Golija protiv Zlatibora

Za razliku od Tadićevih demokrata, koji novonastalu situaciju izgleda nisu uspeli da preokrenu u novonastalu, po vladu opasnu aferu, Užičani su ostali mrtvi ladni. Iako su Bajram Omeragić, predsednik Socijalno-liberalne partije i Esad DŽudžević, predsednik Bošnjačko-demokratske stranke sa Liste za Sandžak još u vreme glasanja o Zakonu o ukidanju Zakona o NIS-u spominjali puteve kao svoj prioritetni motiv za, sad i formalnu, podršku aktuelnoj Vladi Srbije. “Nijedna vlada do sada nije htela da gradi put prema Goliji, ova hoće i mi ćemo ga sada graditi, a gradićemo i osam škola”. Onaj glavni put od Požege prema Crnoj Gori nisu spominjali, ni dilemu da li da se on vuče preko Zlatibora i Nove Varoši ili preko Ivanjice i Sjenice, recimo. A i da jesu, “to su neke igre koje oni sad pokušavaju da naprave, ali neće uspeti”, više je nego energičan Užičanin Ivan Živadinović, poslanik i član Izvršnog odbora G17 plus. Užičani su osnovali grupu za pritisak, koju čine predsednici deset opština i petnaestak narodnih poslanika iz svih političkih stranaka Zlatiborskog okruga i pre par meseci su potpisali memorandum.” “To je misija svih poslanika Zlatiborskog okruga, a iza varijante koju sam ja predložio stoji i G17 plus, to vam kažem kao član Izvršnog odbora, tako da dva poslanika Liste za Sandžak ne mogu uticati na promenu smera puta. Naša varijanta mora proći” ne da Živadinović ni opepeliti. Ali on zna iza kog se brda iznenađenje valja: ko tu bude igrao na politički i nacionalni momenat, mora izgubiti, kaže.

Sreda (28. septembar) u podne nije bilo baš vreme za kategoričnost poslaniku Bajramu Omeragiću, pošto je jedva preživeo Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, a onda i sebi ne baš sklone novinare. U Koalicionom sporazum, koji su potpisali premijer Vojislav Koštunica i lider Liste za Sandžak Sulejman Ugljanin nema ni reči o putevima, pa ni o ovome. O tome će odlučiti stručnjaci, nastoji Omeragić da uveri sagovornika, a neće biti mala ni uloga privatnog koncesionara kome će biti prepuštena izgradnja. Ipak on ne krije da je Novopazarcima u interesu da put prođe što bliže njihovom centru. “Investicionom aktivnošću države u infrastrukturi Sandžaka poslednjih godina mi smo prezadovoljni”, kaže. I deluje stvarno iskreno. “Telekom je u mobilne telekomunikacije uložio desetine miliona evra, završava se rekonstrukcija puta Kraljevo–Novi Pazar, kojim se naš kraj vezuje za ostali deo Srbije, a završava se i 8,5 kilometara puta za Goliju, koji je za nas od istorijskog značaja”.

NA DUGAČKOM ŠTAPU: Mada vreme brzo teče, Novopazarci i Užičani imaće još vremena da se nadigravaju argumentima oko izbora svakoj od strana milijeg pravca. Računa se da izgradnja dela autoputa Južni Jadran od Požege prema Crnoj Gori neće početi pre 2013. godine. Jer ni deonica Horgoš-Beograd još nije završena, a tender za koncesionara za izgradnju nespornog dela od Beograda do Požege trebalo bi da bude raspisan sledećeg meseca. U Vladi Srbije ne isključuju ni faktor čudo, ali ako se samo u obzir uzme da se deonica puta Beograd-Novi Sad gradi već pet godina i očekuje se da će kompletno biti završena 2008. godine, verovati se može samo u takva dugotrajuća čuda.

U javnosti se već duže vreme raspreda o “zlatiborskoj” i “pešterskoj” varijanti puta od Požege prema Crnoj Gori, ali se po novinama pojavljuju uvek novi rasporedi tačaka preko kojih one vode. Smatra se otprilike nespornim da bi zlatiborska varijanta vodila preko Zlatibora, Nove Varoši do Boljara na granici sa Crnom Gorom, a pešterska varijanta bi mogla voditi od Požege preko Ivanjice, i Duge Poljane, ili od Požege, preko Ivanjice, Kušića i Sjenice. “Generalni projekat nemamo, pa u ovom trenutku niko ne može da kaže koja je trasa povoljnija i koliko će ih biti: dve će biti najmanje, a možda i tri, četiri, tek kad projektant krene u istraživanje videće koji mu se putevi otvaraju”, kaže za NIN inženjer Novica Stevanović iz CIP-a. On kaže da je taj institut krenuo sa nekim analizama i da će biti ispitana optimalnost staze sa svih stanovišta: i demografski uticaj trase na razvoj područja, i prostorno-ekološke posledice, i investicioni troškovi, troškovi održavanja, sigurnost i udobnost vožnje, brzina vožnje, saobraćajni tokovi, vreme putovanja. Sve bi trebalo da bude uzeto u obzir pre nego se trasa okvirne dužine oko 126 kilometara ne izabere. Na karte će biti naneta i ograničenja: spomenici kulture, zaštićena područja, klizišta.

