Šampioni infarkta

Kad se posmatraju televizijske slike sa nekog događaja, kao što je bio prošlonedeljni

“Pozdrav srcu” na Adi Ciganliji koji je organizovan povodom Svetskog dana srca, onda među svim tim dobronamernim ljudima zasmeta poznato lice koje u ruci drži cigaretu. Šta on, pre svega, traži među dobronamernim ljudima koji su došli da propagiraju zdrav život koji je najbolji lek protiv bolesti srca? Možda dokazuje odsustvo straha pred smrću jer misli da je genetički superioran, ili mu je, možda, potreban jak povod za prekid sa sopstvenom pušačkom prošlošću. U svakom slučaju, slika čoveka na važnom položaju u društvu sa cigaretom u ruci pokazala je s kolikim razumevanjem naše društvo pristupa borbi protiv poznatog neprijatelja koji u sklopu ostalih životnih slabosti, najčešće gastronomskih, dovodi do bukvalnog trovanja srca i infarkta. Što je najgore, infarkt zajedno sa ostalim bolestima krvnih sudova, svake godine odnosi sa ovih prostora između 75 i 80 hiljada ljudi.

Čula su se mišljenja da je narod u Srbiji sklon infarktu i da po broju bolesnika zauzimamo šampionsko mesto u Evropi. Naravno, to je budalaština jer nema dokaza za postojanje genetske sklonosti ka poremećajima i bolestima srca i krvnih sudova, a što se tiče šampionskog mesta i tu smo – kao i u svemu drugom – osrednji.

No, nasleđe i sredina u kojoj se živi i te kako su faktori rizika. Ukoliko, pak, postoji jedan jasan činilac rizika, kao što je na primer pušenje, i još kad ide ruku pod ruku sa alkoholom ili gojaznošću, ne treba se čuditi pojavi i drugih nepoželjnih posledica koje su prouzrokovane ovim prethodnim. Na primer, hipertenzija je često izazvana debljinom tela koja prisiljava srce da traži dodatne količine krvi. Da bi se ovo postiglo, jedini način je povećanje krvnog pritiska, što stvara začarani krug iz koga se teško izlazi.

Postoje mnoge epidemiološke studije koje su jasno pokazale sedam razloga pojave srčane bolesti.

muški pol i način života;

način ishrane;

hipertenzija;

pušenje;

gojaznost;

nedostatak fizičke aktivnosti;

stres.

Naravno, postoje i neki drugi činioci koji mogu uticati na pojavu srčanih bolesti (alkohol i ličnost), ali u epidemiološkim studijama oni nisu definisani kao direktni uzročnici. No, svi oni imaju jedno zajedničko ishodište, a to je način života i pol. Neko bi mogao reći da se u ovom prvom činiocu ponovo postavlja pitanje primata kokoške i jajeta. To je tačno, jer je način života manje-više definisan položajem muškarca u društvu, a njegov položaj, s druge strane, bitno utiče na način života. No, u novije vreme učešće ženskog pola u svim statistikama o srčanim bolestima približava se zastupljenosti muškaraca.

Pušači obolevaju od srca 66 odsto češće od nepušača. Ukoliko je pušenje kombinovano sa visokim holesterolom, hipertenzijom, dijabetesom i aterosklerozom, rizik je vrlo visok i pitanje je dana ili sata kada će doći do srčane bolesti i infarkta.

Kako uvek iznova pokazuju ispitivanja informisanosti stanovništva, ogroman broj ljudi ne razume šta je to infarkt, uprkos tome što se radi o vrlo čestom uzroku smrti, i među bogatima i među siromašnima. Svi znaju da je bolje sprečiti nego lečiti, ali za većinu ljudi to je samo narodna mudrost koju će ponoviti u bezbroj prilika, ponašajući se istovremeno potpuno suprotno.

