pravoslavne crkve u Americi mitropolit German, takođe u pismu patrijarhu Pavlu, izražava zaprepašćenje zbog hapšenja arhiepiskopa Jovana. Jerarsi Stalne konferencije kanonskih pravoslavnih episkopa u Americi (SCOBA) u svom pismu, pak, ističu da je zatvaranje arhiepiskopa Jovana “uvreda svim demokratskim društvima i svim institucijama i organizacijama koje se bave zaštitom i očuvanjem ljudskih prava”... I papa Benedikt XVI i svi zvaničnici Svete stolice zatražili su od makedonskih vlasti da oslobode arhiepiskopa Jovana. Vatikan ističe da slučaj vladike Jovana treba posmatrati u skladu sa evropskim konvencijama o poštovanju i zaštiti ljudskih prava i verskih sloboda. Komisija Biskupskih konferencija Evropske zajednice zatražila je od evropskih institucija da se angažuju na ovom slučaju. A zahtev za oslobađanje arhiepiskopa Jovana uputila je i Biskupska konferencija u Srbiji i Crnoj Gori... Sa takvim zahtevom izašao je i beogradski muftija Hamdija Jusufspahić, kao i predstavnici drugih verskih zajednica. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politku i bezbednost Havijer Solana, kao su novine zabeležile, makedonskom državnom vrhu jasno je stavio do znanja da EU ne odobrava to što se u toj zemlji ljudi šalju u zatvor zbog svojih verskih uverenja. O ugroženosti prava arhiepiskopa Jovana, na zahtev parlamentarne delegacije Skupštine Srbije i Crne Gore, ovih dana, posebnom rezolucijom, trebalo bi da se izjasni i Savet Evrope...