PEŠTERSKA VARIJANTA: U Vladi Srbije ni ranije nisu negirali da bi jedan od argumenata u prilog pešterskoj varijanti bilo “povezivanje muslimanskog življa iz te oblasti sa Beogradom”. Mada, iz ko zna kojih razloga, taj detalj u novinama radije ne bi spominjali. Ali čvršću argumentacionu podlogu ovom pravcu dao je još s početka ove godine, kad vlada Vojislava Koštunice nije bila u takvim teškoćama s parlamentarnom većinom, direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin svojim radom na tradicionalnom savetovanju ekonomista na Kopaoniku.

Jakopin ističe da je Srbija danas zemlja sa najvećim regionalnim razlikama u Evropi i da je odnos između najrazvijenijih i najnerazvijenijih područja, u koja on ubraja Jug Srbije i Stari Ras (“politička zemljouzina koja rastavlja Srbiju i Crnu Goru” – Cvijić) 2000 godine, prema nacionalnom dohotku po stanovniku, iznosio 19:1, a 2003. godine 11:1. A ono što se smatra prihvatljivim za jednu zemlju, sa aspekta EU, su unutrašnje disproporcije u odnosu nerazvijeni-razvijeni 1:3. “Nedovoljna putna opremljenost najveće je razvojno ograničenje i jedan od osnovnih uzroka demografskog pražnjenja nerazvijenog područja. Tako je, na primer, savremeni kolovoz na području Stare Raške u strukturi lokalnih puteva zastupljen sa svega 10 odsto što je 4,5 puta nepovoljnije od proseka Srbije”, navodi Jakopin.

ZLATIBORSKA VARIJANTA: Zlatiborci su, međutim, takođe koncipirali svoje argumente i poslali ih “gde treba, tamo gde je centar moći, u Nemanjinu”. Oni veoma računaju na politički uticaj i sposobnost svoje “grupe za politički pritisak”. Sem što Zlatiborski okrug broji 10 opština sa 330 000 stanovnika, izvozno je orijentisan i godišnje ima oko

300 000 turista i 1,2 miliona noćenja, “deo autoputa koji bi išao pravcem Zlatibor- Nova Varoš-Priboj-Prijepolje paralelan je sa železničkom prugom Beograd–Bar i, kako se o tome vodi računa u celom svetu, mogao bi joj u nekim situacijama poslužiti kao alternativni prevoz”, kaže Živadinović. Ali ima još razloga da Užičani pobede sto posto.” Od Sušice, na pola puta od Užica do Zlatibora, nastavlja se put prema Bosni, koji ima tri trake, uz mogućnost proširenja”.

Živadinović smatra da je prednost “zlatiborske varijante” i u tome što je nadmorska visina terena kroz koji bi ona prolazila 200-300 metara ispod nadmorske visine Pešterske visoravni. “Tamo bi održavanje puta bilo otežano, praktično bi šest meseci godišnje trebalo da rade mašine”.

Živadinović naročito podvlači da je memorandum u prilog “zlatiborskoj varijanti” potpisao i Zoran Mićović (DS) predsednik opštine Arilje, kroz koju bi trebalo da prođe tzv. pešterska varijanta. “Arilje živi od poljoprivrede i maline i taj bi put samo ugrozio poljoprivredu. Jer to je ionako uska kotlina, ako bi tuda bio provučen autoput, to bi oduzelo stotinak metara i vi tu više nemate poljoprivredu”, kaže Živadinović. A i “zlatiborska varijanta” je od Arilja udaljena tek 12 kilometara. Naravno, Užičani nemaju ništa protiv da se Novopazarci opreme boljim putevima. “I to će i biti. Evo šanse da se oni preko Prijepolja, Priboja i Sarajeva povežu sa dobrim putevima, ali vući granu autoputa, koji će biti žila kucavica Srbije, samo zarad nekih političkih interesa, nema nikakvog smisla”.