Ako vam je iko pričao da je u izvesnoj prilici doživeo dugotrajan bol u grudnom košu kao da mu neko uvrće srce, da se bol širio prema rukama, ramenima, leđima, vilici, pa možda i zubima, da se gušio, znojio i osećao mučninu, mo#žete biti sigurni da je to bio srčani infarkt. Nažalost, njegovi znaci nisu uvek tako prepoznatljivi, i to je jedan od razloga zašto često prolazi neprimećen da bi se sledeći put pojavio s većom žestinom ili čak smrtonosnim ishodom.

Svojevremeno je naš legendarni kardiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dr Boža Đorđević, govorio da krvni sudovi srčanog mišića pomalo liče na sistem za navodnjavanje polja. Od najvećih sudova se granaju manji, a od ovih još manji, sve do najsićušnijih koji raznose krv, i u njoj prisutni kiseonik, po celokupnom tkivu srca. Šta se dešava kad se u sistemu za navodnjavanje zaguši neki kanal? Okolno zemljište ne dobija više vodu, suši se, a rastinje čiji opstanak zavisi od vode počinje da vene. Ukoliko #se kanal očisti i voda nanovo stigne do sasušene zemlje, rastinje se može oporaviti. A ako ne bude vode, sasvim će uvenuti i propasti. Tako je i sa srčanim tkivom. Ako se znatno suzi ili samo privremeno zapuši neki krvni sud, smanjiće se dovod krvi i kiseonika, što# kod pogođene osobe izaziva bol u grudima poznat kao angina pektoris.

Danas je nepobitno utvrđena veza između unošenja životinjskih masti, nivoa holesterola u krvi i pojave ateroskleroze. Ovu vezu, još 1933. godine, prvi je pretpostavio ruski medicinski istraživač i naučnik Nikolaj Aničov, a petnaestak godina potom u Americi je odabran gradić Fremingem, u kojem su volonteri ušli u program za studiranje uticaja raznih životnih činilaca na pojavu srčanih bolesti. Od njih nije traženo da se podvrgavaju bilo kakvim dijetetskim merama, niti da menjaju svoj dotadašnji način života. Međutim, kad god je nekog od dobrovoljnih učesnika studije pogodila neka srčana bolest tim istraživača bi detaljno proučio obrazac života i navike po kojima je do tada živeo oboleli.

Statistika koja je načinjena u Fremingemu, dokazala je da je holesterol taj koji se može proglasiti glavnim krivcem za nastajanje srčanih bolesti. Pokazalo se da osobe sa niskim nivoom holesterola u krvi za 54 odsto imaju manju verovatnoću pojave koronarne srčane bolesti. Međutim, osobe čiji je nivo holesterola u krvi bio za 50 odsto iznad preporučenih vrednosti, dva puta su češće bolovale od srčanih oboljenja.

Fremingemska studija podržala je i ranije verovanje da visok holesterol u krvi nije jedini krivac za srčane bolesti. Ista statistika je pokazala da su krvni pritisak i cigarete opasni za srce. Holesterol i povišen krvni pritisak imaju začuđujuće sličan efekat na srce. Osobe u kojih je krvni pritisak za 50 odsto iznad normalnog žrtve su srčanih napada dva puta češće od osoba koje imaju normalan pritisak.

Dvadeset godina kasnije na Rokfelerovom institutu u NJujorku, dr Erens povezao je holesterol sa životinjskim “zasićenim mastima”. U tehnologiji proizvodnje hrane, a i u biohemiji, izraz “zasićen”, odnosi se na molekulsku kompoziciju masti. Obični molekuli masti sačinjeni su od lanca atoma ugljenika, od kojih je svaki udružen sa određenim brojem atoma vodonika. Kad god je atom ugljenika okružen atomima vodonika za mast se kaže da je zasićena. Ukoliko od dva susedna atoma ugljenika jedan nema pored sebe atom vodonika, mast je “nezasićena”. Ukoliko, s druge strane, nedostaje više atoma vodonika, onda je mast višestruko “nezasićena”. Ove male razlike u hemijskoj strukturi utiču na sposobnost masti za ubacivanje holesterola u krvi. Zasićene masti podižu nivo holesterola, nezasićene ga drže na normalnim vrednosti, a visokonezasićene ga snižavaju. Zbog toga se govori o “dobrom” holesterolu (deverika, skuša, belo meso) koji se odlikuje visokom hemijskom gustinom, i “lošem” holesterolu (svinjsko meso, orasi, iznutrice) koji se odlikuje niskom hemijskom gustinom.