Zabavno - rekreativni život Ispostavilo se da su u Srbiji svi pravnici osim novinara Pošto je predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, u jednoj emisiji B92 “naprasno odlučio da bude pravnik” (Zoran Anđelković, SPS, koji nije pravnik kad je Baki), narodni poslanici Liste za Sandžak izabrani sa liste Demokratske stranke Esad DŽudžević i Bajram Omeragić odlučili su da iskoriste ono što je ovaj drugi naučio već na prvoj godini prava i ne preuzmu (ma šta to značilo) funkcije zamenika ministara za kapitale investicije i lokalnu samoupravu, na koje ih je Vlada Srbije izabrala 22. septembra, što su oni saznali tek kad su, sa pet dana zakašnjenja, otvorili “Službeni glasnik”. Prvo jer, kao i vlada, više vole da budu poslanici, a drugo zato što od prošlog petka, 23. septembra, po novom Zakonu o državnoj upravi, funkcija zamenika ministra ne postoji. Da ima pravnika, i to onoliko, istog dana kad i Vučetić, a po Anđelkoviću, setila se i Demokratska stranka, pa su poslanici Dušan Petrović (pravnik) i Miodrag Đidić (nije pominjao profesiju) skupštinskom Administrativnom odboru (predsednik Toma Nikolić SRS) uputili inicijativu da Narodnoj skupštini predloži da konstatuje da su DŽudževiću i Omeragiću prestali poslanički mandati jer su preuzeli funkcije koje su, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, nespojive sa funkcijom poslanika. Ovaj međupravnički okršaj – u kojem je briljirao i DSS pravnik Miloš Aligrudić, a Demokratska stranka se oslonila samo na Meha Omerovića koji je prezreo “političku gimnastiku, a sve radi očuvanja bedne većine u Skupštini” – završen je glasanjem u kojem je predlog demokrata dobio dva glasa, četiri poslanika (radikali) bila su uzdržana, a sedam ih je bilo protiv. Jer, “po evropskim direktivama kolektiv nije nadređen pojedincu nego je pojedinac nosilac odlučivanja”, pa su poslanici DŽudžević i Omeragić mogli i da znaju da ih je vlada izabrala i da održe konferenciju za štampu o tome, kao što i jesu, pa da se predomisle jer “može žena, preko noći, da im ne da da to prihvate” (opet Anđelković). Tako je predlog DS “preuranjen i usmeren na stvaranje navodnih afera, a trebalo je da sačekaju slučaj do kojeg ne bi došlo, kako je opisano u tački 5, stava 1 člana 88 Zakona”(Petar Cvetković, DSS). Stranka G17 plus, koja “sa celim ovim slučajem nema ništa” (Miloljub Albijanić), zaključila je da je “neki diletant u vladi doveo u nezgodnu situaciju celu vladu” (Goran Paunović), zbog čega dva narodna poslanika nisu kriva, ali “to ne amnestira ljude u vladi za jasan pokušaj kršenja Ustava i zakona”. Demokrate su to odmah prihvatile uz opasku da se “ovde postavlja pitanje uračunljivosti vlade i bezbednosti države u kojoj vlada na funkcije može da postavlja ljude koji o tome ništa ne znaju”, pa je Petrović predložio da se pokrene postupak za “ispitivanje poslovne sposobnosti predsednika, članova i službenika vlade”. A Omeragiću i DŽudževiću je Dragan Šutanovac (DS) poručio da će im kad budu davali sledeću izjavu biti potreban advokat, da im ne ostaje niko drugi do demokrate i da će ih “ovi očistiti već na sledećim izborima”. DŽudžević je tada rekao da posle reči Šutanovca ima razloga za zabrinutost i da ne veruje da demokrate sve ovo rade u dogovoru s predsednikom Borisom Tadićem. A već na prvoj godini prava u Uvodu u pravo uči se da ima raznih vrsta tumačenja zakonskih normi; jedna od njih je “autentično tumačenje”, a baš takvo je tumačenje Administrativnog odbora, poučio je novinare poslanik Bajram Omeragić, a kako novinari, budući i sami u nekim slučajevima naprasno principijelni, nisu odustajali od namere da Omeragića nateraju na priznanje da je funkciju dobio uz sopstvenu saglasnost, ovaj je na kraju zaključio da među novinarima “ima poljoprivrednih inženjera, srednjoškolaca” pa da s njima ne može razgovarati o krajnje stručnim pravnim pitanjima jer “ovo prelazi u zabavno-rekreativni život a ne u pravo”. Vlada je, po rečima Omeragića, još u utorak razrešila funkcija zamenika ministara i njega i DŽudževića i osnovala Savet za kapitalne investicije i ravnomerni regionalni razvoj, sa vlastitim budžetom, čiji će predsednik – koji će prisustvovati sednicama vlade – biti Omeragić. “Iz dana u dan ćete saznavati nova imena i naše učešće u institucijama biće sve veće”, rekao je Omeragić. Koalicionim sporazumom, čijem su potpisivanju, što je novinarima bilo neobično važno, u Beogradu (Omeragić) prisustvovali premijer Vojislav Koštunica, ministri Velimir Ilić i Zoran Lončar, lider Liste za Sandžak Sulejman Ugljanin i dva toliko pominjana poslanika, DS je ostao bez dva poslanička glasa a novouspostavljena vladina parlamentarna većina od 131 glasa – očuvana je.