ĆDanas i osnovci znaju osnove metabolizma masti u čoveka i prepoznaju ono što može prouzrokovati nagomilavanje masti, tj. gojaznost. O povišenom krvnom pritisku kao jednoj od posledica preterane telesne težine, zatim šećernoj bolesti, tipa 2, aterosklerozi i artritisu govori se kao o opštepoznatim pojavama i svi iole zainteresovani tačno znaju u čemu je problem. Problem je u unošenju viška kalorija koje se oslobađaju najčešće iz masti, šećera i alkohola. No, gojenje se dešava i iz nekih razloga koji se mogu tražiti u slaboj ličnosti i u opsesivnom unošenju hrane i pića (bilo da je piće alkoholno, bilo zašećereno) ili, pak, u životnim navikama koje se stvaraju od ranog detinjstva.

Svaki dodati kilogram povećava verovatnoću nastanka srčanog ili moždanog udara, a o dijabetesu da se i ne govori. Ne zna se tačno koliko ljudi umire zbog debljine i njenih posledica, ali se smatra da na našim prostorima ovaj svet godišnje napušta oko 15 000 gojaznih osoba.

Kad se stvari malo bolje pogledaju, jasno je da javnost ne treba zatrpavati statistikama o broju obolelih i umrlih od srčanih bolesti i infarkta srca već, kao u Americi i Evropskoj uniji, zabraniti pušenje u javnim prostorijama i na javnim mestima, pa ko hoće neka ide u specijalne sobice-rezervate, jer mu se ne prepušta ni klozet za uživanje u cigareti.

Da su sve civilizovane države problem srčanih bolesti uzele ozbiljnije nego što se ovde misli, govori i stalni pritisak javnosti i neprofitnih advokatskih grupa u Americi i Evropskoj uniji na “Mekdonaldsov” konzorcijum kao krivca za gojaznost nacije, slično onom pritisku na industriju cigareta od pre nekoliko godina, a i danas. Za mnoge bolesti i smrtne slučajeve okrivljuju se proizvođači hrane, pogotovo one koja je poznata kao yank-fud, tj. nekvalitetna hrana. Zbog toga je, bar po pričanju gastroenteorologa, poznavalaca američkih prilika, “Kraft fuds”, jedan od najvećih svetskih proizvođača namirnica, za ovu godinu svojom voljom smanjio veličinu porcija i količinu masti u polupripremljenim jelima. “Burger king” je takođe smanjio količinu masti u svojim sendvičima, a crveno meso zamenio je pilećim. Pored ostalog, u svim državnim školama u Americi nije dozvoljeno unošenje automata za slatke sokove i kolače, a grad NJujork zabranio je prodaju “kole” u svih 1 200 državnih škola (jedna konzerva “kole” sadrži 140 kilokalorija i oko 39 grama šećera, što za godinu dana svakom potrošaču povećava težinu za osam kilograma). Primer slede i zemlje Evropske unije koje će od sledeće godine iz državnih škola izbaciti sve automate za osvežavajuća pića osim vode. Ko, na primer, svoje kalorijske potrebe potpuno pokrije, ali uz to popije i jednu bocu voćnog soka, može računati da će za godinu dana biti teži otprilike osam kilograma. Daleko bismo doterali kad bismo dali proračun o broju dodatih kilograma za godinu dana, samo kada bi boca voćnog soka bila zamenjena bocom pivca ili vinca. Ukoliko bismo tome dodali i po cigaretu, načeli bismo temu prerane smrti koja je, pod takvim okolnostima, uvek tu, negde.

Đorđe B. Momčilović